Velika Srbija
ГОД. 1.
БР. 110.
СОЛУИ, ПЕТАК 29 ЈУЛА 1916.
шидпрбш " шт ■■ • >1 $ "'ЈЂ? •#'22. ''V '*У' ©V ■А'* 4 *’ Ф"«» «*'•’» &*-«•«* а»А Н |М' 01& »Ја.ЈЧИиН. Б? 0 ? 10 сант. Директоу! А. ^аВАНОВИЋ
прагалАТА ианоси: .ЧгзЈч :« 9 Фраеи* ттктесечно 9 фр».в**л уЈгвимм! 96 фр*в?.х» Цр..;л 0 Г. 7 А. 0 ИМА : Га-«а ог#».:т 0 ?0 '.раи. од п?- .гн:■ ■ г > « *:.? * '>-. •■:-• .. .. .чјдГк Нозл.д гс иолл ч- гхлта к:*>-;арв ):-1 V дкплоак.ил Ј* :а.' 1 увг<>«твшв. лига }>.:.ци« оолјШ дл'! но п-.-ди Ц-.-.г? с.:ј.',ж ар-.ко Краљ Ррп. 1са. К->ао?дм* V Соауау 1'УКОПНСИ СК ШГ. ВРЛЂАЈУ Суке огмддкје Кклокбо улиц?. бр. 33 5*1оп1<^и» П."’»*Ж2И 6ро;*з» с« иојј добшн у СОЛЈИЈ год с катџј* ...Друшт«* грчке вши* ул. Вудгарсхтоат 6р. 5, бллзу гл»вне вомте.
БРОЈ 10 сант.
ТА/1ИЈАНСКА ОфАНЗЧВД | Г. Паши^ о Грчкој • ...^-.».».Го—, (
От прв неколи;со дана тгла- зиве пада у времсну осште сајанскз сфанаива добнла ј« ке- везничке сфанзие". Гврманска омја интеизиваа развој ка. фрон-! б.ток притешњен је на свима ту Соче. Први дааи оае офзн странама. Руси ломе аустро-незиве е&бележили еу еерију о-!мачке армије на нсточноме фрон* збвљнах успеха. Аустрвјске тру -1 ту, англо фравцуска офаизава пе су делом потучснв и прину| назредује све успешаије на зађзне е& псвлачење у нервду. падноме. Верден је постаогробТрупв краља Ем&нуела првшле’ ница кронпривцове војске. Тур су реху Сочу п после дводнев-јпи су у гтонзји. 1 Бахозе трупе не борбв з&уаелв еу положаје; трцс поразс на фронту јермеиеападно од Горице и кајеад на-| ском, а Енглези их бију на Сукон жбстокој’ бомбардовања у* 1 ецу. Све црњеперспективе истимарширале у саиу варош. Лепа, ј чу се Немачгс] и њеним ссвезшумовита Горица, једап од сно-јнвцима- У оваквој ситуацији паваталијанских иредентаста, сад|да и снага талијанске офзнзизе. је у рукама Талијава. Борбе свј Момегат нијс био никад иоденастављвју, Аусгријанци се по-јснији. Оишта сфшзива преноси влаче, тал-ијвнск-* труае нааре- ј се ва све фронтове. Еврспски дују пут Трета. ;рат 301 ази све више у сеоју по-
Ола талијанска иобеда, којајслсдн,у Фазз
.1
представља први значајан уе асх н,ихов& скорашае офднзаав, ј „ за&,ч?.Јна је с сбзкром на два | А* и Л и * ** а л & о & и А & момакта. У стратегијском цо ! гледу оаа је 0 Д несумњиве важ• \ Амстердам. — Холандска штам-
Атина, 24. јула. Допигник грчког листа п Ноа Елас« ипгерауисао је г. Пашнћ», српгког иредсвдника миниетарства, који је дао следеће ЕЗ аве: Резултат полптике, коју је претходаа влада водила, 5 ио би спиршено упропашћење Грчке. Ако Нвмачка победи јвлиаство ће битл сасвпм упишгено. Србија и Грчка имају заједничкв ннтересв као и зајвдаичке опаскогти. Према томв она треба да пруже јвдаа другој руку и учарсте шихове везвНадам се да ћемо ускоро раднти са велшсим иолишчарем) Ванизелосом, ко.ји је највећн бранилац грчких интереса и који ужтва највђћв поштовањз код сила Саоразума«.
мнчквх дввија у Францусаој. Он је председавно нчјвад другој конференцчјн у Брест Датоззку, а ао том одјурио опег на гппадкн фронт и сдржно нов ратни сазет.,
ноетп, јер аустријскв трупв П 0 -( па ене Р ГИЧНО иротестуЈе Лротав сваЧИЊу трПвТИ поразе И нд јуж-: кодневне повреде неутралности од НОМЗ фронту. Руска офанзива, | ,гемачких цепелила- П1тампа тражп да којз јо аугтртј ;кв преполозила; се п Р ед У зм У потребне мере иа границн трупв на фроату Галицијв ИI Немачке и Холандије. Буковкна И пзазвала упогрвоу 1 п а р и з. ШвзЈцарскн деле;ати И последњих ЊНХОВИХ рвзерзи, ' К °Ј И С У стигли У Нариз отпочелн су опемогућава КХ, да на талијан- 1економске претоворе са Савезнвцнма. екл фронт пошљу појачања. I Начсло споразуиа остало је ист°. СпоМеђутлм ова Зу неопходна, ако I разум не приста;е ни по коју цену да се хоћв да заусгавп надврањ:?. ј Швајцарска снаодева индиректно ПеТ&лијааа- Аустријске пак трупв| мачк У* Нада ЈУ се ниак да ,1е доЈ ‘ и д0 на јркном фронту слабајвг су | сиоразума. квалигвта, јвр је сза боља ВОЈ-; Атина. — Атинске повиие»1-.ТН0С« ска концентрисана протиа Ру-! коментаришућлу једном уводном чланса. Двморал је већ тхзатио-ку вест да Споразум не само не тратрупе Фрсње Јоеафб на Тд',ЛИ - 1 жи интервенцнју Грчке, него да би чак јазском фрснту И. она се, како одбко љен ирилаз кад бн се она нам коминпкеи сараштавају, у • понудила, констатује да је сада Грчка ма -ама првдају И то ГОТОВО бвз ; нзолована и опкол.ена иеповерељем и борбе. ссумаом. То објашњава и бол који
Други, исго тако важан моме-,
Венизелос осећа што се у будуће мо-
Британска војска „Обсврве р": < Модгке је рокао сЕаглеска аема војске н неће Ј'е накат моћн створигн са евојим .чарламентарцнм еиетемом>. Нсцци еу очевидно кисаидк да малу ексцедидиону снагу енглеску чане наЈ'амниаи без И 1 'а!сб 0 г ратног морада. Али у нрвом сусобу са нпшим војницмма схвагила су важност и осбвљносх Кнченерових напора. Данас наш неернЈ’атед. зна да смо ма не само нодигли нклаоне нод оружјо, већ да се они боре и са једиистеном храброшћу*. Американци о Француекој >1Б у ј о р к И в н и н Журна л>: >Часг женпма и мужевима Француске! Част и слава гснију великог француј ског народа’ Све што је лепо. добро Ји племгнито у једном народу или у ! једној индввидуи'чоже се рећи о Фран!цуској, б>ранцузима и Францускињама. Атипа. 29. јула } _ „ IОнн су храбрн, физкчки, ннтелектуЛш:ту »ЕлтвјИ« јављ а Ју изЛон-| ално и 1Горално Патрнотизам, интедопд да ј- принц . нд г ,е;а отпу ј лигенци ј а и самоодрицатве учинили су товас прекл Норвешке за Петро- ј пх 1[епобеднИм . град где ће се еастати са прин- > цом Николом. Прв иодаска прикц Взрдвн Андреја разговарао се подуже <Н о р д о ј ч е Ц а ј т у н г>: «Ваља Ст г. Бонар -1ав ом и држагнам надвладати једногјаког и храброг про-
Оут пр^нчева
аодсекретаром . I лрдом ХардангоЈ!, коме је издожио спољну грчку иолитзку. Г. Хардннг је одговорио исто окако као и г. гБријан и Поенкаре. »Естија« сазнаје да 1с г. Стур-
тивника, за когаје Верден псстаосимбод старе н&родие снаге. Али није ту само борба протиз хрзбрости и одлучности. Тврђава се добро снабдева. иза ље су богати извори муниДлЈе и камирницт, војници раљени и малак-
мер, вешто кзо-гао да говори са, , гт ■ ■■ салп замењуЈу се одмах сввжвм тру1.ШЕНЦОМ Нико гом О СПОЉЊОЈ ПО' } . ' . , „ , , , пама, којих ]е у изооиљу. Свето даје литици Грчкс изЈављуЈућа да ки-| Ј , . , је још улозват са там политич ј п Р отивник « у п0мисао - ла ће о0 Р ећп се ким дсгдђзјама. Напротив, цар! се са велик0м бројном надмоћношћу јг врло љубазно принхо приаца на Ј зад савла « ата неприЈатеља, нападНиколу. Између осталога казао; н У тог на Т0ЛИКРМ ФР°нтовима.»
нзт јв решеност нсве талијаиске,Р а оцреии СВОЈћ Белике " олитике ' владе, којајесад мзнифвстованз, ј Букуреп.т. — Ч-.нока« публикује да се талијанским оаербцајама, Ј едан сензанциоии докуменат о 1есни.м даде интСзиван темио. У току. односмма између румунског гермаиодосадашњег ратовања готово свв Ф илског дпшшмте Маршлокана и гра ј борб “ на јужаом фронту св:ди- Ф а 1все 11 Р сдседиика У га Р Ске ВЛРде ле су се на сукобсомањих одС- *° ј« фалсификат јрднс1 ппсма које љења и узајамно бзмбардоваље. Ј е аустриски посланик Круеиа послао Талијански »арод и талијГкска Маргиломапу у коме каже : »ГГрадао штаипа изразили су нсдавно сво- сам ваи,е ПИСМ0 Гиси -' у писуу Је
је да мишљење руске шгампе, пишући о грчко.ј влади, нзјо баш исто као и мишљење управљајућих руских кругсва.
Отрана штампа Кајзерово кретањз «ДејлиМвл>>: «П}»ема зестимв Iиси.» У пксму је из Берлвна, аетлвда да св кајзер преЈе незадовољство поводол тога Маргиломан азјавво да је највећи т фи-ј н ,,и стнлоо са моагног на нсточни и кабинет Саландрин морао је в Р жсник аустро-немачка ствари и дајф роа т у прзв, м френетичком угбује готов да се заЈедно са графом Тнсом ђешу усдед иСтопремен> сазсЗЕЗчле
Чаетан мир <Наје Цирнхер Цајтунг* дОноси иавештај са конфереицвја коју Ј'е један нарочити одбор органвзоЕао у трвдесвт и осам немачких_ вароши, на којама је говорено о закључе1Бу часнога мира.
Фран 1 |усно јунашгво — 9 Француза заробили 113 Немаца —
То је било у борби око Бнаша. в | Француске трупе су напредовале, али
уступити место кабинету Бозе- Ј е готов * а сс за Ј едн0 са г Р афол . лијевом гоји ево почиње задо* Ло Р п П Р 0ТИВ заједничког неприЈатеља. офанзмво с« свхха фрс-итовва?. От се једно утврђеље, скривено и опко« њега Објављивањс овог документа учиннло В р а ј.. ју;:., <.д гјжн игур,;е .топфсроп- љепо бодљикавим жпцама, упорпо др
вољгвати надс, које се иолажу. Ефизсаскост талијанске офан-
је велику сензацију у Букурешту.«
цзје са Хиндекбуртом м -''аквнзвнои ^жало. Бомбардоваљем се није могла у Бклни, као и р?тае севс е к?а ае нантт и нвкаква штета. У. њему је би