Velika Srbija

БР. 98

СОЛУН, НЕДЕЉА 17. )УЛА 1916

ГОД. 1.

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Меиечно 3 фраака тромесв’.но 9 фракака годжжње 36 фракака ЦЕПА ОГЛАСИМА : Сита« огл&сж 0 20 фран. од иетитног рсд», лС н оглаеж ао погодбж. Новац се полажо дра.дан; ■ иоиесаржжа » дипложатскпк ааступнншткжжа. ДИСТ ИЗлАЗИ С ВАГИ ДАН ПО ПОДЕ* Ген. Коноуда«

Поштт слата

преко Крал. Срп, у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Отан ргдажције Коломбо улица бр. 33 8а1ошцаа Ооједжаи бројепи се жогу добити у Солуну код агекцаје „Друштва грчке штампе“ ул. Вј лгарохтожу бр. б, бдиау главие поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А ‘ОВАНОВИТх

БРОЈ 10 сант.

НОВЕ БОРБЕ

После седмомесечне нрипреме и одмора наша војска, свежа, пуна, енергвје и полета поново ступа на положаје и дохвата се у коштац са непријатељем, који ним у своје време 88бп нож у леђа и твме лиши Аустро Немце од наших ужасних удараца а нас примора, да се по најве^ој зими повлачимо кроз непроходне и ледене албанске кланце где није било нашег елемента који би нам притекао у помсћ и окуражио. Излишно је истаћи трагичне слике које су неминовно морале настати. Тунвци са Куманова,

поштује права других и која се не да повиновати другој сили. Огуда долази да свака трансанк ци,а не може продрети у народ ну масу. То зло које кма дубок корен, остаће битан узрок незаконитог псступка. Због тога хум*но је да се оно уништи како би се Правта првнцип универзалне хармонвје, задовољила. Сваки покушај, ма са које стране, да се избегне остварењг овог циља узалудан је. Услед страшног вероломства, грубе аерфкдности и нечув- ног издајства Бугаре мора неминовно по с.тићи Божја казна. Злочин је

Брегалнвце, Цсра и Рудника, велики па и одговорвост мора који су свсје огњиште и сво.ју 1 бити велика. фанилију са нечувенкм пожрт-1 у најскоријој будућности српвовањем бранили, морали су!ски ће хероји истаћи срцску тоонапуштати и мило и драго, мо-јбојку на Марковом граду, у Дурали су се растати са својом шановоЈ престоници и у престо драгом отаџбином. Али у колико су се удаљавали од границе српског пијемонта у толико је код њих расла жеља за ос вегом, жеља да још једном виде оно ззгата су свој живот залагали. Та је мисао храбрила тв хероје и могли су лакше издр

КЕЦИ нашег исполинског краљз, V.

Преглед грчне штампе

„ Моксдопујп и : Ииане суз<! Плаче и кука од иввееног времева жати мора.тне и надлриродзв - у’ ЧЈ)аЈ1ЦИма И В ест- ма својим <Неа Афизичкв гвшкогв повлачећи се : ЛИТ иј а «. због птке судбине битолскич ка сињем мору. Тп очевидци Грка | ндше трагедиј?, к ја св најиз-ј Овај плгч и ова кукљава подсећзју разити.је испољила ОД Косова, 1јас на с ,ду Ш евл>еи,ф с којим јв исти до сињег мора, ти.хероји који-: ј]ист порЈф8вио Лре неколико меседи

• сслобг ђ ( н/ < Бктоља испод српског јг рма. Тада је јавио да је на че"у о:г

ма у историји равна нема гтново стулаЈу у борбу са неаријатељем који нав смртно рани , ' „ 1 ; бора ко!И 1 е гримио управу в?роши и који изда засколико Словен-1 к ство. Туга за отацбиаом, туга* 6 ™ Г Р ЧКИ МИТ Р 0П ° ЛИТ > и се г Р чка за милом фамилијом, која мори заства леиршз св У да по вароши те храбре ратнике, почела .је

Ако колегиница сад заборавља шта је тада писала и брише крОкодилске сузе. свет се ипак сећа њеног грљеља са Бугарима и жали сада као и тада због слепила љури који се не устеза-

ностепено да гшчезава Јер су се већ приближили домаша.ју наше лепе земље Намучени српски народ који, - ше да постану браниоцима бугарске мораде постати роб, цвили и с Ј г муком подноси окове туђина. И ства Р и > во1 > ени "артиЈском страпћу и ако у тузи и жалости он није! нисккм инте Р есима ' ( В Р 0 Ј од 13 '->У ла ) никада губио наде да ће се по- ‘Ф о с.> ОбЈављује чланак младо ново појавити зрак СЛОбодС и тЈрскОг органа «Танин , из кога до

да ће поново видбти своје синове који се исполински борише за слободу и самосталност. Они су се заиста појавипи с југа али не сами него у друштву са синовима највећих светских држава. Удружени са потомцима Наполеона, Кромвела и са браћом Русима, који су стигли да учествују у санкционисању правде, они имају да онеспособе једну државу ко)а је неспособна да

носвмо оваЈ одломак: „Ие треба да дајемо ни вајмању важност увераваљим« наших блиских пријатеља Скулудиоа, Гунариса и Гуде као да јв народ у Атини и Маћедоније германофилски. Митинзи који су оДржани у Маћедонији поводом Р>пела најкатггоричније побијају ова увора вања наших при.јатвља. Дакле рат с Грчксм је неизбежан. Чим је долазак на власт хграмбаше Венизелоса близак, не остаје нам друго

него да извучемо свети мач Калифе вмама Али и да нападнемо' Грке да бисмо им поновили лекцију од 1897. Зашто наша јуначка војска ке упада у МаћедОнвју кад нам је заштитник муслимана кајзер обећао да ће Мвћедонија бвти подељена између нас и каше верне савеашше Б>гарске? Шта чекамс? Нагред, пристглвце Мухамецове! Очекује вас џачвја свете Ссфије у Солуну, кс.ју су неверници претворили у јавну кућу. Напред, да се залепрша прослављени пслумесец на Јсри кули у Солуву, и да јуначка наша војс! а отпева народву химну, да би се остварило свето писањо Муха мига кој« изреком вели: »Уништитеневерникб да бисте ушли у рај на састангк са Мухамед Мустафом-« (Врој од 11. јула). <Н еа А л и т и ј а.» Према поуз даним вествма из ЈТерина, у Битољу је прсш.-е ведеље гзбио сгкоб кзмеђу једнот 6) гарског капетаНа и једног немачког поручника. Бугарски је капет«н ј‘авно у пивници „Босна< вређао Немачку што је вреварила Бугарску и увукл« у евгопски рат. Нз то је не;мачки поручник извадио револвер и двапут опзлго не псгодивши Буга рина. Око. двадесет бугзрских војника кападоше тада немгчког поручника у наме.ри да га убију, али се Немзц спасе побегавши у команду места. Односи измгђу Неиаца и БугВра постадош« вр г о затегвути Грема иетвм вестима у Битољ^ јс сгрељано пег бугнрских војнига што су при појави савезничког аеро плапа бааила нушке и разбегди се. Ратви је суд огарактериеао тај елучај као вануштаље места испред но чрнјатела. (Бр. од 12- ј на). „Ф и л е л е ф т е р о о“. С обзпром на двнашње критично стање сазив скупштине је спсредно питањс, Оао што је данас потребно и што може јелино да огклона устанак, јесте са зив једне ведакс народне скупштине, у коју би ушли не само Грци из Грчке него и саетуиница свих Грка раотурених но свету. Не треба заборављкти да су ови Грци поввсилн број грчке војске од шезлесет хиљала на двеета хвљала. (Бр 2. оД 11. јува). - Пол-ЛуЈ

Пре свега гроф Е-ер важе да је из уста самога лорда чуо ово његово мишљење о европском рату: >0вај рат неће трајати мање од три годвне<. Затвм вели да, као и сви љули, а нарочвто В(лики > и еам лорд Киченер у току овога рата учивио је взвесне ногрешке. Али који велики војсковођа иије погрешио? Нвје ли сам Молтке увек говорио да победа припала овоме од два протпвника који почини нвјмгње грешака? Они воји верују да ће се овај рат одлучвти на Нстоку, да ће централне царевине бити само онда стварво нобеђсне када буду побеђене на најслебвјој њгховој тачцч, нзиме у Аустрији и поеебвне у Угарској, онж јаево виде да је лорд Киченер учинио једну погрешку што ниЈе био у почетку особито ватрен присталица солунске екепедвције. Али морамо олати правду Еаглеск< ј ц лорду Киченеру што су се приклонили пред општим добром, Фравауска Ј - е пошлз ва Дарданеле без особвте воље, а Енглеска Ј'е пошла за Фрапцуском у Солуљбез особитог одушевљења. Али отада, као штс сведочи пцсање ецглесксх војнвх критичара, јавно миптљење у Енглеској саевим се изменило у погдеду балкансве екснедиције. II аво за сад с ва ратна позорница има вредност другог стенена, инак АнглоФравцузи ве престају гајити велике нате у улогу коју ће она ускоро имати ла игра,

ШШЉЕЊЕ ЛОРДА КИЛЕНЕРА У лонаонском „Наролном Прегле ду“ посветво је један чланак Лорлу Кичеверу гроф Е ;ер, команцант лон донског гарвизона и чдан »еталнсг одбора за одбрану царевице". Из то га чланка наводвмо ове нојединости.

КЛД СНН ГОВОРЕ 0 ШЈРУ «Таи> од- 23 јуна, 1916. Кад Немцима на бојиштима добро нде не.ма нп помепа о .миру, оно о чему се тааа нише н кцскутује у парламептима јесу анекспје права победиоца и т. д. Кад им пође рђаво, онда се на позорници појаве пацифисти са покушајиаа да се закључн мир; говори се <о страшном звеку оружја» који треба једном у интересу човечности да престане. На против, гласови о миру до сада ни једном нису потекли од Савезннка, било да су побеђиван било да су побеђивани. Они знају шта хоће: уништење у корену немачког милитаризма и све док се не постигне овај циљ за њих нема мнра. Сада кад је Аустро-Немцима пошло врло рђаво на свпма фронтовима јављају се опет старом пес.мом о м п ру. Сад вшне но икац, ми треба да угтремо своје очп на немачкн злочин, да се сетичо да су нас они наиали са намером Ка нас уннште.