Velika Srbija

БР. 81.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 30 ЈУНА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТИЛА^А ИЗНОСИ: Мегечно 3 франка тромссс.но 9 фраиака, годишљв 36 франака це:;а огласима : Гнт;:* огласи 0 20 фрап. "Д п.ти гиог рсдв, асК» оглкои по II )ГОд6и. Ноаац СС полаже дрЖазниа п''иоеарк '■* дпилоиагскчн ; ас тупЕНштвила ЛИСТ ИЗ..АЗИ СВАК)ГдАИ ПО П"ДИБ Пс.шту ела 1 и прско Кр. 1.1 Срп !'еп КсНсулата у Ссслупт РУКОПИП1 СТС IIК НРАЂА.ЈУ Сглн рвдиклнје КссломЛо улица бр. 33 8а1опијпе

5Е1

Шједини бројовн со могу добиЈИ у Сол/ну код »геиције „Друштва грчке штампе 4 * ул. 1>/лгарохтону бр. 5, блпзу главпе пошто.

БРОЈ 10 сакт.

Директор Д. '08АИ0ВИ К

Многохваљена немачка „органнзација“

Оно што је у овом рату чинпло свагу Немачке, поред н&еног централног положаја, јесте н>ена чувена организација целокупнога друштвеног п државног жнвота у правцу припреме једног будућег рата. Она.је пзвођена у току деценија до крајњг х савремено могуЈтих граница. Најзад она јв добила облик у коме се ноједииац цотпуио губп; личност у н>ој ништа нв зн„чи, она је само један број, један зубац те огромне друштвене и државне машине. Немци су објавили да су пронашли камен мудрости, па су због тога себе прогласили „нацијом богом изабраном“ чи.ја ,је миси.ја да »организује« цео свет, себе „надљудима«, ко.ји имају да зановедају у свима крајевима све та, а свога кајзера за „иос-ред ника» између Бога и људи, који има да извршује закон божји. Све се ово тврдило, дрскош+>у парвениа, у сред Европе и народима чију су цивилизацију асимилирали и који су им били и који ће вм остатн учитељи. Рад на ово.ј друштвеној и државној организацији отпочео је последњих деценија и у место да буде срество она јв ис такнута на степвн идеала не само друштвеном и државном жпвоту него и појединцу. Немци с .0 тиме особито поноее као народ, а појединац не налази ништа засорно и за себе гтонижавајуће што је у друштву сведен на један број, на један зубац у машини, без сво.је воље, без сзо.је иницијативе. Ова дресура у домаћем и друштвеном васпитању у НемачкоЈ узела је за правило речи Флоберове из Искушења Св. Антошја- , где извесне жизотиње још у ларвеном стању кажу; »А 'со осс-Кеш да будет среЛан, држи главу што можеш нг/же“ , и то се у целој Немачкој да ие еамо осетити него и оком на сваком кораку видетп. Такав се ред, на који се ми никако нисмо навикли, заводи данас у Србији, где се дух друштвене слободе и независност појединаца цено као нзјвећа Јвудска добра. Услед озе протизности сукоби су нвизбежнп и нрло чести, а казне због ремеКења овог њиховог реда биће страховите. ДепеЈпе су нам већ

донеле вести о одметању гене' рала Вешовића у гору, о вешању многих српских грађана што је код њих нађоно оружје, символ личне независности и слободе, о пуњвњу шума старо времским „хајдуцима“ п т. д. Оза много хваљвна организација немачка, кзо ссака органИ' заци.ја, чију аредност принципиелно нико не одриче, имала је много својих добрих страна које су се корисно исполиле у овоме рату.Али та добра нису дошла тодико од саме организације као такве, колико од дуге припреме за рат. Пначе рат би требао да буде одавно свртен у корист Немачке, што у ствари ниЈе случај, а Немци су од своЈе срганизације баш то и очекивали. А) О рга низациј а« је нарочито на Вердену требала да положи испит. Ту су само на неколико километара бацаке огромне снаге у „људском материјалу«, како се Они изражавају у духу своје организације, да заузму не_ку тачку или пробију фронт. Благодарећи само личној шшцијативи и прегнућу француских војника ко је »напред креће« љубав према слободи и Отаџбини, Немци су кошени као снопље и њихови многобројни покретни зидови, по кретали један за другим, које уједно држи само дисциплина, ма колико страшни изгледали из да лека, падају к?.о лесе пред одушевљеким отпором који им даје француски војник рзштркан по заклонима рововским и кога на томе месту не држи сграх од дисциплине него љубав према ФранцускојСавезници чија друштвена и државна организација није била упућена искл>учиво у смеру покоравања света и његовог организовања по принципу »изабраног народа божјег«, били су у почетку рата изненађени и довољно несиремни. Али за цигло две године, у потиуном јеку рата, а не на миру од 40 година као Немачка, организовали су рат тако, да су данас весумњиво превазишли куд и камо сзвршенство многохваљене »немачкв организзције.« Доказ је иотпун неуспех на Верден}’’, који бнју пет месеци, садашњи порази иа свима фронтови.ма које и сами признају, јер се не могу критиЕво једне организације заиста

дивл.ења достојне! Немци који су себе сматрали надљудима почињу увиђати сада да нису нб само надљуди, него да нису још ни л>уди, управо да ! су сада у стадијуму »људи у лар веном <ррњу." 1Ј. СИТУАЦНЈА Политичка Услед великух кереди, који готов; свакодневно ггвбијс.Ју у велчким градпвимч Немачкс, као гг услед неаријатељског дожања многих кемачких листоеа иолежај кану,елора Ве.тм:,н 1 Холвеи сматра се да је уздрмач. Један део кемачке штамие води ене.ргичну камиагеу иротив њега сваљујуби на и крив цу за све ггедабе, кроз кс]е аролази немачкп народ. У једној брошири, која се тајно растура тнрди с.е, да је оскивање лиге ччасног мнрап у главном дело канце-

БРОЈ 10 сант.

лара , корл иребвг ђч скори слом немачког царстза. ЛаиМенсвање Хелферихово за вице-канцслара коментарише се као саремање иоследника Бтг.нану Холвегу. Ратна Док руске труае у свима иравцима и на стма фронтовима гоне неариј(,теља аадајуКи му ноее и нове иоразе, огромна иојачања руска иристижу у Галицију, Држи се да Руси намеравоју ареду\ зети на Дњестру офанзиву наГгиирчх размера, која би неаријатељу задала самртни ударагр Руси се све више ириближују Ковељу, чије је становништво веб. евсскуисано. На фронту јужно од Соме било је само омагоих оаерацгЈЈа. Немци су обновили нсшпде на фрснту В рдена. Талггјани су стално у нааредовпњу. БУГАРИ У МАЋЕДОНИЈИ

XII Док је војска бугарска и читава ордвја бугарских комита иарод свлачала и до просјачког штапа довела, дОтле бугарске државне власти сирс-мише план докусуривања, дко је у опште што имаовине нг.роду остало. Прво почеше са »добровољним" прилозима за бугарски Црвени Крст. ПрилОзи су давани по всћ с.дређеној суми; за тим »добровољии прилопи за породице Потинулих војника, »добровољни прилозн« за инвалндски фоид и најзад «добровол.ни» прилози за помоћ државн ради набавке опреме војсци- Сви грађани без разлике -имовног стања морали су давати наметиуту суму. Протеста није смело бити. АкО би се који усудио ма шта рећи, тај би одмвх допао затвора и тек пошто би дуплу суму положно био би пуштен. Но сем ових чуда и покора власти су отпочеде са купљешем пореза. Прстходно сазнавши да је од стрвне српских власта разрезан норез, нареде огшггинским властима да одмах приступе купљеи.у истог. Како су друт крајеви прошли није нам познато, али да су Ресан, Охрид, Струга, па чак и Под градап, гле није ни купљен порез од страве Срба, морали одмах пОкупнти порез и предати га бугарским властима — потврђено је. Пошто је са пљачКОм у народу свр-

шено, власти отпОчну Другу акцију. На име: спремили су цвку врсту мемОрандума, који су морали сва грађани потписиватн. 5 њеиу је нзнето: ка| ко је српска војска вршила насиље и јбешчастила женскише; како су пОлијтичке власти терорисале »бугарско I становш-штво и како су невиђене муке под српским рожимом подносили. По селима с у купили потписе и не казујућп сељацима за шта су. У окружним варошима сам је окружни начелник позивао прваке и објашњавао им потребу потписа У Битољу су ј се неки противили, али су најзад морали лристати. У Охриду НикОла Мајневић, Стеван Маневић, ДамкО Хаџић, Стеван Радич, отказали су да потпишу, услед чега су у хапсани без хране лежали, све док најзад нису свој пристанак дали. Мнлана Несгоровића, бив. председника општине у Струзи, чнм је почео доказиваги излишност купљења тлкви.ч потнисз оДвели су из Струге и дан дањи се не зна где је, Исти ,је случај са Крстом Стреаовићем из Ресва. Ингересантно је да су представшгци б»/г.-р. кпх власти прили1 ,/• I кОм купљења <>о < и-.т и у КумзнО. јву и околинн, гр ђ лз тврдили да су јтн пОтписн за автс ном&ју Маћедоније. 1 Иојава карактеристична за данашње I време. ! Бугари су са овим потписнма отпо!чели одмчх по своме улчску у српску