Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 88.

СД РАТНЦХ ср^ОНЈОГЗА Званични коминикеи Са нашег Фронта

Солун, 7. јула Јуче је јако де.јствовала непријатељска артиљерија на обадва крила. На осталом делу фронта ништа знача|није. Талијанеки коминике Рим, 6. јула. На платоу Позина одбиј»*н је аустри.јски напад. Између Колдисанто и Монте Ториро одбијени <у Аустријанци на целој линији. Прошле ноћи 5 непријател,ских аероплана бомбардовзло је Тревизо. Погинуло је једно лице, рашено ви 1 де. Један ареопл; н је оборен. Француека артиљерија Париз, 6. јула. Један дезертер из 30. немачког пука, пребвгао на фронту Вердена описује овако двјство француске артиљераје: »Наша пешадија нретрнела је нред Верденом страшне губитае. Губитци у артиљерији прелазе све што је до сад било. Дејство француске артиљерпје је ужас но“. Са фронта Соме Лондон, 6. јула. СледеГа немачка документа заплењена од наших трупа показују губитке непријатељеве: Једна чета 200 баварског пука 3. батаљону: пНепријатељ нас бомбардује снажно тоаовима свих калибра преко 28 см. Услед једног напада... људи су потпуно исцр пени и не може се више рачувати на њих«. Једна чета јавља 3. батаљону 18. пука : „Јака ватра непријагељске ар тиљерије на сектору чете, где је битка погпуно изгубљена. Заостали људи толико су исцр пени да се за дуго време не могу употребити. Ако се бом бардовање настави са овом жестином изгину^е сви до послед њег. Тражи се хитна помоћ». Потопљен пароброд Лондон, 6. јула. Немачкн прекоОкеански брод «Сирнја» од 5.00о тона потопљен је у Балтичкои Мору од једног руског сумарена. Посаду је спасао један шведски торпиљер. Нова руска војска Лондон, 6. јула. »Морнинг Пост» је извештен из Петрограда, да су Руси по слали на фронт 500 000 нових војника. Руске концттрације Цирих 6. ју л а. На Карпатима се врше велике коицентрације руских трупа. Руски штаб спрвма један велики наиад ради инвазије ^гарске правцем Делатинског кланца у области Коломеје где такође врше огромне припреме.

Милиоп и по заробЛАгНика ГГтроград. 6 јула Целокупан број аустро >гарских заробљени .а ииг цшира них у Русији износи преко милион и по. Бугари на руском фронту Рим, 7. јула. Јављоју чз Рерна »Идејп Национале* да су преговори између Аустрчје п Бугарске о одашиљању бугар. трупа на руски фронт завршени. Бугари су одлучили да пошл>у само једну дивизију против Руса. Хинденбург Лондпн, 7. јула. Савезничка офднзива принудила ј< Нс-мце да предузму енергичне мер«. У изгледу је, да 1>е се Хиндоноургу дати команда над целим источним фронтом. Немци признају Женбва 6. јула Први пуг немачка штамоа изговзра реч пораз. »Велики преглед војске и Марине-» пише: »Ми имамо доста јаке живце да би поднели пролазан пораз«. Пуковник Гедке вели: “Успеси Брусилова над Лисингеном затежу немачке нерве до максимума.« ГОВОР Енглески краљ Ђорђе офиц . кадетима Господо вадети! — Мило ма је што сам имао прилику да вас видим и на вежбању и тнкође на данашњој паради. и честитам вам ка вашем лепом в јничком изгдеду и чврстини у строју. Ви ћете наскоро постати официри у мојој армија и као таквим вама ири пада велика одговорност да бдите над благостањем ваших људи и да их водите у борбу. Да би се постао ваљан старешина прва бвтност је да задобијете поверење ваших људи а то значи да ви морате 8нати како да их водите. Вагае време. овде је, по пужди врло кратко — за то ви морате у толико више да добијете потребно знање. Ну само знање није довољно. Ви морате висОкО одржавати част, морал ио понашање, чврстнну и одлучност а над свим морате бити верни својим старешинама као и једни према другима. Ове особине биле су свагда карактеристике, које одликују офвцире британске војске. Највећи део од вас дошао је из јавних школа и ја сам уверен да ћете ви, кроз цео живот свој чинитп све да одржите љихове велике традиције. СеКате се, да држање данашњег кадета имаће свој одблесак у сутрашњем официру. Надам се и верујем да се М огу ослонити на вас да ћете одржати нео каљену врло високу репутацију оних славних официра, који су вам претходни.и који су се борили таковитешки у садашњем великом рату.

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Милпја Недељковвћ из Краљева, пита за бцата ЛСарка трг. пом, Нипа Ридовиновић иита за м жа Јована војн. магаиионера из Краљева, Јелка Ђуксћ **3 Криљева иита за сииа Радивоја. За Милована, Станимира и В<-дисава Зијковвћа иитају Кристина и Љубица. Магдалена и Јован Певчевић из Краљева питају за Мирка Радосављевића ковача брод. друшгва. Дра 1 а Јовансвић из Ресне иита за сан;», Милана регрута. Павле Нлцћ-Петкозић земљ. вз Рибнице, Краљево, пита за сина Мвлатина Пгтковића обв-зника главног инт. воза. Мина Николић опанчар из Краљева пита за еинове Вожу аол. нисара Михаила боливчара зн зетн ДрагиКа РадовановиКа шумара и сострића Воју МитровиКа порези Милева Игњатовић из Пожеге пгта за Мужа В.гадимира. Јовавка ПериК из П> жеге пита за еинове Срећка трг. пом. и Младена сврш. ђака учит. школе и зета Драгољуба Думбића. Зорка Стевановић из Пожеге пита за сина Стевана конд. поште и зега Ваеилпја Марића агмин. чиаовника у Сјевици. Стеван ПоповиК учит. вз Краљева пита за Симу Поповића учитеља из Краљева, Николу Поповића правника и Симу Стевнновића трг. из Пожеге. Вукосава Солдатоввћ из Пожеге пига за мужа Радомира опанч. Добрпда Сиасојеваћ из Пожеге пита за Драгомвра Шуњеварвћа кап., Радомира Алексића учвт. из Рога. Павла Вадојевића капет. и Александра Шуњеварића матур Љубица АврамовеК из Пожеге пита за мужа Аврама наредн., за синове Мидорада поруч., Михнила трг. пом и зета Тодосија Мадоваиовића опан. из Пожеге. Милица Урошевић из Пожеге пита за мужа Милосава оианч Полка Јовановић пита за Милана регрута. Косара Џелебић, Цана С. РатковЈ ћ пита за Саву благ. ратар. школе и Миленка Рајкозвћа техв. Мица Олујић из Пожеге пита за Вгдое.ава Ђоков! ћа об>ћара.

Гоњење С; ба у Угарској. Хрватски посланик Загорац □итао је у Сабору владу, какве намере она има према сраском становништву у Срему, које је од почетка овог рата интернирано у разним концетрационим логорима. Загорац је изјавио у своме говору да српском стаковништву Угарске није уштсђена никаква мука ма да оно нвје ништа учинило чиме би се овако држање владе могло правдати. У потврду овога протеста Загорац је казао да су сва сраска села оиљачкана и спаљена. А као при-

Анка Џелебић пита са Проку Чекеревца. 'Љубица Милоја Јовановића пита за д-р Милана Стајпћа, Лазу Милу тановића пиуковника (да пошље фа милији новац у Чачак), Милоја Весе диновића ађутанта (да пошље иов,«ц у Веоград) Игњат Јвнковпћ из Београда ппта за таста В-»су Стојковића кројача и шураке Рај и Косгу. Полка Цвијановећ са Уба нита за Ввсу Двијовића, Пиколу Лазарсвића и Радована Пашића. Јован а Л Илић тита за мужа Саву 6ВВ. ТрГ. 1ЈОМ. Дими 1 рије С. Виба из Београза нвта зн Свету Матаћа војн иследа. Љубица Рнјс Зотовић из Смедерева тражи од мужа повац. Сгаика В. Јанковићч јавља мужу Божи пуковиику да јц арииича д вац. Јовааовић из Наша ната о- Воку, В.таду и Добривоја. Вукосава Стннојгвићка из Београда пита за сииове Влнстамира м-.туран. и Добривоја ш< фера. Петар Рекалић из Београда гражи од еина Јоце новнца. Зорка М. Одјнчић, Владимицца ТТТ блц пита ВХилутина Павловића ппуковнака где се налази њен браг Михаило Јаковљевић и сестрићи Димитрије Петроввћ и Махаило Љорђевић.

РДЗНЕ ЗЕСТЧ — Социалистички лист «Екоде Хамбург» у једном свом значајном чланку, саветује немачко становнишгво да буде мирно и да не предузима никакве манифестације негодовања. — Поједина руска друштва организовала су у Буковини и у заузетнм области.ма Галиције више склоништа за напуштену и изгубљену децу. — Француска и Енглеска влада дали су Русији један зајам од 6 милијарде франака' — Енглески министар финансиЈ - а изЈ’авио је у доњем дому да дневни ратни енглескн трошкови износе на 150 милиона. — Агенција «Кетор> сазнаје нз Букурешга да Бугарска продужава политичку провокацнју на румунско-бугарској граници. — Маџарски лист «Пешти Хирлаи» тврди да се у руским редовима против аустријанаца боре и јапански војници.

м р цитирао је варош Карловци, где је се угарска коњица владала на.јгоре. Тражио је да се пусте у слободу и уауте њиховвм куВама стотинама Срба коЈи се данас налазе по концетрационим логорима а које су судови ослободили као невине. Ругоунија и Емглеска. Румунски по тланик у Лондону посетио је Сер Едвард Греја, с ким је остао дуго у разговоруОвој се иосети у дипломатским круговима придаје врло велика важност.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ