Velika Srbija

БР. 78

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 27. ЈУНА 1916

ГОД. I.

ПРЕТПЛА'1 А ИЗНОСИ: Мвсечно 3 франка тромесе-.но 9 франвка, годишње 36 фрапак* • це:;а опасима : Оитн* огласв 0 20 Фран. од петитлог ред*, *екв огласи по ошодби Новап се полнже држа*нн» ■оиесарича ч дипломатскнм наетупнишшида. ЛИСТ ПА..АЗИ СПАКИ ДАН ПО ПОДНЕ Пошту сл*ги преко Кр;ит. Срп 1'ед. Консулатв V Солуиу РУКОПИСИ СЕ IIЕ ПРАЋАЈУ Стпн редЛкдије К.моибо у.шц.т бр. 33 8»1оп|(|Че

Појединн бројевв се могу добити у Солуиу код *• гелција „Друшгва грчке штампо“ ул. Кј лгарохтоиу 6р. 5, блиау глиинс шиите.

БРОј 10 сант.

Ддфектор А. ЈОВАНОВИК

БРОЈ 10 сант.

У/10ГА ЈАПАНА У РАТУ

БУГАРИ 3/ Ш1АЋЕДОНИЈИ —

Пре три дана пстписан је акт, којим се Споразум између Русије и Јапана мења у дефиаитинан Савез- Постигнут јв компромис односно свих питања далеког истока, која интересују Русију и Јапан и ове две др жаве везале су коначан савез пријатељства и узајамног нома гања. Поводом овога догађаја вредно би било проговорити неколико речи о улози коју Јапан има у европском рату. Када је пре нсколшсо месеца .један новинар упитао јапанског амбасадора у Риму о држању Јапана у европском рату, дипло мата ,је одговорио: ...Улога Јапана не види се може бити, али упамтите, кад буде завршен ев ропски рат, изненадиКе се цео свет, колико је Јапан услуга учинио сво.јим Савезницима у току европског рата“. Јапански дипломата потпуно је у ираву са својим рвчнма. НеиосвеЈденима изгледа, као да Јапан наЈвећу услугу чиеи Споразуму тпме, што није нодлегао интригама непријатеља Споразума и ударио на Русију. Међутим Јапан ,је у европском рату н директно ангажован као активан саввзник Споразума. Независно сд тога, штоје у току целога рата будан чувар мира на далеком истоку, који би по ремећен могао у извесној мери компромптовати снагу Русије, Јаиан је узео учешћа и у самоме рату. Синовп гордог и напредног Јапана, ко.ји су своје ратне способности показали на фронтовима Манџурије нису, пошли да се бију у редовима армија Споразума, али су учиннлп услуге, ко.је су нотнуно равне томе Ово силно наоружање Русије, ово јединствено обиље у муницији, ова неодољива и силна артиљерија, која је највише допринела победама руским — све су то великим делом и заслуге Ја пана. Од времена, када су се руске армије морале повући из Пољске, Галиције и Буковине услсд фаталне оскудице у муни цији Јапан се био претворио у огромну фабрику муниције и осталог ратног материјала, који је израђивао за Русију. А најбољи јапански артиљериски официри с.тупили су у редово руске војске и ггојачали до максимума

] снагу њене артиљерије. Корнст, коју је Јапан овим учинио не само руској еоЈсци већ и оаштој Савезаичкој сгвари, огромна је и недогледна. Пако формално далеко од ратне позорнице, Јапан оваквом својом акцијом задаје исго тако тешке и смртоносне ударце непријатс .љима сзојих Савезника. Улога Јапана у европском рату знаменита је, и ми узимамо право, да речи јапанског дипломате у толико изменимо, да се услуге Јапана већ обелодатљују сјајним успесима садашње руске офанзиве. ■ИДИ—■—аи——И— »*г« СЦЈУАЦНЈА Политичка Атански лист » Питрис « донео је весТ' како русофилска странка ареотима сад маха у Бутрској и како су Вугсри са<) вољно, да ар/фу Саоразуму и окрену ге иротив својих Савезника. Оза је вест још неароверенс, и ирема томе неаоуздана. Ала била, она тачна или не, аознавојуКи карактер бу гарског народа лш знамо да је овај саособан за такве подгости, али исто тако зна.ко и то , да је Сиоразум коначно арекинуо са Вугарском и да се. Русија заклела, д% ову страховито ксзни. Лешези франц\јских и енглеских хероја рмлух на иоложајима Струмице ■ Дојрона и Кртолака, раздвајају Бугарску за навек од Саоразума. А да ба за навек Бугари сад дра ге воље иришли Сиоразуму нема суме с обзиром на катастрофу, која им у нојасоријем времену аредстоји. Ратна Руси су задобили нове значајне усиехе. Чарториск уе у њихоеим рукама, заузета је станица МавевиИ, на мање од 40 км. су од Стонислава. У току аоследња три ди.на само армија генерала Е.усилова задобилх је ареко 12 000 заробљенижа и 400 официра , 46 тоиова и 46 митраљеза. Француско енглеске трупе настављију развиј-ња својих усиеха ња Соми. Нг талијанскомфронту аустриј ске труие једва одолевају снажним кааадима 7алијина.

X Бол Бугира, штО јо за трп годнне своје уираво Србвја задобила становпиштво Маћедснвје, неизмеран је. Ср|,|ба и пакост ка свакОм се кораку испољавала. Бугари су рачунали да ће Маћедонци на њихов први нуцањ противу Србије, лнстОм сви 'устати. Наравно да су се нрсварвли и отуд је сада тако огорчена освета над Маће дон' квм становништвом. Отуд су сада онолпка хапшења и измишљања крп внца т.оје су учињвне за времена турске владавкне ц отуд нспадају шаи јунн људп, који су идеална борци за слоболу били, и људи, који су, занешенн и опијени бугарпзмом, вршили све оно што су им софнјски агенти наређивали. Сада не ваљају, а заштог Што признају да под српском упра вом насу трпели терор, што признају да су у Србији стекли рођецу мајку, која их је као своју децу пригрлила и о њпховом се добру страла; што цо нареДби оних из Софије, неће да пљуну на свој образ, те да потписују оно, што Ии разни Чаулеви, Христови, Шишкови и Матови пОцносе, а што је пупО грдње прОтиву Србкје, српског народн и српске војске. Дз. Вугари научени да вм Маћедонац ампна, мислили су да су наишли на сно робље, које нм је цод Турцима, без икаква роптања све вршило, па макар то и на њихову сопствену штету било. Фирма «за слободу* све је покривала. Маћедонац је тежио слободи и то му је главно, а све друго сноредно. Бугари су заборавили да је народ у 1\1аћедонији већ три године слободан; смелн су с ума да живе у једној културној земљн, која је тим истмм Бугарима — разним Цанковима,! Каравеловпма и дрЈТим, прва отворила очи, показала азбуку, извела их на пут, да јој сада тако захвални буду. И код н,вх настаје разочарење. Народ Одбија да им потнисује оно што они без његова знања взносе. За Чаулева, Матова п бугарске власнике непој мљцво! Зар толшу) низ година слушалн, потпвсивалв, давали паре и, једном речју, погчињс-но робље били, па сад главу дигли?! Не, то Бугарин не трпи. Бугарнн може да буде роб, или д-спота — треће не. Он није научно да буде човек, хуман н праведан и да поштује право другога. То је њему непознато. II онда нвје никакво чудо, што не може Бугарин дв схиати да су Маћедонцп за три годвнб српске у- ј праве васпитавани у духу слободе, коју су тако жудно дочекали, пригр !

лнлч и да је «еввт« код њих одавна своју улогу одиграло. Режим бугарске уираве у Маћедонији вериа је слика бугарских власника и њиховог друштва. Поред цеких окружних и околиских управника, постоје „контролне« власти, чији су представници Панде Шишко, Милан Матов. Пегар Чаулев и њихОво друштво. Последњи имају завршну реч. Са њима је дОшла чптава војска македонствујушчпх гладнвца, којцма је једини извор за ж-чвот био пљачка и отмица по Маћедонијн. Они суде и прес) ђују, а цресуду без одобрења Државннх власти на лицу места извршују. Лична освета игра најглавнију улогу, а само Онај Који може дати добар Откуп, спасава главу, а од имања диже руке. Не бира се вера. Главно је, ако има новаца тај је издајник и српски шпијун и он свршава, ако не главОм оно имаљем, |Одмах. Ирвенство у страдању имају она села која су иод Турцика српска била, иа онда долазе они, који су ма какву бало оиштииску, или државну службу имали. Читава села у Порсчу, |Кичевској и Прилеиској околипц зајтрвена су. Становници тих места, без обзира на пол и године старости, поклаии су. И.мања су им разграбљена, а оно шго се није могдо нонети увиштено јс огњем. Чатавим крајевима овладала је права пустош. И док су ови првслоцн ова разбојништва вршили, дотле су њихове колеге у мантвји—названа архвјерејирушилп но цркнама и мавасгирима све опо, гато је сриско обележје давало. Г1оследњи су тешке муке имали, јср су из темеља морали рушити мшне светиње сриске. Бвтољскп митронолит у томе је рекорд однео. Његов првп јуриш био је на српску светињу Трескавпчки мавастир. Бедшши! Мпсле да ће тим путем утрти траг срноке прошлости у твм крајевимв, чији свака камцчак цодсећв становнаштво на српску величвну и његову ејијцу нрошлсст. Гнсвни на становништзо врше оенету вад светињама његсвим.

Рад достојан имепа и културе бупрске. „Ве»П1на Орбија“ прит сгласе по умереној цени.