Velika Srbija

БР. 75

СОЛУН, ПЕТАК 24. ТУНА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечво 3 франка троиесечно 9 франаха, годпшње 36 франака ЦЕПА ОГЛАСИМА : С«тна оглаеи 020 фран. од петитног реда, »еКп огласи по ногодбп Новац се пплаже државни* коиееарпаа и динлолатскв* гаетупннпггпвиа. ЛИСТ НЗ..АЗИ С ВАКИ ДАН 110 ПОДНК Пошту елатк преко Краљ Срп. Ген. Консулата у Солгну РУК011Ж:И СЕ НК ИРАКАЈУ Стан редакккјс Коломбо улнца бр. 33 НзЈошцпв

ВВ1РС131Н

Поједини бројеви се могу добити у Солуну код лгеБДије „Друштва грмке шгампв и ул. ^Јлгарохгову бо. 5, блиДУ главме ??*>т. 1 те.

БРОј 10 сант.

Директор А. 10ВАН08ИЋ

БРОЈ 10 сант.

ПОЧЕТАК С/10МА БУГАРИ У МАЋЕДОНИЖ

Уколико све вбћма отима маха савезничка офанзива на свика фронтовима, осећа се свс јаче почетак слома немачког милитаризма. Две године огорченог п крвавог ратовања исдрпле су а) г стро-немачке снаге до тсга степена, да су у борбама последњих дана ангажоване већ и последње резерве. Тиме се даје објаснити страшан одјек савезничке офзнзиве у непријатељским земљама, а нарочито у Немачкој и Аустро Угарској, где је свладала права паника. Берлински и бечки листови позивају становништво да буде мирно н присеб но и да пред »моменталним уснесима непријатеља« не губи одиах наду и поуздање у »крајњи уснех.« Ово је најбоља илустрација, како су вести о аустронемачким поразима одјекнуле у земљама Немачке и Аустрије. Истовремено јавља се, да је на једном ратном савегу, коме је председавао кајзер донСто деф) чнитивно регпење, да се немачке трупе на свима фронтовима држе у дефанзиви. Сзсеим природна одлука, пошто су Немци у овом тренутку с обзиром на победе Савезника и на тежак положај својих трупа у апсолутној немогућности, да предузму макакве офанзивне покрСте. Двогодишња офанзива скопчана са огромним жргвама а без великих резутата у страгегијском погледу дотерала је Немце до границе њихових напора и наднела их на ивицу бездана, у који се мора сурвати њихов пангерманистички сан. Народи Немачке и АустроУгарске с правом ропћу на своје владајуће факторе — виновнике страшног европског крвопролића. Милијуни породица увијених у црно, а сад осуђених на гладовање нодижу се против ових тражећи да се једном учини крај очајном стању, у коме сб налазе. Свакодневно со појављују крвави нередп у великим и малим градовима централних држава, које полиција и војска крваво угушују. Покрет незадовољства расте постепено све вишб, претећи да се претвори у праву револуцију. А за то време аустро-немачка убојна снага крши се све взше. Последњи контпнгенти резерви изведени су на касап-

ницу, где већ падају у густим масама за бесмислену и шунљу фразу ,,1)еи1зсН1апс] ићег а1!ез“. Напо[ш Немаца су оча.јни и огорчени, да задрже напредовање Савеаника и пзрира.ју њихове успехе, али изгледи да се ова.ј бујаа и неодољивп оркан заустави бивају све слабији. Сваки дан завЈнпује се новим успесима Савезника, а биланси Аустро-Немаца бележе хиљаде и хиљаде нових жртава. II док се џиновске борбе, које се воде на свима фронтсвима развија.ју све повољнпје по државе Споразума, на видпку се већ номаља зора велике по беде права и слободе, чији ће грандиозан трофеј бити коначан слом немачког милитаризма и потпуно ишчезнуће са сватске карте наказне и апсурдне хабзбуршке монархије-

СНТУАЦИЈА Политичка На великоч сАмту , ксји јч ао■ водож савезнич-.их аобеда одржач је у Берлику под кајзеровиж аредседништво.н изјавио је немачкн канцелар Бвтман Хо.:ве<. да ситуацуја јсш није счаучо. али је критична и зито трсба одмох донети дефинптивне с длуке пдносно рата. Црема исследњим немачким лисшовима те одлуке су донете, али је њихова содржина још тајна. Коментаришупи оеај дого/јј вели ки евроаски листови држе, да је врло вероватно , да />е услед аотауне нчмо/си да одоли савезнпч кој офанзиви Пемачка замолити зо мир.. Ратна Јуче су ститле вести о сс.рији нових аобеда Савезника. Руси су аробили на више места шмачке линије, а на целоме фронту иостигли су врло важне усаехе. Англо • Франг\узи су дочршили аотиуно заузимање друге немачке линије у области Соме. Талијани су аоститли нове усаехе. Б <ланс дана , као гито се види, веома јс аовољпн.

VII Па н пОред све Овејаке просв тне н пропагандско организације Б.Угари су стадно губи.тн тсрец у Маћедонијп. Србв су им нрема свејој сназп ип?к снажан отпор Давали. 'Го је учинило те су напустили легалиу борбу са Ср бима н латили се каме н револв р ра. Одмах иосле погибије ГарвацОпа у Солуну, наста мучко убијање Срба по целој Маћедоннјн. Нпје било варопш ни значајнијгг места, а да није п0 који првак српскп г.латио главом. Чнтава су села пдгу.ово разбојничке банде уништавале. Бугарн су тиме мислили да засгрзше народ да не прелази Србнма, али су се и ту преварили. Њахсв револуционарнн комитет, који је тада истакао девизу *СлобОда МаКс донцима* пОстао је разбојничко гнвздо, које је мучки убпјало мирне грађане, а чвја је сва кривЕца била што се ннсу хтели Вугарином признати. Не спорнм да је народ у Маћедонији у почс 1 ку симпагнчно гледзо у кОмн тетски покрет, али је мнОгима „Ваничка афера» отворила очи, јер су се том ириликом откриле многе тајне. Тада с« на пример сабнало: да је комитету главни цнљ- еуабити Србе и Грке и њпхову просветну ортанизацију са маћедОнског земљншта, а ослобођ) н,е Маћедонаца од несносн , :г турског јарма било је на последњем месту. То је и дало 'п вода турским властима те су са кривцима из Ове гфе ре више него ли очински поступали, а какву су казну пЗвукли свн зна.мо. Турци су сазнавши ншхов програм задовол.ко трљали руке, јер је њима годвла та борба и полазећп са гледи штз: <да што мање ђаура у толико боље« они су тана кроз прсте глсдали на рид комитета. Тек доцније кад су њихово чете успешно рашарнле организацију по цблој Маћедонији изузимајућа Пореча — Турциаа се почеше отварати ошј . Бугарнма није бпло до чвкања. Срби и Грцп јачо се заинтересоваше сутбнном сЕоје браће у Маћедопкји и један део јавног мњ' н.а у Евронп већ отпоче у корист њихову, а на штегу Бугвра писати. Зулуми се почеше у велико преко јавпосги третпрати а све на штету Бугара. И док је бугарска лугкава дипломација обмзњивала своје суседе, дотле је бугарски маћедонски комитет чинио све ке бп лн сиремпо устанак у Млћедон и ји. Делчев п Грујев, представиици струје > МаћедСцнја Маћедонцнма “ тврди-,

ли су да је још рано подизати устанак, јер народ нпје за њ’припргмљен. Борис Сарафов, слепо оруђе Фердинандово, са својима је нлрочито наваљивао да се отпочне, јер је потврдио да, што се впше отеже, у толико горе за Бугарску. Маста припрема. Претходно су њихови пријатељи отпочели новииарску кампању преко европске јавности, износећи патње маћедонског «буп'фског» становништва од режима турског. МиљукОв је нарсчито повео озбиљну акцију и при крзју 1902. годиие држи чеС 1 е конференције у Петрограду упознавтјући прВДставпике руског јазног мнен.а и нолнтичаре Од утпцаја на покрет мзћедонског стаповништва које «изгоре“ од жеље да се сиоји с мајком Блгаријом. Најзад проиоведа: »Ако се Маћедонија не може дати Бугарској, оила да се створи аутономна-област.« С другв стран« 6у 1 арска јавност пО команди двора и владе ударила је у праву дреку, изнОсећи и такве лЗжи од којих би се св.чки Божји сгвор застидео, али не и Вугнрип. Најзад долазн 1903. шд. Неколнко бугар. терористаиокушајуна Ћурђев дан у Бптољу да изазову буну али пропадчу у самОм иочбтку, ]ер нико живи није хтео да чује, а камо ли да се крвавн. 11а Илиа-дан исте године објеви се „народни устанак.« И док смо ми греп 1 шт очекквали да крв потоцпма потече, дотле прође чигава недОља, а ни трага ии гласа Од најобичније шкљоцзре не чусмо. Оно нвшто чвтника шго је с ДамњанОм Грујевим било, дошло је у сукоб у близини села Цзпара са Турцима, али се одмзх повЈкЛи у Первстер. Борис Сарафов са неколпко официра бугарских као шеф главног штаба, нашао је л?по склониште у густим шумама Демир Хпсара п нико га кије узнсмиравао, нити он кога. Једини што су од с бе дали гласа они несретшШииз народа, које су Бугари обманулв, да ће одмах по објављвном устанку Бугарска и Србпја притвћа им у иомоћ. Дакле, војводе из народа ц њихови чепшци дали су нвки отпор у околини Кичева и Охрвда, а нсшто мало и у батољскСм пољу. Пначе сва остала места у Маћедонија остплч су са народом мпрни посмзтрачн догађа.ја. Но и ако се сво овако раззијало, софијска штампа је препуна била извештаја са »бојног ноља« плетући лаворове венце „бугарском" народу у Маћедопији, који |е св« *. .:оцку метнуо само да се сппјн са «мајком Влгаријом." Резултат )вс бедне демонстрације 6и0 је: дт зу