Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 76.

Црешњева и Тодоровића, учвника IV разреда битољске српске гамназије. Првога хвата бугарски разбојник Сугарев и на само од њега тражи: да пред сакупљенам народом призна да је Бугарин и опростиће му живот, па после нека буде шта коће, или ће у противном најстрашнијим мукама живог му одузети. Поп Цветан јавно пред народом одгОвзра: „Удри, убицо, уби ме. ЖивОт ми можеш одузети, али српску никад., И поп Цветан је испустио своју мученичку душу после осам сати крзначког мучеаа. Оа је дочекао да види једног бугарског четника како пОкушава да од љегове коже направи опанке. Умро је као прави јунак. Сугзрев је исту претљу поно вио ученику Тодоровићу, који је од говорно: «И ако са.м видео каквом је смрћу овај честит српски свештеник свршио, ипак се никад нећу одрећи имена рода свога, па ма као он прошао!> Сугарев је наредио да се и овај дечко на муке удари, али је јвдан његов четник Душевнији од њега био и једним меткОм угасн живот овом мла дом српском мученику. Попа Спиру убијгју у Карбунпци, кад је за светом трпезом у цркви на Петров-дан служио благодарење за свога Краља. Крв му се помешала сакрвљу Христовом којом се тада приче-

стио и његови га сељаци налазе мртва са наслоњеним али. насмејаним лецем на Свету Трпезу. Ова три примера изнех колико да се види, како су ти варвзри у оно време мучили наш народ. Ео, маса пх има који се ие могу овде изн(.ти, јер то није задатак овим нашим чданцима сада. Ови се зликовци не зауставвше на убијашу првака, већ одоше п даље. Отпоче паљевина иојединпх домова па у последње време и читавих села. Бугари су се нарочито бали окомили на Кичевску, Поречку и Пралеаску околину, јер су им ти крајеви у опо време нај јачи отпор давали. Но нису се они зауставили само на озе кра јеве. Свој злочивачки рад распро стрли су по целој Маћедоввја и стотвнама најистаквутв]вх Срба од бугарске мучке убидачке руке смрт нађоше. Најзад, кад је догорпо луч до нокага, народ се буди. Мпоги сељаци узвмљу нушке и одмећу се у плапнну и отуд бране свој дом и живот овојих милих и драгвх. Овај поступак да повода те се на њ угдедају и други и у Маћедонвји отночиње борба на са свим другом терену, која’ је највише дошла главе бугарској I ствари у тим крајевима. Ћ.

Сћ РАТНИјХ <|>РОНТОВА — Званични когаикикеи —

Са нашег Фронта Солун, 25. јуна Иа десној обили Вардара канонада у араецу Хуме. На левој бомбардовање Цоча-Теае. На осталом фронту ничега зна чојког. Сфанзква на Соми Париз, 24. јуна. Сни немачки противнапади на фронту Соме одбијени су. На дЕсној обали Соме Французи напредују сигурно и солидно. Њихови успеси петог дана битке резултат су преласка колонијалних трупа преко Соме. Неки ровови заузети су без једног метка. Размере немачких губитака су 80 од сто мртвих. ЗаузеКе мајура Сормона приближује нас Перони на размак од 3500 м. ваздушном линијом. Енглези с времена на време исправљају своје линије задајући Немцима страшне губитке. Немци су сад свуда у дефанзиви. Говбри се, да Ке кајзер предузети овде команду. Руски КОМИНИК0 Петроград, 24. јуна Код села Костнокорка један наш аук извршио је јуриш и на■ терао неаројатеља у бегство заробивши 2 официра и 267 вЦнииа. На десној обали Дњестра наг нан је неаријатељ у бегство изгубивши аише вижних аоложаја. Заа. од линије Исаков-Ивачев задобили смо вигие стотиш зарсбљеника. На сектору Делатин-Корозмезо заузели смо село Микулишчо. На вигие сектора фронта Риге иродр-

ли смо у ирве неиријатељске ре дове. Југ. заа. од ВарановиИа заробили слго још 27 официра и 1000 војника. Сјајни руски успееи Петроград, 24. јуна Заузели смо жељ. аругу Делатин-Корозмезо аотукавши неаријатеља на десно) обали Дњестра. 66.000 Руса извршили су јуриги на бс јонега код Луцка. Учествовило је 7 коњичких иукова. Аустријанци паиуштају сасвим десну обалу Цњестра. У аределу Смог гоња Куроааткин је отаочео успешну офанзиву аротив Хинденбурга. Напад на Новељ Петроград, 24. јуна Руси су отаочели снажне наиаде на Ковељ са огромним масама. Око Барановића Петротрад, 24. ,јуна. Ворба око ВарановиАа аостаје све огорченија. Од 20. до 22. јуна Руси су овде заробили 78 официра и 3040 војника немачких. Нови руски успеси Петроград, 24. јуна У пределу КошКумовске заробили смо 22 офкцира и 350 војника, а запленили целу једну батерију. Северно од села Колке заробили смо 2300 војника и запленили 2 топа и 3 митраљеза. Наше трупе прешле су реке Коропску и Суходолку заробивши јуче око 5000 војника и 5 митраљеза.

20 козака препливали су јуче Дњестар и заробили 108 војника и 5 официра, а запленили један топ. У борбама 21. и 22. јуна измсђу Стира, Авале и Колке зарсбили смо 300 официра и 7415 војника, а запленили 6 топова, 23 митраљеза, 3 пројектора, ~П кара, П справа за бацање бомби и више хиљада пушака. Барановић у рушевинама Париз, 24. јуна »Ехо де Пари« јавља, да је варош Барановић руска артиљерија претворила у рушевине. Још 8.000 за"Ј)о6љеника Петроград, 24. јуиа. Северозападно од Расници Руси су задобили 3000 заробљени ка, а с оне стране Дњестра још 5.000. Козаци у Маџарској Петроград, 24. ]уна. Козаци су ушли у Мзџарску.

Г. Пашић и Г. Бријаи Г. Пагавћ уцутио је Г. Врпјану следеће пиемо: »1'осподпне Мвнпстре председниче, Ие могу напустита Парпз а да Вам не взразвм сву своју захвалност како за првјем којц мч јо лачно учпњен, тако и за све што сте учинили за моју земљу. Ја. полазећи за Крф, ноепм не само најлепшу успомепу из Ваше отаџбене него тако исто и вр ло утешно убеђеље о томе да ће Савезници победити заједничког ненрпјатеља благодарећи својим огромаим и јелноврбменим напорима чвје ее већ дејство показује све ефикасније. Молећи Вас Господсне председниче, да сачувате Вашу благонакловост према Србима, који ће и даље чзннти своју дужност као верни и одани Савезници, — ја Вас могу уверити о мом личном дивлењу према Вама као и мом трајеом погатовању* 1 . Господин Вријан одговорио је овом децешом: ..Господине Председниче, Веома су ме дврнуди осекаји које сте изволели да ми изразите. Ви то 'зпате, Француска .је из свег срца помагала Србију у борби коју она води херојски протпву својих угњетача. Срећан сам шго ми се дала придика да покажем своје симпатије према Вашој земљи. Нарочиго себи честитам за односе који еу се успоставили између нас у овој прилици и који су ми дали прилику да оценим узвишеност осећаја и ногледа првог српског државнака. Поуздан као и Ви у крајљи свршетак напора које предузимају у потпуној сагласности све Савезничке владе за триумф правде и слободе народа и уверен да ће српска војска задобвти нову славу сем оне којом се поноса и која ју је стекла опште дивљење, ја Вас »олим Гссподине Председниче, да изволите прпмгтн уз моје живље жеље за племенцти Српски народ израз мога искреног пријатељства имогависоког поштовања“.

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Перса Михаиловић тражи брата Петра Филиповића. Зора Р. Спасојевића тражн мужа Радмила и брата Живана Грујића из Вел. Градишта, Коста Пиколић трг. из Паланке тражи сина Перу ђака. Зора Митровић из Београда пита за брата Жику инж. наредника. Аврам Песах тражи сина. Драгутип Караџић из Беогрида пита за Милана Михаидовића рез. официра, Милутина Михаилсвића ђака наред. Ставамвра и Милоша. Дчница Довијанвћ из Ћуприје пита за мужа Димитрија и брата Душана Н. Потроввћа нол. писараЉубпца Бџмбић мати и Јелена Давидовић учитељица вереница Светозара Ковића машин инжињера траже га да нбшаљв мајци новац. Марија Ђоковић пита за мужа Ђорђа трг. из Београда. Митра Рулгић ии Паланке пита за мужа Љубомира вој. телеграф. Живка Љ. Симић из Крагујевца пита за мужа Љубомира пеш. поруч. Паум Димивррјевић каф. пита за Милорада Мплојеваћа писара. Катарина Вучетић пита за сина Драгутина нареднчка, Анка Младеновић транги мужа Николу потпсруч. Дара М. Станојепић пита за мужа Марка мајора. Драга Матић Ниш пита за мужа Милорада мајора и брата Душана Поповића пуковника. Ђока М. Радовановвћ тражи 232 дин. од Божидара Ђорђевића желез. чиновника. Сава Ј. Пеековић из Зајечара пита за брата Дамитрија, за Тихобрана Маџаревића архит. и брата Живана. Вука Поповаћ из Београеа тражн Радмила Атанацковића наредника и Властвмира Петровића воГника. Јосифа Сосића наред. тражи сестра. Андреју Сарановца капетана'и брата Јову тражи сестра Дана (да јави своју адресу уреднишгву <Курира«), Марка К. Вељковића чановн. нишке општине траже родитељи. Вукосава Ж. Петровић тражи мужа Живојина.

испмт у Сраском Избегличком Логору Данас се у Солуну иалазе взше хИљада наших избеглица из разних крајева Нове и Старе Србије. Један део од ових избеглица живи у логору који је за ту еврху подигнут у бдизини руске болнице. Данас их је око триста становнака, који су распоређени но нространим шаторима. 0 н>нма, као и о свима избегдинама, старају се владини комесари. Све избеглице ове маде насеОбине добвјају хлеба, маети, ориза, поврћа, гаса, угљевље и других потреба, а о уекршњим празнпцима сва су деца оденута новим одолом. Осим тога одређен је и нарочпти лекар, који бесплатпо ставља својеуслуге свима онпма, који имају потребе ол тога. Гади тач-