Velika Srbija

БР. Ш.

СОЛУН, СУБОТА 30. ЈУЛА 1916.

ГОД. I.

ВЕЛИКА

ћЖ

ПРКТИ.ТА1А. ЈКНОСИ: М*вп»ЕР 3 фра.«** троивовтно 9 фран**», годтпгае 36 франах«

ЦЕ2А ОГЛАСЈША : Октн* ог.тво« 0-20 фрак. од петнтног ред«, векн 0 'д»в* г:о погодба. Новац св полаже држмнап ■оиосарнва * дмплонатохвк заступнпвтвнтк. ЛНСТ ИЗјјАЗИ С ВАКИ ДАН НО ПОДКИ Цоаггт слвтн прено Крал. Срп. Ген. ЈСопетдт.« у Солуну РУК0П.ИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Отан редакцжје Коловбо улнца бр. 33 8*1от:јог.» Цој«дм»Д бројепж се ногу добити у Солуну ко* V 'геЦжЈв , Друшт»» грчке ита»м‘ ул. Будгароттож* бр. 5, блвзу глжвне поштс.

БРОЈ 10 сазт.

Даректор А, 103АН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ЦТ&ЛИМ У РАТУ

Иеогаорно да је аустро-утарска дипломација, ко.ја се је деценијама равметала сзојом способношћу, која је сзбе сматрала као главну чањеницу 8а одржавање ввроаске равнотеже, на

да своје сународнкке по језику и обачаЈима присаједнне Италији. Пријатно наи је, што се у мо?ленту, кад се срећа смешм тру пама геаерала Кадорне, талијалски контигент искрцао у Солуну,

. . 'Ј . * - рачунала много на своЈу во)-!да заЈедно са Србима и њиховим ничку силу. Дволична полити-1 Савезницима узме учешћа у борка тв државе, чији је главни’би за ослобођење Србије и каж* » /Т

цил>: експлоатацвја и потчиња вањв других народа, уепела је да буде директор савести и ориентациЈе оних који нису способни да самостално управљају сзојим народом и да дају директиву спољној политици. Убеђсна у своју моћ с једне стране, задовољна дипломатским успехом с друге страае, она је бесправно истицала своје претен8ијз које су биле предмет дискусије у стракој штампи 8а дуги низ годиаа. Али када је требало развити ту снагу, када је потребно било да са оружјем у руци испуни своје незаконите аепврације она је не само посрнула од удареца једзог малог али херојског народа него је била потучена и осрамоћена. Од Почетка ечроп ског кОнфлвкта т» меого хваљена ћвсарева војска била је осуђена нв сталне поразв чије су последице позн&те. Талијанска војска која са више од годину дана бори не само са њом, него и са прароднем теренским тешкоћама успела је

њавање Бугарске Ми их поздрављамо срдачном добродошлицом-

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ

Атнна. — Сазнаје се из дипломатских извора да је Споразум између Сила Споразу.ма и Румуније дефинитивно потписан. Румунија се обвезује да интервенише у току месеца августа одмах по почетку савезничке офанзиве у Маћедонији. Атина. — Говорећи о иДућој офанзиви Савезника на Балкану «Неа Елас» пише да је победа сигурна. Посматрајући држаше Грчке лист сажаљева борбу око избора за вре.ме бал=канског конфликта. Ат-ина. — 1 За време боравл>ења г. Дингаса, председника лвбералног клу-1 ба у Солуну г. Венизедос дао му јеј следећу изјаву: »Ја сам тврдо уверен да ће резултат идућвх избора бити у корист лнбералне странке. Али та изборна победа неће бити тако видиа у старој Грчкој као у Маћедонији којој прети директна опа сност од Бугара. Ја се надам да

јом политиком мог^о успвти фебруара месеца 1915. годино па и доцније, Нсмачка би добила смртни ударац, а Грчка би са сигурношћу могла рачунати сем на острво Кипар и на један део Мале. Аззје. У таквим околностама Румунпја би такође ушла у акцију. Ја вам понављам да Буг&рска нас не би емела напасти да је полатпка зелаког грчког политичара успвла. Ми смо по тој ствари имали тачне пнформације. Полигика г. Венизело са изменила би са њим стање ствари на Балкану. Венизелос је велики политич&р: треба да се еа њим поаосите? Надам с® да ће он победити аа идућим пзбарима. 1а мислим да јв он једини који може бранити грчке иатерссе, који може ојачати везс између Срб& и Грка Ја волим грчки нзрод и надам се да ће Срби, Грци и Румуни Пружити руке једни другима и постати 8аштитаица балкаискв слободе«.

ОРОСНА ВОЈСКА

ви 1 Ср^М.'—ЛИ Л * К/АЈШIV «**ј V—-.—ј . најзад да прокрчи себи пут ДО- I енергично раднте да наши кандидати и.чбопима. Значај избора је

лином Соче. Напор да се те те ';У с пеју на изборима. Значај избора је шкоће савладају био је круни- ј врло важан. Велике су опасности отсан пободом над војском седога '■ клошене«. '— т-»

ћесара. Заузимање вароши Горице, отвара пут ка иредентној вароши Трсту, за којом Талијани одавно чезну. Непријатељска штампа која је комснтариеала акцају као наоружану неутралносг, сад мора да претине са таквим излишним расматрањем. Оза нова фаза талијааске делатности открива нам најбољи израз националног рада. Тежње тали-

Гим. — Талпјаиска штампа пи ше да ће пад Горицс бити од великог утицаја на држање Гуиуније. Ако талијанске трупе успеју да прсђу Третанску равницу, Румунија ће се одмах одлучитп да напусти своју неутралност. Петроград. — О руско-јанапској конренцији сазнаје се више. Да би наградили Јапаи за учињене услуге Руси су пристали да продаду Јапану половину железничке пруге Карбин

националног рнд< 1 . ј ^ јанског народа да ослободе сво* Шшјг Шим до леве обале Сунгарије. ју браћу од туђинског јарма по-1 Гк^рГ г1рХвд»ја јИзјаве г. ДавндовАа нија, тзораца ујсдиљеке Италије,; долазе всћ у конгакг са својом; Допиепик листа »Нел Елас* потлаченом браћсм и носе вм на Крфу интервјупсао јв г. Љ. слободу. Си.чови тих оличсних Длвидоаића миаистра ппосзето националаца, који су своЈ живот | и црлвсних цослова, који му је залагали за уједиљоње целокуп- дао слвдвћв изјаве : ног талијанског елемента, успеће 1 „Да ја г. Взнизег

г. Взвизелос са сво

»Тан« од 17. јула. Српска војска преустројена понова се испрсава испред Бугара. Она је стала лицвм пред своје национално земљпште са кога да би је цстерао Кобург од Софпје издајничкије помагао Немае и Аустријанце. Војиици краља Петра пружили су своју линију чак до севернвга Епира где су успоставили везу са Италијанима. Нестрпељнвв да се освете они терају Бугаре са положаја где је генврал-штаб краља Константина допустио да се на грчком звмљишту угврди наслвдни непријатељ кога је савез са Номачком начанио нвприкосновеним у њихОвим очгма. Ово поновно ступањв Срба на позорницу које анпо француски фронт продужује од Солуна на запац јесте једна од најдраматичнијах и најзначајнијих епизода из овота рата. Ау стро-Угарскл се 28. јула 1914. баци на малу суседну краљевину са наме ром да је угшшти једним јединим у дарцем. 1 Бе> 1 е трупе претрпеше читаву серију пораза. Тек уз садејство Немачке и одвратнп бугарски напад успвла јс она да савлада херојсхи от пор сраски. Али поражена војека не хте признати да је побеђтна. Она је прс пристала ца се изложи нг.јтежим иукамз при повлачењу и да сва пропадне од глади и зиме него да се пре:а. Благодаређи помоћн савезпика, на-

рочито Француске, ови јунаци реконституисаше једну војску која се дннас осветнички усправља пред онима који се надаху да су је уннштили. Аустраја сломљена данас рускнм напредовањбм и нбуспехом своје офанзнве према Италијанима и чије исцрпљенв резерве не могу више рачунати на Немачку помоћ, уанвмирено баца погледе на ону област Балкана где је она намеравала да створи базу за своју силу на Истоку. Кобург од Софаје осећа се усамљен пред савезничком војском коме оборена Турска није у стању послатп никакву ефцкасну помоћ и према румунској војсца ко.ја је на стражи с оне стране Дунава. У овој оллучујућо) фази по јављује се српска војска и заузима своје место међу савезницима! Догађаји оправдавају наде које је српски принц Алексвндар нзразсо у једном телеграму који је уцутио «Матену.“ Српска војска, која гори од нестрпљегва да се дохвати у коштац, отераће са народног земљшпта не само завојевача него ће помоћу савезнпка ослоббдцти и своју браћу по раси који пате под странпм јармом. Задозољење зг. најподлији и најмрскији напад биће потпуно тек онпа пошто се Хабзбургова монархија протера из сдовенских земаља које очекују своје ослобођоње из њеног пораза и рушења.

Изјаве ген. Апексијева Нгмачка све више малаксава •А — : Лондон, 30. јула. Коресаонденту «Тајмса« учинио је шеф руског генералштаба генерал Алексијвв следећу изјаву : »Серија савезничких усаеха на свима борбеним фронтовима почегакје најилтересантаијег дела рада, који још преостаје на уништењу германске снаге, Нвпрнјатељ није вигае кадар да првдузме офанзнву. Немци су исцопли резерве и све што се арича о неким скрпвеним резервама у Немачкој само )е блеф„ЕлСменти, ко|и сз сад боре против нгс представљају максамум немачке сн&ге. Она се депласирају очајно свакога дана дуж каши.ч линаја, зарочито у аравцу ј /га покушавајући да поправс страшан аустријски пораз. Неаријател, није послао на фронт ни једног војннка из ре зерве. Две немачке дизизије ве(•ома исцрпене чине сву резерку јкајзерову. То је уосталом праао