Velika Srbija
БР. 101.
ГОД. I.
СОЈ 1 УН СРРДА 20 ЈУЛА 1916
СРКТНЛАТА ИЗЧОСИ: Мавечво 3 фралкд громеое-шо 9 франакд. годвпш.0 36 фрдпаЈсд ЦЕИА ОГЛАСИМА : ЈЈакгКД огдмм 0 20 фран. од петитног рсд», двћм огдасш. ло погодби. Нопад се оолажс дожинпн аомеоармаа х дмплокатскнк ааступвкмгзммд. ЛЖ,'Т ИЗлАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН« Вошт! алдтж ареко Крал, Срп. Ген. Консу«*« у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан радакцкје Коломбо улвца бр. 33 8д!ош^а<
По)»д«мн бројевв се могу добнти у Содуиу код вденцмјв „Друштдд грчке дгтампв а ул. ћулгдрогтому бр. 5, блмгу глдвве поште.
БРОЈ 10 сант.
Пјиректг?ч-> А ЗОВАНСШ^ Јт
БРОЈ 10 сант.
Еугарска п напш савезницн
Не престају кружити вести о могућности покушаЈа Бугарске за прилазак Свлама из Споразума; оне се у последње време чак и умвожавају. Ове и овакве вести могу бити прсизвољне комбинациј е , али не и озбвљне немогућности- Кад је у питању Бугарска, није нкшта искључено. По сле страховите издаје ослободилаца, ивдаја савезаика била би само дсказ више бескрајне поквгрености. Бугарска је ушла у овај рат из два разлога: да извојује превласт на Балкану и да помогне победи Централних Сила; у овом другом манифсстује се жеља и тежња за погпун пораз Сила из Споразума. Њихов каузални одаос искључујв једно без другога. Да постигне циљ није бирала средства. Због њега је Б> гарска издала и напала мајку своју; због њега ће она, ако буде потребно, издаги и ортака свога. Ту нема никакве недогичности; огуда безгранично поверење у неморалност Бухарске- Шго се од другога не сме очекиваги, то се код Бугарске претпостгвља и верује. Рачун Бугарске био је јаган: ако победа буде на страни Централних Сила, корисги спреге неће изостати, превласт аа Бал кану биће извојеззна. Други би био аналоган првомв: изгледи на успех Сила из Саоразума намећу издају савезн^ка; друга издаја биће кајање за прву; све ће бити опроштено и Бугарска ће извући користи. Али је рачун прављен без крчиара. Једна мо гућност не намеће другу; што је паметно и корисно за једнога, за другога може бити нечасно и неморално. Циљ оправдава средства само у гранацама корала. Изгубљени кредит лако се не враћа. Погодбе се не праве с професионалиим варалицама. Није неосновано питање: да ли би Силе из Саоразума сада и примиле Вугарску у своје друштво ? Извесно не са гарантијом на нарочите користи. У каквом си друштву, онакав си! За Бугарску, у знаку пораза, прилазак Силама из Споразума, поб ? диоцима и диктатори-
из вида оно што је Бугарска хтела и за што још и сада врв својих синова лвје: д« финитиван и потп\н пораз Сила из Споразума. Из ввшвх принцвпа морала треба и у овој прилици да се исоуни она: кс хоће безобзирно веће, изгуби и сно из врећс! Ускратитк Бугарској непријатност једног пораза, значило би дозволити за доаније задовољсгво сличнвх експеримената. Бугарска је подизала своју »грандаозну« будућност на основима иолитичког разврата. А наша снага ув^к је била у моралу. У најтежим нвшим данима, кад нам је непријатељ, по цену нашег г браза, нудио леаши живот, ваш је одговор био један: боље часно умрети, него срамотно жквети. Вслики и племенати Краљевић, достојан син свога Оца и вођа напаћ" ног на рода, дао је најлепши одговор: Не смемо вздати своје савсзнике; они нас неће никад напустиги. Каква разлика између на : и Бугара! ј А ипак се код наше шире ма[ се јавља прикризен страх, да би прилажсње В. г а рске Силама из Споразума могло изазвати опасност за наше кнтересе. Шара маса не улази дубље у анализу прсблема и верује у садашњу могј ћност он! га шго је некада азгледало пттрсбно. И одмах се потрза такозвано македонско иитањ“. Нз смз сб претаоставитн, да ћв наши моћаи саввзници оштетнти нас, да би примили у сзоЦ коло неморалну и аропа лу Бј гарску. Ако Бутарска мо же себи дозволити луксув, да врши издају према својим ор тацима, као што Је учинила и са својим доброгворима, наши савезници неће и не мисле аб двцирати на своју част, да би хтели извлачити из блата једну пропалу државу. В< ровати про тивно вначи неправедно вређати своје честите пријатеље и велике савезнике. Оаи су неспо собни за компромисе науштрб ^чаети и поштења. Македон жо питањв за нас не постоји. Оно не постоји ни 8а наше савезникв. Постоји само Србија. „Неће се — ивјавили су свечано наши саввзници свршити рат док се не р-^стаСрбија у њеној потпуно-
сги...« Оно што је представњало нвкада Македонију, то је сада. делом својим, српска твриторија, састазни део Србије. И то ће бити очувано; биће чак и повећано. Ггрантују нам велеки и моћаи чувари мсђународних уговора и Људскпх ирава. У нашем односу према Бу гарској, а у најповољнкјсм слу чају за њу, може бити говора о вадовољењу нрших претенги;а на бугаргко.ј тервторвји, да ее и с те стране испуни оно пјто је прервиђвно: пуно уједињење нашаг народа и обезбеђење на ше границе од разбојничких упада. Само тако ио"еда Правде баће потпуна. Н?опр8Вд,ан је страх од непотребних трансакција. Моћ и с.пага нашгх савезника нв ба виси од моћи пропадв Бугар ске. Ради опште користи они су некада на^тојалп да Бугарску очувају нвдирнуту. Хтели су ча к и да је увећкју. Шго је корисно, изгледало је и потребно. Бугарска је пошла другим путем; ова је хтела туђу про паст, да би обегбсдпла своју пргвлест Сада, кзда су насту птле дрзкчије прилике, не може бв?и мсрелво ово што је нгкад изглвдало корисно. А што је нсмор&лно, то је код наших савезвика немогуће. Ми гм зато вер)ј*мо; они нас пећв ннкад напустити.
СИТУАЦЦЈА Политичка Вести ив Бунурегити наговешта вају све више скоро стуаање Ру мушје у акцују. Факот је, да је цео румунски народ за рат иро тив Аустрије и Бугарске. 1 о је најболе монифестовано на митингу одржаном аре три дана у Бу курешту. Поема јучерашњим теле грпмижа БраКанов кабинет, нааа• дан је од најугледнијих румунских аолитичара због аолитине неутралности аодне Ке оставку. Истовремено се јавља, да краљ и генералштаб држе ратни савет и да су региени за стуасњв у акцију. Оа шти утисан је, да је иоирет у Ру I мунчји овога иуша веома озбчљач | и ди је интервенција Румуније аи; тање иајскоријег времена.
АУСТРО-ЕШШО БРАТСТВО Француски листовн доносе извештај о тучи између аустријскнх и нем.ччких згробљеника на жељ станици у Твлу у Француској. 150 аустријских заробљеника евакуисаних раније из Србије требали су ра се из Мрсеља С 1 ров^ду у заробљенички логор у СервиЈеру. На тилској стзници срели су се са нсмачким заробљеницима. Умвсто да као »савезници< падну један другима око врата, Аустријанци су полетели на Немце псујући их и бацајући на њих крпвицу за све своје недаће. Дошло је до туче озбиљних размера. Како их спчовОдници — француски војници нису могли раздвојити, затражена су појачања и тако су најзад »савезници" развађени. Поводом многих оваквлх сцена мсрали су у логору у Сервијеру одвојити потпуно Аустријанце од Немаца.
ДЕЈСТЕО САВЕЗЕИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ У дугачком ооису прве фгзе битке иа Соми ‘Фосове Новпне> нарочито кстичу дејство тешке францускс артиљерије: <Противник је искључпво дејстовао тешком артиљеријо.м коју је концетрисао дуж целе зоне за напад. Пољски топови знатно могу оштетита ровове, али су недовољни протилу данашњнх наших заклона; браниоцнма оне могу нанети само незнатке штете. Неопходно је потребно доетавпти и уништити заклоне да би у тренутку јуриша могли бити уништени не само гарнизон него и најбитнији остаци заклона. Прво се кигаа од пројектила спустн на другу и трећу линију ровова; циљ је била да се потпуно спречи долазак новим рете-вама. Из истог разлога су сви путовч и прилази пз позадине обасути непрекидном ватром. Припремно се бомбардовање ,ггрошири још много дал>е. Сви су путеви, главни и споредни и сва раскршћа непрекидно тучени. Трупе у покрету, муниционе колоне, фургони са профиЈ - антом морали су више пута проћи кроз ватрену линију. Сва су места на 15 ки. од фронта бомбардована жестоко тешком артиљеријом, често пута и запаљивим гранатама. Потом <Фосове Новине» истнчу капиталну улогу коју су француски авијагичари играли у регулисавању пуцања артиљерије: План уништења немачког фронта захтевао је господарење ваздухом. Силан се број француских и енглеских авијатичара скупио на бојном пољу*
ма мира, представљао би озбиљну рехабилитацију; за ове друге био би само рђав и опасан преседан. Никада се не сме губити урира