Velika Srbija

I Т. 89

СОЛУН, ПЕТАК 8. ЈУЛА 19 ! 6.

ГОД. 1.

■ии 5ЕКВ1Е

аРЕТПЈ1А1А И8Н0СИ: VI-.-..чр. 3 франка тромесе - .но 9 фран»к годвп|н.е Зв фрапака ЦЕ.јА ОГЛАСИМА Омта* о 1 иас» 020 фрав од петитног рвда. аек« огласв оо 1 огодвв Новац се полаже државнив *омес»рина .» дпплоантски* заступпиштнииа. ЛИСТ И.Ч.јАЗИ СНАЈ.И ДАН ПО ПОДНВ Иошту елати иреко Крал. Срп Ген. Консудатг у Солуну РУК01ШСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан ргдакп нје Коломбо улица бр. 33 За1оп1цое П.оједипи бројевв се могу добвти у Солуву код »генцвје „Друштва грчке штампе“ ул. рЈлгарштои* бр 5. блпзу главпе поште

рг‘0} 10 сант.

Директор А 1СВАН03ИТГ

БРОЈ 10 сант.

ТУ РСКА

Кад је искрсао овај велики светски рат, Немачкаје све на поре и сва средства употребила да придобије ову иначе растројену државу за своје политичке комбинације. Она је рачунала да ^е од тога имати двојаке користи, чисто воЈне и економске. II у колико .је активност дипло мата централних држава била све јача, у толико је отпор трезвенијих државника на челу самог престолонаследника Изедина, слабила и ако су они са пуно разлога и познавања државних прилика наговештава ли да би активно мешање Турске у ове велике заплете ком промитовало и довело у питање егзистснцију и саме државе. Но све је било узалуд, јер агантуристички дух највећег германсф ла на Истоку Енвер паше победио је. Тако је Турска, и преко воље свога народа. знгпзила у овај велнки рат ,п ак > није била дорасла зато. Младогурци, опијени варљивим

старим казаматима. Но у колико је рат трајао све дуже, у толико се прилике почеше нагло мењати. Место силних успеха, место побуне свију мусломана и великих територијалних завојевања, Турска је могла забележити и т&кве поразе, какве нису предочавали ни најве1пе песимисте. Ови се могу поделити у три категорпје: 1. Руси вм зададоше такве поразе да је турска војска смањена са више стотина хиљада жртава. Велика и чувена месга Ер зерум, Трапез)нд и Ван, престонице трију великих вилајета са огромним просторијама допадоше у руске руке. У Месопо тамији се почеше низати таки неуспеси, да су се Турци морали, пред савезном руском и енглеском војском, повуРи до Багдада, чији је пад неминован. 2. Појави се побуна у Арабији и то на челу шерифа пророковог гроба. Света места Мека и М дина, символи Ислама, од-

победама кајзера, почешз еа-'војише се од сгамболског калињати о рестуарацији Османског; фата и тиме, 1 ред осталим муЦчрства, они су са поуздањем | хамеданцимз, грушише престиж

нропов дали народу и всјсци, да ће ускоро присајединити себи Е ппат, Триполис, Кавкаске Области, иа и саму П«-рсиЈу. Немачка им је наговештавала да ће освојења Егиита затвоЈти ти Енглезима пут за Нндију, а одатле се може са успехом извести побуне и устанак у Триполису, Тунису, Мароку и свима земљама које су саставни делови наших савезника. А то се може брзо постићи из разлога, што је Енглезима недостајала војска, да би се могла томе њи ховом налету одупрети. Тако исто Младотурци су с успехом сугерирали османлијама идеју о побуни Турака, Татара п дру гих и-ламских народа у Русији, што би им донело не само ве лике територије него и стратегиске и економске користи с обзиром на богатство јужне Русијн. И рат је отпочео и дозољно

турсгсом султану. 3. А као врхунац свега тога, јестс ноб)на турске војске у Смирви, догађај од огромне важности, јер нам сн наговештава скори распад ове царевиве, од које је некада дрхтала цела Е вропа. И тако је нови заштитник IIслама кајзер доживео оно чему се никада није надао. Јер у место побуне свију мухамеданаца у Африци, Мидији и Русији, буне се досадањи одани поданици калифата, буне се Арапи, буни се турска војска и док се ови догађзји развијају са неописаном брзином, дотле се руски колос креће поуздано и сигурно. Дани Турске су избројани. Она је всћ на умору. Тражи се помоћ. Енвер паша моли и пре клиње, али ко ће му је послати, зар Аустрија чија јв војска преполовљена, или ће му је послати кајзер, чије се негда бесне ар-

Је било да се задобиЈу н коли-|мије стално повлаче на свима ке ефимернв победе, па да се фронтовима, или бугарска, која сви Т,рци солидаршпу са ме- је у очајном стању при номисли галоманским програмом Енвер да су јој такође дј.ни избројани... беја, а оно неколико опозици- ј Турска ће онако нагло запеонара на челу самог престоло- чатити своју државну егзистенваслсдвика нашло је тајанстве* цију, као што је њ када силно ву смрт у својим кућама шш рушила туђе слободе, али то ће

турске фаталисте приписати ксмету као што су њему приписивали и свсгју силу и величину. Овнепољски.

СИТУАЦЧЈА Политкчка г Тилујаг ска шша.чаа са великим ентузијазмом иоментарише енергично држоње талијанске владе ауема Немачкој иоја је иочела да сматра Талијане који станују у Немачкој' и окуаираним областима, као неариЈатеље. НЈтамаа се нада да пе влада добити аотауно задовољегое иоводом тога од бер линске владе. Грчка се елада ових дана бави нирочито саољном аолитиком. Румунско дужање у овим ириликама и њено могуАно излажење из неутралности утицаИе много на Грчку. Узрујаност духова у Румунијгс достигла је максимум. Ратна странка аостаје све јача и јача. Привржепици Саоразума као и аредставници оаозиционих странанака држе свакодневно саветовања. Ови бурни догађаји ариморали су самога краља да позове у Синају све шефове аартија ради саветоволва. Ратна Руско јако нодирање довело је Аустријанце до очајања. Аустроуг рски генерал-штаб арикупља са \ свију страна војнике и игаље на \ фронт да би усаорио руско брзо ноаредсвање. Али је та војскасу впше заморена и изтубила морал. • Козаци стално нааредују ка Мар! марош Сихету. На осталом делу фронта РјСН стално нааредују. Енглеске труие иолако али стал■ но нааредуЈу на фронту Соме. У аоследљим борбама заузели су Позиер. Немци код Вердена бомбардују арву и другу утврђену франц. линнју области коте 304. На талијанском фронту није би.ло значиј нијих аромена.

Преглед грчке штамле „Н е а Е.л а с.* Изгледа невероватно али је тачно да су иосле свог пздч и уочи избора тако звани народњацп осетили задоцнелу љубав према Си лама заштитнгцама Грчке, они народ н.аци које су те Силе најуриле са грбач< грчког народа а који на главт носе пруски шлем, младотурски фес и бу гарски калпак.

Они су, веле, ако им грчки народ поклони сво.је поверење, готови да ступе у најважније, најидиличније и најтоплије и љубавне везе с АнтантОм која се, упућена од Венизелоса, сва!да показивала груба према њима. И видпмо где се г. Гунарис труди да пред полазак на изборни пут сакрвје на дно путничке торбе свој пруски шлем а да на главу натакне фригијску капу франпуске републике, докљубаз ни г. Скулудис пристаје да француском тробојном кокардом украси своје груди на којима је осуђен да виси грчки Велики крст, а г. Ралис да се закити галским петлом. Нека нико не сматра као шалу ово што кажемо. Увериће се да је истина само ако прочита предизборне прогласе по новинама које су, с благОсловом барона Шенка, браниле оне који су до јуче бгли заступници Кајзерови у Атини, и које и сад раде да би их опет попеле на груди грчког народа, где би као пре били заступници и намесници немачко-бугаеско-турског савеза.... «П атрис " И «Патрис« и цела венизелиСтичка шгампа свакодневно су тражиле од владе да распусти војску јер је пропадала и вОЈ‘ска и друштво. Али се влада правила глува. Правила се као да има неку ввлику т а ј н у! II због тога ннсу хтели да демобилишу. Али каква је то била тајнаг. Скулудис—Гунарисова? Открвли сује брзо. Једног јутра као Јуде предадоше кључеве македонске одбране, и то коме? жалосно је казати! Бугарима! Иепријатељима Грчке предадоше цео ланац Беласице са 25 цветних варо ши у околини и доведоше Бугаре до Равнице. Серез, Драма, Кавала и сва остала всточна Ма!н доннја До Пангеја налази се ранас на искључном расположењу Бугарима. То је дакле била тај н а владе Скулудис—Гушрвсове. Али тајна је имала и свој рењ очекивали су да добпју згодну прилику да би грчку војску натерали да ударп Англо Французе с ј.уга Да се грчка војска бори искључиво ве против Бугара и ТуракА нгто против Енглеза и ФранцЈза. То је био њихов план, и ,ј> динО у том слнру одржавали би још мобили'апију- А да би нам запушили уста. организоваше у цедој држави најоЈнр тнијитер! р какав наводи исто рнја, терср најамника шпиуна и целе опе банде неваљалих I лемвната у Грчкој. Ски који су говОршш и писалн да трепа (н сп> гтити војску и прог њшавали за издајство подли рат против оснивача и добротвора Грчке, сви су ти 011ЛИ у опасностп да буду уби-