Velika Srbija

6Р. 95

'Г»ПУН. ЧЕТВРТЛК 14 ЈУДА 191Л.

ГОД. 1.

■ЕПП

тт

ИРЕТПЛА1А ИЗНОСИ: Квевчно 3 франка тромесечно 9 франмл годишње 36 фравак« цки ОГЛАСИМА : Сале* огласв 0 20 фран. од петитног реда, аекв вгдаси по погодб*. Новад се пола.хе државнжи • омесарвжа ч дпплоаатскпх заступнжпггаиха.

ЗНЈЧеШ

ДИСТ ИЗлАЗИ С! ВАКИ дан по нодви Пошту слатн преко Краљ Срп. Ген. Консулат* у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Став рвдакције Колоибо улица бр. 33 8а1ошча» ПојвдвнВ бројевв се могу добвти у Солуну код *трнпвје „Друштва грчке штампе" ул. Вј дгароггом* 6р. 5, бдизу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈИВАНОВИ К

БРОЈ 10 сант.

ДУСТРО-УГАРСКА

политичкв гасове хабзбуршких НШДДЕЦАУШВАЈЦЖШ џелата. Једвво тако, невоЈре на-

Политички анахронизам; држава без права ва егзистевцију. Да ли је потребно казати: то је Аустро Угерска! ? Свет вије, до овога рата, био на чисто о н.евој сувишности.

ви других. Нека бројеви говоре. По статистици од 1910. годи не, у земљама заступавим у царевинском већ.у у Бечу. било је: 9Д72.000 Немаца, 6 650 000 Чеха и Словака, 4,252 000 Псљака,

Говорило се: кид је не би било, 3,382 0о0 Руга, 2,230 000 Слове требало би је створити. Чудво | наца Хувата-Срба, ЗбСОООИгаливати појмсви о т}ђој слсбоди! ј јанаи нешто мало другихнародно Као да је тиранија ееропска по-јсти. У овсм делу монархије претреба. А она је одувек сивоним ! ко 17 ООО.СОО развих наролнополитвчке покварепости и тира-1 сти било је тврависапс од в^што није; она је постојала противу; преко 9 милисва Њмаца. — У воље и жеље в< ћине њевих на-јдругом д< лу, у земљама »круне рода. Ако је историја учктељи- Св. Стевана», било је: 8,742 000 ца живота, о томе је дала до- М;ђара, 3,300 000 Хрвата-Србавољно поуке- Словенаца, 3 000.000 Румуна, Народи траже своја права, бо- 2,120.000 Словака, 2,135.000 Не ре се-за своју егзвстевцију в маца и нештс« мало других насвоје слободе. Народносне борбе роднссти. Прс-ма томе, \> овим у Аустро-Угарској никада нису земљама преко 11,000.000 разни престајале.. Конгломерат нај- ј ввх народности било је под прихетерогенијих елемената; хаос тиском од нешто преко 8,000.000 различности и супротности; па- Маџара. — У трсћем дел\>, најшалук једне покварене куће. Не- бесправнијем делу Х-б. б> ргове мог)ћа је заједница ватре и сла- дом< не, у Босни к Х^ццсговини, ме, а у Аустро Угзрској било је било је скоро 2,000 000 Србопривилегисаних и запостављених, Хрвата. Н< једна друга народност угњетача и лгњетених. Слобод- није била заст\'пљена. А ипак су нији свет није веровао; сит гла- Н мци и Мађари господарили. дну рвтко верује. Требало је да Они су се, упр-во, утркивали у се изазове овај рат, да се про- насиљима над несрг ћним станов лије море крви, да дођу у пита- нишгвом. ње култура и слободе целог чо- ј Ит озих бројева види св дво вечанства, и тек онда да се при је: тежња Њ-маца и Мађара за зна једна сувишност, да се уви- гоеподарењем, и гажењв права ди корисност отклањања и уни- вмћпне станозниттва Аустроштења једног непотргбног зла. Угарске мовархије. Ако сзаки Убеђсње о потреби постојања народ има право на самооаре двојне монархије озбиљно се гу- делење, дужност је моћних по би у одлуци о њеној пропасти. борника слободе, да св овај одТо је почетак тријумфа Правде. нос наподностп монархије из Непотребно је доказивати у- 1 основа промени. У конкретном тврђену истину; сувишно је сли- ј елучају, промена је немогућа кати контуре стварности. По- без уништења цзлине КаЈ, Је у треба слободе народа намеће питању право или тиранија, од нужност уништења тираније. О лука се сама намеће. Неморалбоје је немогуће. Или слобода ни су компромиси на рачун санарода, или постојање двојне мо- вести нархије. Културна и слободна Европа нема шта да размишља.

шег нврода могле су доспети до ушвју културног света; само на тај начин свет је могао доћи до сазнвња о покварености нашег суседа. Кад Бог хоће некога да казни, вајпре му памет одузме. Избезумљена аустријска биро кратија иставила је, лудим амбнциЈама своје дипломације, питање о сувишвости иостојања хабббур.гоее монархије. Питање се рсшагг и спо ће се усксро рсшити. Право свију народа инсталисаће се свлом људске моћи и његова морала; Тад ће Ауетро Угарска живети само у жалосним успоменама прошло стг, вад којима ће увек лебдети суд цраведнв Историје: Проиаст твоја од тебе, Израиљу!

Еера у победу Кашег Преетолокаследника

Г ђвца Комб, члаввца Мисвје РајсКомб послала је овд Гсн. Консудату свој извештај о деци која су у Швајцарској, који је данао стигао и гласи: Ле Шалет, Женева 20. ју н а 1916, „Братвла сам се оввмо прекјуче у суботу вз Тулона, где с а м бвла да сачекам децу. Баишла сам ва врло велику пред) сретл,ивост код власти. <Савоја» ствгла је у 6 часова изју. тра у нрвстанишге, у 10 часова г. Адмврал ме је нослао на лађу да ступвм у везу са депом, да прегледам њвхове пасоше и да ее побринем о њвховом пртљагу. Канетвн лађе Брагио ки је 18 фравакн колвко је претекло од поваца који сте ми ви предади на име трошвова око хране дечпје, Тај еам новац предала г. д-р Иајсу. Деца су још ручала на броду а у 1 и но час понова стм от и шла на брод да пх искрцам. Вогом који полнзи у 4 часова отпутовали смо за Мареељ где смо сеигли у 6 часова. Ту су деца снабдевена храном. У Ц Нецачке новине »Фосшпе Цајтуиг* и по »асова псшлп сно за Женеву од 25. јуна објавиле су један телеграм ! Упраза жељезнЕчког друштва Р. Ц. М из Беча поднасловом: »Заблуде Пре- ј дала нам је за децу карте II клас-е и лонаследника Александра.* Телеграм . ннредвла да се у купе пусте само по гласи: 6 Агце, тако да су деца могла ла сна‘Један бивши српскм министар фи-; Ва ју успут. У Лиову г д е ствгосмо у нансија лишс у новинама »Белграде 6 часова изјутра дрца су дсбро до

Право јгдном мора бити јаче од силе. Иначе, садашња борба губи у својој моралности. Аустро Угарска ни по свом политичком склопу нв представља јединство. Она је и у томе неприродна. По народносним односима она је анахронизам и једна

Уништење Аустрије исто је што и ослобођење неколшсо по тиштенах народа. То је, уоста лом, потреба целог човечан| Т8а. Хаос супротних интереса немо гућ је у целини без гажења права извесних двлова. Хаос у једној кући прети миру солидних суседа. Изазиаање овога рата демас-

велика неправда. У једном њеном кирало Јв Аустрију више но ввделу господаре Немци, у другом ковни крици њвних народа. Сввт Мађари, а у трећем једни и дру- је навикао да само жали други. У првом су Немци у мањи- ј гога, кад не осећа његовв бо ни; у истом положају су и Ма- лове. Можда није рђаво што је ђари; у трећем нема ни једних ветар и даље разнео отровне

Нахрпхтен» да је он 28 јула 19)5 гол. казао Престолонаследнику Александру: ‘Г1о мом мишљењу Србија је данас упућена на Централне силе. Куцнуо је последаи тренутак за поли-

ручковалв. У Женс ви где смо стигли У 12 и по часова ручала су. Одатле смо продужили п) т екецресом З а Лозв.ну, гле смо ствгли у 8 часа и 10 мјнута, Ту смо поделнли децу у две

тику н војну акциЈу у овом смислу. групе, Једна је пошла за Невшвтел,

У протпвном престо и МакедониЈ‘а су изгубљени. Централне силе покушаваЈу да дођу у непосредан дотир са Турском- Ово оне мшу постићм и брже и лакше преко српске територпје Кад би смо ми допустшш да Аустро-угар ске трупе прођу преко наше терпторије Бугарска неби имала потребу да улази у акцију- На то је Престолонаследник Александар одговорио: «Не бојте се- Не може бнти сумње да ће мо ми и Савезнипи изаћи из овог рата као победиоци. Не постоји никакав раз лог да јш издамо своје Савезнике. Они нас никад неће напустити*. Ове мушке речн Престолонаследника Аиександра које су изговорене у најтежим тренуцима Српске исторнЈ"е показују колико је дубока вера Србије у Споразум и њену праведну ствар. Ове речн које цитнра један непријатељски лист врло су утешне у овим тренуцвма када се оне тако очнгледно, тако моћно ночињу осгвариватћ благодарећи заједничкој акцији Савезничке војске.

т њој еу били г-ђпа Анастасијеввћева в деца: Предчаг Плић, Крета Милановић, Стојко Лешниковић, Светвсдав Ооаоввћ, Радомир Цоповвћ, Алсксан! да:» БоповЕћ, Милан Стојачевић, Са Ј нва Мандил, Ела Мандил, Јолена Петроввћ. Од остале деце довелн сам собом овамо у Ж.< неву: Надежду и Драгињу Ћирнћ н Загорку Арсе н вјевић и омеетила их код моје сестре где ће вм биги врло добро. У тој кући има 4 деце и ја пх виђ а м оваколневно јер ствнујем у суседству. Панту Петровића првмио је г. Морио Мвлију, Будимвра Двмитрвјевића пласи;ао је комитет у аансиону код једве учитељине, Борив< је Бурашкивић биће код веког ППрикса а Радввоје Хорвктсввћ код г. Фијо нотара, који је рођак г. Ради, код кога су два детета Антоновићи. Обадетета Дамња новвћа, МилаИа Мврчеввћа в Расту Ристића смсстио је један богат госнодин у цанспону у Нвјону. Иото тако биће стављен у пансаону и Ар-