Velika Srbija

6Р. 88

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 7. УУЛА 19 6.

ГОД. 1

ПРЕТПЛА'1 А ИЗНОСИ: Млсечв' 1 3 фраика тромееечво 9 франака, гпдиган.е 36 франаки ЦЕЛЈА 0ГЛАСИМА : Саггва огласс 020 фран. од петитног ред». веК» огласи по иогодби. Новац се аолаже држ»внн* кохесарпма и диплоквтскив ваступнипггввма. лист излази с ва;.н дан по подек Цошту сл»ти преко Краљ Срп. Геп. Консудата у Солуну РУКОПИСИ СЕ ПЕ ВРАЋАЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8а1оп:.рЈ«

1 * 4 % <аК7*МИ>Е ЗНК132Е

Појвдини бројври се могу добити у Солуну код жгенцнјв „Друштва грчке штампе и уд. 1 >ј лгарохтону 6р. 5, блкзу гдавне поште.

ВРОЈ 10 сант.

Пирсрггог А. И1ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант

„СЕЧА“ Пре неки дан пустио је Волфов Ввро у свет вест, да су Руси заробили 150 Бугара и да су их одмах ис^кли. Ова вест Волфова Бироа, била она у суштини тачна или не, пуштена је, свако1ако, у свет са тенденцијом да се јавности су герира мишљење о зверском по _ ступању Руса према немоћним заробљеницима, а онда, што је, извесно, главни циљ лансирања ове и сличних вести, да се код бугарских во.јника изазовв страх од руских свирепости и решеност на борбу до последњег даха, рачунајући да ће бугарски војник такву борбу претпоставити сигурној смрти која га чека кад допаднв рускога ропства. Знали смо и знамо да ће Бугари, као целвна, искусити заслужену казну за своЈе недостојно држање, за своју издају према некадашњој ослободитељици својој; али ни за час нисмо могли посумњати у човеччо поступање Руса према поједиким Бугарима. Бугарски народ и службена Бугарска извршили су издају и они, као такови, биће по заслузи кажњени, а бугзрски војник, као човек и живо биће, наћи ће увек довољно милости у срцима својих културних непријатеља. Зато нас и није изненадио деманти Петроградске Телеграфске Агенције: да су Р\ши заробљене Бугаре предали Аустријанцима и да су их ови исекли. Деманти, који, на први поглед, ставља човвка пред дилему: где је у ствари права истина, али је уједно, у преносном смислу свом, износи у пуној њеној трагичности по Бугарску и бугарски народ. — Не ми, Руси, — каже, другим речима, Петроградска Телеграфска Агенција нисмо ми исекли Бугаре; њих су исекли Аустријанци, којима смо Бугаре предали чим су ови извршили издају према нама и! осталом Словенству; Аустријанци! су ик исекли, чим је аустријски| ексггонент судбину Бугара узео ј у своје руке. 0 томе .је, у осталом, казала своју и Бугарска Телеграфска Агенција. Она је на немачкуј вест и на руеки деманти изјавила: да Бугара уопште и не-ј ма на руском фронту, и тиме, ј хтела не хтела, признала, да је вест Волфова Бироа у суштини

БУГАРА својој лажна, и да је у душу | бугарског народа већ ушао ;страх од казне за издају учињену према Русији и СловвнСТВу. А та казна се неће моћи избећи. Она ее кеће изрицати ни аримењивати на поЈедппим бугарским во.јницима, који не буду хтели упстребљаватн оружје према Русима и савезницима, већ ће се изрећи над елужбеном Бугареком и бугарским народом као целином. Од тога Бугарску и бугарски народ неће нико моћи сачувати п спасти. Лепо наш народ каже: шго ! ко чини, себи чини. А уједном делу нашег народа, који је дуго живио у аустријском ронству, увр^жило се интересантно уверење: тешко оеом коме се Русија попне на врат, а још теже оном коме се Аустрија наметне за пријатеља. Бугарска и бугарскп гарод ниеу хтели разумети ову псти ну, па ће зато морати да искуее њена предвиђања. Њих !нбће Русија „исећи“; њих ће , исећи Аустрија, којаихјеи на: говорпла да се*отргну од Ру ! сије.

СШУАЦЦЈА Политичка : Као што је познато, Италуја са Немачном ноје у рату. Али то нкје сметало Пемачкој, да италијанске иоданике , који су сч нат<кли на њеној територијч или у окуаираним земљ(ма третира као неаријатељв. 1 ако им ?е сад забранила одлазак из Немачке. Но водом тога. односн између Нталн је и Не.начке зкатно су иогоршани и држ.и се, да се врло лако може д' 1 пи до прекида диаломатских односа обеју земаља. Ратна Руса настављоЈу разв> јање својих усиеха на фропту В.>лн'< јс. На фронту С< ме бино је рела тивна з точиј'. П Нердену Јв јл ■ ка сртиљер ск' < чцмуа. Толопгнг.ке трупе одбиле су нове пустриске н -д«. На кавкаском бојкшту зад< ба ли су Руси виње сјајннх усаехи.

\ Дустроугарска забуна •Тан< од 21. јуна 1916. год. Колвко је тешко толико је потребно нратити моралну еволуцију наших противвик«, Њихове нам новине долазе допкан. У њвма се пише крајњом мудрошћу. Треба миого читати и много одбадлти па да се добије једно мишљење. Ово нарочито вреди за Аустро-Угарску где је цензура дотерала до савршенства и гдс еу прВ родно склови да лажима ностин;у евоје пиље.ве. Пре свега забележвмо стид од са ма себе који бечка штампа признаје, говорећп за себе да је ушкопљена, у којој цензор не налази ништа да остави гато би бар привидно взледало на неку мушкост, правичност и незаввсност Почетком јуна владала је црохаиција. Победе у Трентину, сигурност са руске стране: „сјајни секунДанг“ задовол.по се огледао у својим успесима. У исто време јављали су о неминовном паду Вердена иод ударцама „принца суседве круне". Кад поче руска сфанзива муком се замуче и нпшта се није хгризнавало. 27. маја руски комуаакеи тачни у не срећи као и у срећа рашприше се широм света. У почетку се смејало, Алн ускоро иронвја није била довољаа; од 29 преноручује се стрпљење хх траже разлози наде. Увек стари разлозк о неспособпости Русије да се сама собом снабдевп. Пише се: »јапан и америчка мупиција нису неисцрцне«, И тако нублика перује да се у Русија не прави мунација. У псто време публпци дају једну ааду. Руси су ослабели северни фронт х-де ће их Хинденбург потиснути. Ал и Хинденбург узалуд удара, он је свуда сузбијон. 1 и 3. јуна социјалнсти се сграшно потхлаше. Русп су заузели не само Буковину Н9Г0 и Воланпју. Гроф Тиса у скуиштини азјављује да нема намеру да потцењује руске успехе. Тра кратка дана залозољпи су контра офанзивом ЈГесингове војске. Две недеље већ се туку. Брусилоп пеће даље ећи. По н< орећи Врусилов даље вде. Плда Черновиц, пада Кодомеа и ево Руса у похноигје Кариата. Али шта м,-.рч? Штампа палазк да су то само козачки у.Iо. У Х 1 ото време војска у Трентину, кој >ј јетна пнмћења доетојва про клам.ио ја ххнспирисана једном бољом „к•лтурои", обсћнва добро нталијанско випо в лсне девојке", пред собом

н>илазл на свеже труае пред којима о 1 ступа. Војска се Франц.ч Јоспфа смањује на 500 000 људи. Његови се г.хбици у заробљенамн пењу до 250.000 А мртво и рањепо ке може бити мање од овпх бројева, Пише се да се савезнвци гложе међу собом. Ове богате фантазије не треба потцењивати. По њама се могу оценггги њихове моралне силе. Кад се толико лаже, значи да се нема вере ни у себи с>мог ни у онога на кбга су лажи унућене. У то не постоји сумња, Аустрија је саио једно оруђе у рукама Немачке. Њој је потребно да то оруђе сачува исту вредност, без чега ништа невреди. Али му је та вредност јако опала. Пре свега смањио се број; то је непопечно; наведене су цифре потпуно тачно. Јасно је тако исто да се трупе више не могу замењивати, после две године ратОвања. Смањило се тако исто и поуздање: нвмоћ Русије билаједогма. ИзвеснОст о једној велакој победи у Трентину била је друга. Ако Италија и даље нападг, ако је се Русија реорганизовала, шта ће се рећи нарОду која је толико месеци веран? Ми се нећемо заноситн великим надама краткога рока. Али оно што ћемо за Аустрију тврдити то је да су јој се, судећи по извесним фактима и пОјавама, срества знатпо смањила. Могло би се рећи да ово смањењв иде до нереда. Из обазривости ми ћемо рећи до забуне. Истина мора бити негде између овога двога-

БРИТЛНСКА ДБЛЕГАЦИЈА

Јуче је председник републпке Г. Поенкаре, прпмио парламентарну делегацпју Британских колонија. После тога делегацију је примио мхшнстар спољтшх послова г. Бријан, који је на говор Преторијапског посланика г. Рута овако одговорио: «У прошлости нема већег призора који чини част нашој историји од потврде коју сте ви далп моралиом јединству Британске царевине. То је догађај чије ће се сећање са славом чувати кроз векове као си.мвол, као ндејал којп сс прелива преко граница наших контхшенага. Ја доносим поздрав делегатнма који престављају своје слободие и поштовања достојне владе хх желим да прнме к знахву све оно шго ми дугујемо велпкодушној увиђавности нације, која тако ватрено хвуби слободу, како себе ради тако н других' ради.»