Velika Srbija

БР. 105.

ГОД. I.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 25. ЈУЛА 1916.

ВЕЛИКА

кмк

СРБИЈ1

ПРЗТПЛАТА И8Н0СВ: Мгссчно 3 фракк* троивотено 9 фралхх. гог,жпга.е Зв фи*пак» ЦВШ. ОГЛАСИМА : Охтк* огк.чов 0 20 фран. од пегитаог рвд*. .чо а ог.таеж ро аогпдби. Новац ее аолатко држ**а?в адмвсаржна * »жплочатоки«' ?астЈтшнлт апч. јист изани сгзлки Д.Ш ПО ГЈОДНИ П(штс сллти преко Крак Срп. Ген Констдд** у Солуну РУК01ШСИ СК НЕ ВРАТјАЈУ Отан рвдакције Коломбо улица бр. 33 8»1ош^о*

1

5ЕНВ1Е

Цоједкнн бројвзн се могу добггги у Со/гуну ход в* јв лДрупЈтва грчке штампв и уд. ђудглрохтому бр, б, бд*8у гл&знс поште.

БРОТ 10 сент.

Директор А. 108АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Њ. К. В. Престолонасдедник Аленсандар

Послв кратхог растанка. упо-; скори повратак у слободну отребљвног ка важне и корнсне таџбину. државнв пословв, Њагово Кра-| Силна јв к нвпоколебљива јбсвско Височанство Прветоло- вера наших јунака. Она их никаследник Александар опет је кад до сада није обманула па дошао м?.ђу своје храбре вој- их ни саца, ако Бсг да, неТте нпке с којима, ево екоро већ обманути. четири године делиизлоидоб ј Њихов јуначни Престолопас• ро; е хо.јима ее за ово дуго и ледник^ чоеек из народа — добурно време потпуно сродио, и шас је. .. који га цене п воле не само; Добро нам дошао, јуначе и као свога Врховаог Командан-ј Евбраниче ! та веК и као народног човека, ‘ Нека је са срећом !... друга, пријатвља и брата. ———————— А зар бп и могло друкчше I бити? РУ ; ТУРСКО - БУГЛРСКИ ОДНОСИ Нису ли Они заједно светилк | Косово и Сливницу борећи св,ј Ои неког извесног вреиена су туркао лавози, нв Кумгнову, Би- ; ско-бугареки односи костали врло тољу и Брегалници протнв вз-Јзатегнути. Вугзрн задржазају осе козних непријатеља српског пле- 1 транспорте са жввотнвн намирницамеНЕ ? јма упућене Турској. Турцц са своје Нису ЛИ Они зајвднички и уз^стране, ке крију своју мржњу проопште дивљење целог сзета у-јтиву својих вековних непријатеља двојили гранзце мале али храб- ј к оЈ 2 су ип сада савезници. ре к славне Србије, придружу-ј »Ми сио им уступилн источну ојући јој колевку наших првдакз.; балу Маркце — говоре Турцп — да и алем-камен круне Великога ј би нас они помогли да гаугмемо Е Цара — поноену Македонију? гипат. Ади не само што ми нисмо заузелв Египат, него од како смо са љииа у рату ми ско изгубили Месо потамизу и Јерменеку и сви оу пггдеда да ћемо изгубити и целу Малу Азију. Они нам нису накакву поаоћ послали пего шта вазпе тражвли су од нас појачаља да би сигурније бранили фронт Валона—Кавада који држе Фравцузи, Енглези и Талајани. Узалуд смо им ми уступкли најбога-

ј Од сзега сада нема иишта. Три буј гарска министра иду два дана гранн цом а Турца се ннсу на најмање аранжирали њиховим присуством. Не треба заборавити да је ово прва министар ска посета у там областима. Бугари сматрају ову посету као манифестацију а Турцн као намерно и зазиваље.

Нису ли Ови заједначки и са легендарном храброшћу потукли двсет пута надмоћниЈег непријатеља на Цвру, Руднику и Београду, и тиме исписали аајлепшу и највеличанственију страну на1пе исторкје ? Нису ли, најзад, Он и Оаа, уз неверозање и изненађење целог света, а под најтежкм околвостима, првшли кепроходне и ^јн де0 Тракије". Опасне албанске кланцв и гу- ј Затегнутост Турско бугарских одДурв да би само спасли Сроију, , НоСа постала је изразнтвја посзедсрпску СЛаВу, српсКИ ПОНОС ИЈцјИх дана када су бугарски мВнастри част српског оружја? | ПешеВ) Дидчев Ганалов об , ШлИ Да, да. све су то Они И 8 В Р"[ Н ове нрајеве у Тракији. Мипистри су шли 8аједеичкп, и с тога су м освгн11 „„„ Њиоввввее другарства, љув*-, / тој 0бзлати: Јмре . е , 0 ,.та Кај ВН и пријатвљства вераздввјвв. Дм1 Б „ јвстааовваГешко ономе ко би ма и по ^ „„„„„„„„ „ п07 ,„ штво у томе кр»]у дочекало са велимислио да их паздвош.... . ид ртзд Ч > ким одушевлењем, док ]е турско ста Долазак Његовог Височанства ^ повништво мирно посматрало дога ђаје. Један виднији знак хоји је утацао на Турке да постану индиферентни то

Престолонаследника у Солун обрадовао је и окуражио сзако српеко срце, али нико није био У стању да овај долазак схвати в разуме онако као јпто су то|Ј е што бугарски министри нису хтели учинили сраски јунаци. Ва њих ј д а посете турски крај Једрена.

Жзјава гев. Жекова Атипа, 24. јула Приликом последњег бављења у Софији вачалник генералштаба бугарског генерал Жеков дао је аустронемачким дописницима следсћу изјаву: Ми смо се надали даћеФранцузи један повећи контигент трупа упутити са овог фронта на Верденски фронт. У место да повуку те трупе са македонског војишта они су појачали тај фронт са Још два ноза коатигента вој ске. Изгледа да чекају згодан моменат да нас нападну. Ми ћемо без бојазни чекати њихову офанзиву. Вероватно је да ће нас савезници напасти са три стране: Италијани са југо-запада, англо французи са југа и Руси уз учешће Румуније са истокаМа шта да буде Бугари због тога насу узнемирени. Бугарска војска представља један бедем између централних сила и Турске. Што се тиче стања у Србији, могу вам казатк да су бугарске власти морале из виших разлога да удаље извесне ' сухлњиве личности које су дражиле духове против Бугара. Истина је да се дешавају сукоби између српског становништва и Бугара али . . . . и то ће проћи.

старв и прекаљене ратнике, ко)и

Првих месеца турско-бугарског спо-

ДОбро равумеју Њега, као што Р а зу ма кретање н наЈниже званичне И Он разуме њих, Његов дола- ! лпчности праћено је с великом пажзак несумњиво овначује крај њои - ^ ада С Г се п Р звиле узајамне а срТ01ЈЈКОГ ИСКушења, крај страда- дачне визите. Поздрављали су се врло Ња и потуцања посвету; П0Ч6-! љубазно на улици, држали су се паТ 4К НОВИХ И бољИХ дана —' триотски говори и пило се у здравље Аана славе И задовољства — : султана и п пара« Бугарске.

Преглед грчне штампе (Мисија грчких принчвва) «П а т р и с.» Начин на који се «СпР.сиоци> претварају да прилазе Споразуму пОказује колико су они мали психолози, како су вгазаДни, и како су потпуно туђи данашњим захтевима европске стварности. Признав ши, или правећи се да признају, после осамиаестомесечног германофилског и неаародног лудила, да за Грчку постоји само један пут, пут прнјатељства са Споразумом, труде се сада да се приближе Силама заштитницама закулисним покушајима код краља енглеског, председника француске репу-

блике и код цара руског. Бедна поли тика родбакства и осуђени методи личне дипломатије чине данас емблем лажног антантизма ‘Спаситеља.* Грчка има само једно основно предање своје народне политике. Предање, по коме се пажња н заштита Европе окренула грчхој борбн за независност само после узбуне јавног мишљења и савести народа европских у корист Грчке која се борила. Званична европзка политика била је 1821 про« тив грчког устанка, због природе Светог Савеза, Али се то непријатаљство претвори у пријатељство и оружану заштату када су народи европски пОдигли свој глас. Данас, после готово ето година, кад народи управо заповедају, даиас су грчке котерије изабрале цоменат да измене своју спољашњу политвку на основи закулисних енергија код лица која су, ма како висока и поштована, ипак оруђа у рукама европских нар°да. Као народ, у опасности смо да изгубимо важност пред народима који се боре. На западу постоји политика народа, који ће само волитику народа грчког узети у обзир. То је чињеница првма којој се мора управљати и наша народна политика. (Врој од 18. јула). <Неа Елас.“ Пут оба принца, предузет без претње једног одговорног државника, нема изгледа да ће користити и некој чисто династичкој потреби, а ниЈ‘е немогућно да донесе и неку супротну последицу. Не верујемо да има нвкога коЈ'и би тврдио да су рвчи које је краљ Константин изговорио у Потсдаму повећале према љеговој личности и према држави симпатије извесних држава које су од увек према ГрчкоЈ’ биле најпријатељскиЈ’е расположене. Али и ма какво полигичко искуство да имају оба принца, њихов пут не може имати успеха Ј’ер ј'з предузет сувишв доцкан. Решење свих питања која су искрсла због државничке неспособности за владе Гунарисове и владе Скулудисове, може да се постигне у Атини без сарадње ма које стране државе простим напуштањем свих оних метода које су дозеле до данашњег стања и враћањвм свих чиничаца у уставни колосвк из којег су изишли. Лек се нећв наћа помоћу принчевих путовањаЈнего помоћу верне примене устава, из које ће народни суввренитет добити снагу да би омогућио повратак на владу оног државника чије је дело прекинуто пое осамнаест месеци не стога што Ј'е то тражио народ или захтевали народни интереси, него стога што је по саввту рђавих саветника сила пренета из руку оДговорних лица у руке неодговорнОг чиниоца. (Број од 18. јула). аод-Луј