Velika Srbija

БР. 106

ГОД. I.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 25. ЈУЛА 1916.

ПР2ЛШ.ТА ИЗНОСН: Мвоечно 3 фраака тромвсеггно 9 фраг«к» гохажње 36 фркгака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свтк* сгдасш 0 20 фран. од петатког ред«. ве*а ОП-.СШ г.о ногодбв. Новад се полаже држкгндг аоеесарана * диплокатскиЕ ваступпкЈнтдат-«. лист из/изи с ваки~ дан по подеи Појигт елатд преко Краљ Срп. Геи. Констлкуј У Солупу РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стап рсдакдкје Коломбо улнца бр. 33 8»1ошдп»

Појвдиил бројевв ее могу добвти у Солуну код вгежпајв -Друјитв« грчке штампе“ ул. ћулгкроттоаг 6р. 5, блаву глжипе поште.

БРОЈ 10 скнт.

Директор А. Ј08АНСПИЋ

БРОј 10 сант.

е н г л » |ф»Д Јвдна од највећих светских држава и наших савезника је сге Енглоска са којом Кемо данас упознати нашв читаоце. Еаглеску чгно два велика острза у Атланскои Океану: Вг лика Британија и Ирско , око кјЈих су групице ман>в важних острза. Њихова укупна поврншна изноги 314 433 квадратна километра, а насељвна су са 47 милиуна становнака. Али поред тога Енглеској припада цео континент Аустралија, Ка нада у Америци, Индија у А8пји, велике нросторије у Африци и огроман број других поседа и острва по свима мо рима и океанама, тако да је енглески посад заЈедно са насеобинама нешто веКи од три Езропе, а насељен је са треКиаом људства наше плането. II ш другим речима Кнглеско царство је толико велико, да може у саби оримити три стостниа шездесет пет наших Ср биЈа ! Прзи стааовници В лике Ври тааијв бнли су Келти, које су доцаије Ан^ло-Саксони потисли у брдовиге области, а у току даљчх столзКа досељавали су се још Данцт, Норвежани и Нормаеи тако, да су данашњи Езглези постали стапањем поменутвх народа, који се је коргсгио остацима римске, саксонске и норманске културе. По вери Енглези су протестанти подељени у више секти, односно -п ч ења. Ирска је од старине насељена Скотима који воде порекло од Келта. Њихова култура је старија од енглеске. Ирски калуђери су донели хришћанско учење и распрострли га по Ечглежој. До почетка девегнав-.тога века ова земља је имала шира автономна права са скупШтином, а када је 1801. годино сједињона са Енглеском, укинуте су и старе повластице, за којим и данас чезне и тежи та.ј народ. Ирци гоаоре једним веома лепим енглеским нарвчјем, сачо се у вападном приморју чу;е стари келтски јззрк- 11о в фј су поглавито католици и?узев обласг Алсгер која прич«да ирзтвстантској цркви. Главно з.чнимање је индустрија и трговина која је у Енглеској Досгагла право савршснлво. Зз*

ЕСК Д мља Је прекриљена многобројним фабрикама у којима раде више милиона душа, а густа железничка мрежа, многобројни качали и реке са огромном флотом потпомажу и трговину и индустрију. У Ирској је претежнија земљорадња, али вреди нагласити да су и јужни Езглези одлични пољопривредници. Глазно обележје енглеског духа и карактера јесу постојанство, хлзднокрвност и присебност- И наче су практични, доста упорни и тврдоглави, трезвени и конзервативаи а као таки ревносно чувају своје старе навике и обичајс- Становници Уелса су друкчији. Они су веома окретаи, живи и имају пуно осећања за музику. Минисгар војни Лојд Џорџ јс Уелшанин, који је најизразитији пресгавник свога краја и средине. Ирца су гилки и жизи, веома весели, често пуни хумора, иааче су жустри и преки те лако плану; они имају једту каракгеристичну особиау да се брзо навикавају на туђе поднебље, прилике и обичаје. А у главаоие узеа и једни и други имају велику наклоност и љубав поема слободи и саорт} - , воде чист ваздух, а што Је нарочито карактеристично, то је да је њихов чврст и постојан карактер у вези са авантурисгичким духом и захваљујући овим особинама, Енглеска јв могла по сгићи толико успеха у својој колонијалној политици, да је у том погледу надмашила све народе и државе на свету и то како у прошлости. тако и у садашЊости. Овчепољски.

„Тап ! ‘ о Србијд Париз, 25. јула. Позодом састанка скупшгине на Крфу пТан и пише; „Г. Пашић моГи ћв да изложи предстазницима српске краљеаине билана његовог воликог рада. Са неуморном активношћу ои је обишао све савззначке прасгонице и услео да спрами будућност своје 8емље. Оа )9 такође уснво да увери оиа који су сумњали у издајсгао Б/гарскз. Под окриљзм п с 1 помоћу

сзију савезника Србп се спремају да уђу у своју отаџбину. Озај се резултат праписује хероизму сриске војске, стоичкој одлучности Краља и Престолонаследника Александра и оданости г. Пашића који јв шеф српскв владе. Скупштина ће умети одати почаст тим патриотаиа који имају аотлуно поверен.е савезника, а који пмају права н на захвалност сеогд народа.

Преглед грчке штампв « Карикс:“ 3.гочинства банкротирала аолитике. Од фебруара прошле године, за читавих седамнаест месеИи, једну су политику имали супарнцЦи либералне странке, а то је политика гвнералштаба. Ова је пак иолитика имала један цаљ: да одвоји Грчку од слољне политике коју је по традицаји водила читав век к коју јој налажу најживотнија интереси њвни, па да је упрегне у кола немачке полатике. Гонералштаб наје само в&рзвао у немачку победу, него јз ту победу и же лео, из разлога гпј» смо други пут објаснили. А каконаје успео да Грчку гурно у оружану погпору немачке победе, то је учивио свс што је могао да је потпомогне. Најаре је Немач кој обезбедио с»радн,у Вугарске, тме што је обећао да ће Грчка прекршити своје|савезничке обавезе према Србији и оставати је слободну да нападне оцу пзследтву. Затим је Бугарима предао Рупел, Да би се васпоставила равнотежа сила на балканском фронту по ремећеиа дОл?с<ом српске војске. Истовремено генералштабЈарвко најглавнијег свог новинарског гласила увергвао је грчки народ да никаква за једница инт&реса не постоји изиеђу Грчке и сила из СпОразумз, а да на протвв наши интереси захтеввју што тешау сарадњу са средњо европским силама, па мада су ове већ биле са ввзнице Бугарске и Туоске. Ова је политика водила Грчку у прОпаст, јер кад би се остварпаа, она би створила Јједну Велику Бугар ку која би нам у најкраћем ро:<у одузела Маћвдонију, а унишген би био и сав елинизам у Турокој и угрожена острва. ГенералШтаб би пак тврДио, да, пошто Је но његовом сигурном предвиђању немачка победа 6и 1а извесна, а с друге странв пропаст Грчке неизбежна, бар се успело да со та проиаст одложи за после рата. Али сад кад и генгралштаб призна-

је немогућност немачке победе а немачки пораз .постајв сваким даном све извеснији, сад банкротство политике наметнуте Грчкој постаје очевидно и за саме слепце. ГТогазила смо савезни уговор са Србијом и обешчасгвли потпис Грчке.» (Из уводног чланка од 17. јула). „Неа Е.гас : и Руси у Солуну. »Делови руске војске приспелн су у Солун а очскују св и многи други, како би се напад на Бугаре убрзао и појачао. Кроз кратко време шириће пропаст у бугарске редове -‘синови ослободилаца, који су до јуче све чинили да од Бугарске сгворе најсилнију државу на Истоку. Гнев Са бугарске незахвалности наоружаће руске борце, како 6и њихови ударци посгали што дивљи и рушилачки. Оствариће се један сан грчке расе. Крв ће одвојити велику северну православну силу од лажно православне и лажвословенске Бугарске, због које је Ру сија више пута жртвовала правагрчка. Посгоја нада да у будуће неће више Русија показавзти љубав према држава убијца комитаџија. Жалосно само што се Грчка не налази поред Русије и њених савезника, доброгвора Грчке! Жалосно што се пропушта јединствена прилика да и Грчка допринесе да се Бугарској зада смртоноснл уд'фац!< (Број од 18. јула). Пргма поузДан 1м обавзштењима истога лисга улаз савезничке војскс на српско и бугарско зомљзште извршиће се исговуемено с тра гачке. Глазни циљ ћо бити да се пресече озстулкица бугарској војсца, што ће поглавито покушати руске трупе којз ће, по свој ' прилица, дејствовати н'. исто чном сектору. Постоји уверење да је алан савезнички израђен у везп са претпоставка ■ ма и могућнОстима, до којах су дове ли резултати првговора који су вође ни суправнам круговима у Букурешту. Пмајући ово у ваду, атинскп диптоматски кругови већ с убеђење.мизјављују д* ћемо се ускоро наћи пред стмим новам сгањем ствара на Балкану. *Елас.» У јутрошњем броју тражи од владб да пронађе не само оне који су позвали Бугаре да заузму евакуиране потожаје ког Лерина него и оне кој* су нм тајнз или јавно наредили да то учиие. (Али пронашла једне или друге, ила обоје заједно, тек постоји факт, го и страшан : грчке војне власги позизају Бугаре да заузму положаје евакуиране на захтев савгзничке команде. Ништа више, али и ништа м аље. Прев.) иод-Луј