Velika Srbija

БР. 94.

СОЛУН, СРЕДА 13 П ЛА 1916

ГОД. 1.

вшСРБНЈА

ПРЕТИЛАТА ИЗНОСИ: Мвсечно 3 фр;шк» троиесе-.но 9 фран«&. годкшње 33 фрапакж ЦЕПА ОГЛАСИМА : Сктв* огласж 0 30 фран. од петнтног редк, кећк огдаеи по погодбн Новад се полаже државнжк нохесарнжа а днплоиатскиж заступнхштпижа. ДИСТ ИЗј1АЗИ СВАКИ ДАН ПО ИОДЕ.1 Пожтт слхтх преко Крал. Срп. Ген. Консудат* у Солуну РУКОППСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакцнје Коломбо улпца бр. 33 За1ошцп* Појодннл бројевв се могу добптн у Солуиу код агенднје пДруштв* грчке штампе“ ул. Вј лгароггону бр. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИК

БРОЈ 10 сант.

СИ/1НА ЕНГ/1ЕСКА

Недавно смо од врло важних чињеница из овога великсг светског рата, да су верденске борбе најречитији доказ о немачкој сили која доствже своју кулминацију. А даљитоквојних операцијана свима фронтоввма војишта посве дочише да се снаге ратујућих држава вагло мењају, јер у колико се примећује всцрпљеност централних држава, у толико се јаче испољава моћ наших савезннка чије су силе изданау дан све веће са јачом и бољом техничком снремом од оне којом данас располажу наши не пријатељи. Херојство верденскпх бораца јв најизразитије манифестовао дух и јачину воље и наракгера француске вацпје, силни руски налети су нам наговестили да се помаља једва нова велика и страшна војска пред којом измичу гвовдене армије кајзерове, али истовремено се појављује на позорници ратишта и једна друга велика сувоземна војна сила. То је наша пријатељица, велика и моћна ЕнглескаЈсдан од главних разлога, који је гурн\ о централне држзве, а специјално Немачку, у овај по њих вратоломни рат јесте њихово убеђ р ње, да се лако може савладати Француска, а потом Ру свја чиме би се и завршила та кампања и то без учешћа Енглеске, коју је рат затекао са толико војске која је једва била довољна да послужи као посед на својој властитој територији и по колонијама. Огуда су сви немачки листови са највећом иронијом говорили о Енглезима а нарочито о њиховој војсци, па смо шта више доживели да са таким омаловажавањем говоре о њима чак и они који за своју политичку слободу и самосталност имају да захвале највише Великој Британији. И ивје требало да прође много, па да констатујемо једну од највећих појава и чињеницу ово га рата. Јер велике битке на Соми, где енглеске армије свакодневно туку Немце, испољава ју енглеску моћ, снагу, самопоуздање, чврстину и одлучност карактера са ванредном храброшћу тако изразито и рељефно да се морамо дивити енергији и пожртвовању оних фактора, који

од ничега такву континенталну војску, која се с поносом може мерити само са највећим и нај бољим армнјама. ИиаЈмо вазда на уму да су Енглеви јшли у овај рат без војске, « сада они туну ј<дчу од наувеК' х милитористичких држава, која се је за то сиремало\ иоло сгаолеКа, а незаборавимо ни то, да се енглеске армије боре за једво са овојим еавезницима на свима ратним фронтовима и са свима нашим шпријатељгма. Држава која није имала до вољно официра, земља без вој ске, са незнатном спремом, не узимајући у виду ратну флоту, иоказала јв ,?а неиуне две године толику хло днокрвност, ари&бност ,

то остатп као један епохални до гађ ј овога уата. Борбе на Соми испољавају не само велико пожртвовање нанлих великих прпјатеља, него оне и стовремено сведоче и изражава ју сву велвчину евглегког духа, силе и моћи. Ове борбе су исто вуемено и значајии д >тум у овоме р< ту од када се Енглеска иојав љу?е. и г.ао велика суеоземна сила, која сж:вотворена помсрском флотом даје значај Енглеској нојв бе светске држиве. Овчепољсни.

НЕШЦИ ПР01ИЗВ ЛУСТРИЈЕ Једаи холандскн индустријалац који се нре неколико дана вратио из Не мачке у А.чстердам дао је дописнику «Ј1иберте» следеће пзјаве о стању у Немачкој: «У јавности је велико незадовољство и мржња против Аустрије која се не може одупрети рату кога је са.ча хтелаБио је један врло жучан и ирони чан чланак у »Берлинер Тагблат у» против Аустрије. Изчеђу осталога, у чланку је било, да онога дана када су Аустријанци изгубили 4 корпуса вој ске, у Бечу су се отвориле 4 нове величанствене кафане. Народ је јако раздражен због осуде Либкнехга Сва штам па и удружења говоре о унутрашњим приликама. које треба побољшати. Породицама су раздате неке листе у којима им се скреће пажља ради општег добра да војници.ма ништа не говоре о поразима аустријским, о оскудици животнпх намирипца и о демонстра-

истакли једнујза тако кратко време створише

цијама. Цензура ништи половину писама упућених војницима. Католички владика из Минстера упутио је сељацима пастирско писмо саветујући их да свиње продају по умереној цени, објашњавајући им да Ј’е кријење сланине велвки грех.»

Борбе у Албанији — Од ншег варсчвтог дописнвка Корча, 11. јула. Арнзутске чбте поново сугод Каваје и Љуше 29. прсшлог мес<ца отели од аустргјске војске ј‘сден вој'ни трансоорт од содамдесет тОвара. Војнвци који су спрсводвли транспорт поубијгни су. ПобЈ, њснвпи кОд П< квва у 6ели су јоднсг сфвпира и дварссет војнвка. У БеЈ>ату б<сни ког.ера. Три стотине вустријсквх воЈНИва умрло је од колере. ТалвЈани воде огорч<не борбе са аустријском војском, На челу најмљених Арнаута који су са Ау стријаншша ових Дана постављ<н је Хакиф паша- Он је ствгао у Бсрат и примио комгнру. Ко д Хасзн бегове ћу врије. у блигини Берата измгђу Ар наута вајамвика и Арнаута одметника дошло је до с^коба. Прввма је притекла у помсћ аустрвска Бојска. С обе стргне вма доста жртава. Сукоби одметнутвх Арнаута и аустриј. војсве по Албанији дчестали су.

Преглед грчке штампе и Лотрис“: Једна гаднп иретња. Пре него што смо и ушли у праву изборну борбу, уЈедвњене котерије похиташе да у потребе свој’у тешку аргилерију. За лрипрему изборног тла нису им биле довољне све оне клевете лротиву Венизелоса, све оно злочмначко ровење против Отаџбгше оснивањем антимилитаристичких друштава, сва она противнародна лропаганда. Бескарзктерни програм најурене котериЈе ниЈ'е садржавао само тровање грчке савести проповедањем идеје како ће Венизелос одмах обЈ - авитм рат целоме свету чим постане председник министарства. Послужише се ипретном! Ито гадном, одвратном, која се може обЈаснити само немирно.ч савешћу ненародног старо 1 партизанства. Гракће бесрамно Јуче један њихов орган и тврда да, чак кад Венизелос не би увукао Грчку у рат у корист Споразума, то још не би значило да је грчки народ избегао рат: јер, кад би се народно поверење само и изразило у корист либерала, Германо-Бугари би сами Гр-

чкој објавили Венизелосов рат!! Ова бедна и ниска мисао: да ће Германо-Бугари први објзвити рат ггротив Венизелоса, то је наЈнедостојниЈ’а пречња која Ј'е икада била упућена грчкоме народу, и наЈ’неисказан'ија увреда за Грчку. Људи, кој’и се нз освете према Венизелосу претворише у бесрамве шпиуне у служби непријатеља сопствене им отаџбнне, стигоше до тога да помоћу Бугара прете грчкоме нзроду ако би се он само и усудно да изрази своје поверење према државнику који се више него ма ко између новгх Грка може назвати Оцем ОтзџСине. Људи који су онемсгућили мгћедонску одбрану предаЈ'ом Рупела^ који су се постарали да Бугаре војнвчки вачгне господврима грчке есточке Маћедонкје, истичу сада те всте Бугзре као претњу протвв политичквх слобода грчксг народз.Мсбвлишу Бугаре да би појачали броЈ - својих шпиуна. Иввештавају грчке грађаке даће псстати робовм бугарскиако би зажелели да по својој' слободној вољи уреде ствари у својој властитој кући.

Татар-БугаЈи Ми смо људи нрактични, То је нама дано; Ми смо људи цинични. То је .свима знано. За народност не знамо, То су празне речи; Идеала немамо, Оснм кад зазвечи. Кад нам треба Руснја, Славени смо лравн; Кад нас бије Србија, Татари смо стари. Благодарност још мање, Јесте нама знано; Праве смо Баја Гање Којим нема равна. Ми смо Татар-Бугари, Ми смо дивљи вуци; Браћа су нам Маџари, А праоци Турци. У Софвји ва Св. Ђпралаи Методвја, 1916 г. Спевао Дедо Радословав.

Онп, који су до јуче били на верној дужности код Германо-Бугара, прете грчкоме нзроду да ће Бугаре довести д'о Атине ако би Грци гласали за Венизелоса!! (•Патрис* од 5 јула). Пол-Луј