Velika Srbija

БР. 112.

ГОД. 1.

СОЛУН. НЕДЕЉА 31. ЈУЈ1А 1916.

ЕРКЛТЛАТА ИЗНОСИ: М*сс-1Е0 3 Фракх« тромесечно 9 фраклж* гогжшље 36 фригах« ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сјр-н* огл&ан 0'20 фрав. од иетштног ред», *<&■ о^-дкеж ао Еогодбм. Новад се аолаже држагВЈв кскеоршсз * дввдожатскии ваступнжштвжкг.. ЛНСТ ИЗЛАЗИ СВАКН ДАН ПО ПОДЕ* 2омтј ел*т* преко Крал. Срп. Гев. Коиеула*! у Солулу РУКОПНСИ СК НК ВРАТдА.ТУ Отаа рвдакджје Коломбо улкца бр. 33 8»1ошочб

Цоједжжн бројепж се могу добжти у Солуку код »• гежджје „Друотм грчие штампе' 1 ул. Кулгжроттоа* 6р. 6, бдмву гл»»ве поште.

5РОЈ 10 сант.

Джректор А. ШВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Један савет в једна поука од Бугара Орган бугарског премијера,! којих Радославоз овако приРадославова, Народни Права од према држање бугарских дипло19. меја тек. год. донео је шНмата на буду^ој конфвренцији рвд осталога и ове редове ујмира на којој би св имала речланку под пасловом; „ Србија ; хпавати судбина Србије. мора ишчезнути! » | Нама се све чини да ово бу* »Народи који победе не мо-јгарско: Сеизео, Саг1ћа§1пат Јерају вмати кикаквог суседског ј 1еп<1ат еззе има истг побуде из или пријатељског приврења пре-: којих су Римљани захтевали смрт ма побе+јенима. Истинско к ј славне афричке републике. Не трајно међународно пријатељ-1 сумњиво је да се стари премијер ство може постојати само онде! поплашио од свог пустахиског где су победиоци схватили ис-(успеха кад се боји Србије и у ториску нужвост коју им нала ! ондашњем њеном положају. Зижу њихови интерееи. јмислите Бугарску пре три месеМожда не ускоро бугарске-ца у положају који је она смадипломате имати да гласају! трала за јединн циљ свог полипред кокфвренцијом мира. Оии!тичког бића, да се боји Србнје! + 1 в имати да истичу тражње! У вези с извесним појавама у Бугарске које почивају ва ус-1 Бугарској, да се остарели препесима њенога оружја На кон- мијер није сетио теориске вдеоференцији +не се дискутовати 1 логије братства између српског питЕЊв о буду+=,ности Србије. |и бугарског народа коју је ко'сматим софискик дављацима развијао нвжни с културнн покојни Светх Симић, наш дугогс-диш

Што ео тиче нашег главног непријатеља нвше дипломата морају бити строге и неумољиве. Према овом непријатељу, наше

њи посланшс? Да нкје тек сад

дипломате морзју одагнати од | деда-Радославову пукло пред осебз еваку сентименталооет, ј чима шта је значила она апосваки човечански обзир. Посто- (столска проповед Сзетиаа и кајање некакве српска државе ј квим опасностнма иде у сусрет вначило би непрекидни немирији сама Бугарска, ако сс Аустри-

на Баикан Ова држава била је, од првог свог дааа аостанка, центар немира и нереда- Она мора бити избрисана са земље- Само је суровост гвозденог канцелара

ја спусги дубље на Балкан ? Узалуд сад Радославов представља Србију као легло немира. Дубаре старих Потурица нећв преварити еикога, а најмање њихове данашње господаре, који

према француеким молбама оси-1 знају врло добро ззшто су дошли гурала Немачкој један мир од у Софију и отишлк преко Цари

43 године. Односа између Немачкв и Француске слични су са односима изме+)у Бугарске Србије. Ето абог чега наша дипломатија мора ићи аа Бизмарковим саввтом: Нема великоАушчости ари аакључивану мира и : Овако су Бугари мислили, на равно, 19. маја, прс руске и

града до Багдада. Што се тиче Србијиног нвмирног н револуционарног духа, она је њиме сва охола и поносна. Ако тврде и ропске бугарсхе главе не могу то друкчије да схвате, нкко им не може помо+пи. Страх ваш, Бугари, потпуно је оправдан. Ако дрхтите и од оса-

француско - енглеске офанзиве., каћене Србије, за невољу вам је. Тада по угледу на Нвмце ко,ји 'Ваш Радославсв тск сад јс схваДвлише звмљину куглу, Држали;тио да има у свету нематеријалС У Да и они могу подвлити бар! них ствари које ваша дивљачка Балканско Полуострво. ! рутава рука не мохсе да убије и Сгд извесно тако више н9:од којих државе и народи живе ми-ле- Али ми бележимо радијславом маого друкчијом од оне нашег тшрављања, ову њихову коју је он стекао свом прљавом игкреност у данима кад су ми-, баштованском племенуслили да су моћни. \ Он је кодао јаму другом?, а Не може се претпостазити да сам ће ун>у спустита свој парод. С У Бугари пусти до мерв да Србин је предаспониран својим мисле да јв свака њихова жвља ’ географским положајем и духом в&кои за сав свет, то да траже, бунтовничким да госаодари и гонестанак Србије. Стога сз мора сподариће, можда и против сво»ћи мало дубља у мотивз ив је воље. Поруку коју је уиутао

бугарским дипломатама како да се држе према Србији ми примамо вао поуку и као савет, како да се држимо прбма Бугарској кад се улоге изврну. Ајш треба запамтити да та поука и савет долазе из Бугарскб. Рсб има сво.ју психологију и узалудан је сав труд створити сд њега одиах слободна човета. То је погрсшка свих нас, некадањих бугарских пријатеља, који смо се скупили око Солуна. Сад су нам Бугари отворили счи и дали рецепт за наше држање у будућности. Сад им можемо још рс+>и само ово: до виђења у Софији !

I полнтике. Јављају да је Теодоров јотпутовао ?а Швајцарску у цвљу да [испнпа пуло за 8акључен>е сепаратнсг мира са споразуком.

Преглед грчие штампе ‘Македон ија«. Пре.ча обавештеаима са најпоуздавијег места, у генералштаб су стигле вести које потврђују да је општи напад Савезника на балкансгом фронту коначно одлучен и да је утврђен већ и план у овим појединостима. Ошпти ће напад ускоро почети, а за то ће време Срби бити снабдевени довољном брдском артиљеријом која

ПОЛИТИЧКЕ БЕСТИ Женева. — Преговори који се у Женеви воде између представнива турских. арапеких и представникв споразумних сила »а закључење сепаратног мира узелн су озбељан карактер. Турски представнипи игјављују да им је Впсока Порта нареднла да одпочау детаљне преговере о занључењу мара. Турци примају најтеже услове само да ее питање о Цариграду, Босфору и Длрдааелима не дискутује Спорагум нијв усвојно ове предлоге. Атина. — >Естиј»“ доноси >^з дипломатског взсора да је потписан дефан 1 =тавно споразум између Савегнина к Румуније. Савезнички штабови проучавају питање о учешћу Румуније и о њеном снабдепању за време рата. А т и н а. — У Атин* причају се ове појединости о разговору принца Андреје са одговорнцм нолитичким личностима, на које га је Краљ Ђорђе замолио да се обратн. У тову овех разговора грчки је принц споменуо могуђност да Грчка сурзђује је' днога дзна са силама из Спорнзума, алн је добао одговор да у овом часу Силе не траже да Грчка изађе из овоје неутралности Осим тога пркнц је примио једно саопштење мишљења пграженог с русве стране да би учешће Грчке у операцијама Савез ника било сувишно. Цприх. — ИстерЕеппија Румупаје у садањем рату имала бл вели ке материјалне и моралне користи. Бугарч би бвка сггурно тучени и веге вгцеђу Турске и Немачке биле бп преквнуте. Апција Еа бклканеком фронту ускратила бн рат. Атенр. — Јављају ив Букурешта да се у Бугарској опрема проаена

ће бити пренета са источног сектора, на коме ће дејствовати нзрочито руска војска која ће бити појачана доласксм нових трупа из Марсеља. Грчки војни кругови гледају ову офанзиву савезничку са осећањима која је лако погодити преаа досадашњој њиховој политици. Али са много живљим интересом прати овај догађај грчка влада, у н>еговој везн к утицају на грчку политику, и нарочито с обзиром на могућност да Бугзрска изненада затражи сеператан мир, јер је успех офанзиве у свакоме Случају потпуно извесан. Бојни аташе при францускои посланству генерал г. Бескије био је нрекјуче у Дугој аудијенцији код мк нистра војног г. Калариса. Разговор оба гекерала односио се нскључиво на општу офанзивуу. (Депеша из Атине од 28. јула). Пол-Луј Страна штампа Значај лада Горице Лондон, 31. јула. »Дејли Ексирес« сазеаје, да је пад Гораце проиввео очајан утисак у Аустро-Угарској, где је овладао страх с обзиром на судбину Трста и пристаништа Рајеке, које је угрожено да буде опкољено са свим својим псморским сиагама- Пред овом опаснога+ 1 у аустријскз генералштаб поелаО јв на тај фронт ноЕе генерале и појачања. чДејли Телеграфу“ ј&вљају из Рима: »Победа, коју јв војвода од Аосте задобио над Аустријанцима потпуна је. Цо мишљењу војзих кругоза то је један од најввћих пораза аустријско војске. п Тајмс и јв пзвештан ив Ам сгердама: »П«д Горице и по-