Velika Srbija

Н 87.

ГОЛУН, СРЕДА 6. [УЛА 19'6

ГОД 1

ОРВПШЛА ИЗНОСИ: 3 Франк« трочесечио 9 фрак»ки гпдвпш.с 36 фраппк«

ЦРаА ОГЛАСИМА : Оштпе игласв 0 20 фраЕ од петигниг рвд» »•'" пг-ласш по погодби. Новац се пчлажс ц.ж**ни. иомссарвма ч диплоиатскп* частупннтт »*(. ЛИСТ Г53.-.АЗИ С !>Л.;и ДАН II'‘ .(ОДНК Поану слатн ирекч Крад. Срч Гии Кчнсулап у Солуну РУКОПИСН СЕ НЕ ВРА К \.1.' Стан рвдакције Коломбо улица бр. 33 На1отцпе

ЗаНЈВШ

Појздиви бројвви се могу добиги у Солуау код *гопције „Друштва грчке штампе“ ул. Бјлгарогтои; бр. 5, близу главне поште.

РОј 10 сант.

1 »<131

108АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сат

БЕТМАН ХО/ 1 ВЕГ

Ореглед грчке штампе

тички да су изгледали и опасни. И доиста, на станици где су с<: скинули

Према последњим поузданим меД\народног права ит.д. веетима из Немачке положај Н - може сс знати, да ли су канцнлара Бетмана Холвнга уз- то бил» и његова властита уведрман је. [авно мишљење отпо- рења или је сж само схо свога чело Је отворену борбу против Кајзера- У снаком случају као њега, штампа га напада свахсо- депломатски бранилац свих недневно, брошуре се тајно појав дела и варварстава Немачке, он љују у којима се критику.је ње- 1 је навукао на себс једно огромгов рад, а цео немачки народ нп и никад неизгладиво презресваљуЈе на њега одговорност за ње целога света. страшне недаће, ко)е су га сннш- ј Гнев немачког народа против шле. Милиони жртава, рат без њега оправдин је. Људи, који с\ краја који свакога дана гута повели борбу против Холвега понове жртве, економска криза зкају добро вредност њ* гову и

која земљу већ доводи у стади јум глади — све ,је то раздражило немачки народ до крајњих граница, који да би дао одуш ке своме незадовољству и сво јој ватреној жељи «а -мгрг.м тражи, да се са канц-ларског положаја уклони човек, за чије је име везана вратоломна и фт тална иолитика Њмачке. Познат је факат, да Ји немачки канцелар у главном снмо извршни орган кајзер.ше воље, а у на.јбољем случа \' још и његов саветодавац. Бету?ан Ходвег је у ствари био мирион- та, играчка, оруђе панг* рианисга на челу са кајзером, који су се њиме у одсуству свакн њ-к*че иницијативе веома згодно по служили за своје циљеве. Нан германска политика, коЈа је до вела до европског рата не мо же се везати за име Бетмана Холвега. Он Је по својим по литичким диспозицчјама сувишз безбојна личноет, и баш као такав послужио је најзгодније кајзеру, да би преко њвга увсо неку врсту дикгатуре у Немачкој. Пре евроаског рата Бетман Холвег је са канцеларске три бине исповедао најпацифистичније идеје и са нзјвећим светињама третирао мсђународне уговоре. А кад је избио рат он је био његов најватрени|и поборник, а међународне уговори прогла сио је парчетима артије- У току две године н» мачка вој« ка као и флота извршита је мнсу ствари аротивних међунаротном праву и канц»-лзр их је све бра- I нио и одобравао. По његову » хватању Нсмачка блокирана има нраво да врши сумзрг.нску акцију у најширим разчера.ма, чак и према неутралнима, да не води рачуна о неутралности појединих држава, да гази јасне одредбе

какав јг њСгов стварни положај, али баш зато траже њег' во уклањање, у нади да ће канцелзрски положа] заузети који енер гичан ч' вск од власгитс иницијативс. Кајз'р |е, изгл» да решен да д*де итцуст Бетману Холвегу, иошто је н»задовоЉство народа јодвише нарасло, али ма ксћ да ( га замени » н Ке бити опет само ■ извршни орган каз»рове воље или се ниј-дан дан неће моћи 'залржати на канцеларском по| ЛОЖојс. | СИТУАЦНЈА Политичка | Цг.ема аегтими ин Берлина не ј миччи кинце.шр имао је више кенфгуе.нц ја еч најз*ром н по том азвесшио пмфове странака, да Кв са њ> ; ма чдрЖ'‘ти један изванре■ дан савет К ментаришмби ове вести евроиеки 'лиетови сма г р< ј / Д >1 су то ш егавири о условимо, исд којими би 11<-м чка, замолилп за М'>р. Ратна Веети са фронтгва всома су иовољне Руси су у Волинији сломи ли аустп немачки отши и зароб 'Ли за дна дан око 13000 људн и 30 тоаова. Русна тњица избила је нц дуеум, који вид > у М р марчш ■ "/.гт, дакче у М ђлрску. У ар. дглу Вердхна пм ли су Фронц зч в жн х уса ха. 0~н>/ су Зиузел > /едпи деО утнрфња Тиомони .чесгимнце пр>>Дили у не■ М'-ч е и/ 1 ве лчнаје. Зиробили су ш>сл' дњо. три дана иреко 2000 Не.м ц . Ца каакиском фронту Руси настивљ.ју дане наиредчвање. 0' »' < »?'• фуоНтови су без знатне ароменв.

*П а т р и с.» Мада је Краљ— херој оестре Србије изјавиО да н« празнује, ипак се грчки народ користи приликом Његова празника да изрази осећања поштовања и љубави према ВлаЈаоцу који Је гост на грчкомземљишту. Петар српски није просго јеЛан Владалац Он је најввши народни херој и мученик, према коме грчка душа осећа наЈвскренију љубав као према св» му великом и узвишеном. «Ф о с.“ «Дневни Телеграф“ објављује сл» д 1-у депешу свога до и исника г. Стифенса: *Пре десет дана министар војни ге нерал г. Каларис издао је војним вла стима окружницу, у којој оштро осуђује мешање војнах лица у поли тичка и изборна иитања, и прети те шким казнама онима који учине противно. Али према ономе што сам днн*с видео судим да ова министарска наредба нијс донела очекивине резултате. Пођох рано из Агине пелопонским возом да походим г. Венизелоса, к°ји је у бањи у том крају. Воз је био пун всјника ко.ји су шнли у Патрас, седиште пука, гдо се бнти распуш Т' ни. Дчкле ј'ош су војници, и по за кону као такви се сматрају док не прође десет дана од њихова ослобођења од дужности.

бачен је в' лаки камен у пра:-.цу шефа станице, познатог венизелиста, који срећом није погођен. У засебном купеу била је го.мила ПЈДОфицира, која јо правчла највећу ларму. Ф1з овог купеа дват је знак за узвике кад стизамо на етанице. Упра во пред полазак воза из Атине Опазих официра који приђе војнидима и рече им: »Момци, сетиге сс! црно Ве низелосу, и жизсо Кумбарос.* (Краљ — камарид. Све ово говори само собом како се наредбе втадине цоштују и извршују. Излишан је сваки коментар с моЈе стране. Затекох г. В' нззелОса са његовим оданим секретаром и неколико Кри ћана коЈи се брину о његовој безбедности у хотелу. Говорио ми 1е дуго али за сада воли да ћути Нисам овлашћен да откријем шта ми јеказао. Али могу казати да спокојно, као вешт крмар, дочекуЈе буру која се диже пред њ, 1 М, и ни на ј мање ни је обесхрабрен. Одржава свој оптимизам и има потпуно убеђење да ће фчки народ и трећи пут у току једне године изразити своју вољу да он њиме управља. Иа 1 ласио је да јавно мишљеље у Француској и ЕнглескоЈ' не треба фчки народ да чини одговорним за пофешке које нису његове.

По зидовима воза било ј'е написано кродом: «Доле издајник Венизедос! Црно!< (т ј. бацнте црну куглацу у његов.у кутију Прев). Као занети од неке велике победе војници су демОн ски викали, акламирајући краља и из ражаваЈући се грубо о ВеназедОсу. Код сваке станице пОнављадв се ови уавиии и псовке с» најпрописнмјом војном дисциплином. Војници, су изгледа, примењивали лекције које су добили. Неки су били толикО ф«на

<Кажите својим читаоцима, рече мм, да, као што тврдо верујеи, ако ме фчки народ и опет изабере за свога управљача, после целе ове лажљиве и клеветачке борбе вођене против мене, то Ке значиги да је он занста слободан народ, достојан боље судбине и дивљења од стране силног и свагда правичног народа, кога ви представ љате». (енглеског парода. Дослован превод из ,. Ф о с а » од 4 јула). Пол-Луј СА рАТНИХ 4 ». инуОВА Званични котикикеи

Са нашег Фронта Солун, б. јула Јучерзшљи дан прошао је на миру. Француски успеси 11араз, 5. јуда французи су усаели ди аиврате нешто терена заа. и јужно од село Фоеиип и у околини коте 304 В.л ј аарчбље.ника немачких сам>> на сектору Флериа од 2. јула уз носи око 2000.

Св4 ненички аокушаји , да по врате нз/убљене аолола је на Соми ароаали су. Немачка — Баетија Париз, б. јула. У »Фигаруп аише Подиб: „Нгмачка ;е дрига Бистија , чн/и се зидови веб љуљсјуп, Око Тиомона Париз, 5. јула. Нише т/гуие усаелв с.у да а< виа те југозаааони део угврј/ења Тио -