Velika Srbija

Г

БР. И4.

Ш

ГОД. I.

СОЛУН, УТОРАК 2. АВГУСТА 1916.

1*7* <ЗН?Ш13Е. 5ЕНВ1Е

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: М*о«чво 3 фравхв троиесечно 9 фр&нвкв. годжшње 36 фрваака ЦЕИА ОГЛАСИМА : Сжтва огласж 020 фран. од петжтног редв, мкв огл&сж ео погодбв. Новац ое полахе дрхмнвв вохесаркха ■ дхпдоаатскхх заступмжигтвххг. ЛИСТ ИЗј1АЗИ С ВАКИ Д АН ПО ПОДНИ Поштт слвтв прежо Крад> Срп. Ген. Конеухап 7 Содуну РУКОПИСИ СК НЕ ВРАЂАЈУ Отан радахцжје Кодомбо улнца бр. 33 8а1опЈ^п* Поједхи* бројеви се могу добмтн у Солуиу нод егекциј* в Друпггаа гртке пггаип*“ уд. Вудгароттожу 6р. 5, бдиау гдавне поште.

БРОЈ 10 сант. Директор А. ШВАНОВИТг БРОЈ 10 сант. ^-^=—= - -- - -■■ ■ - - - - ■ ■ —- - ■ -гг—■' ■ ■■ ■■■ .. =а1

КАЈЗЕРОВА ОДЦСЕЈА 1 »«»-

од двеста хиљада људи и 3. Русија је мора^снабдевати муницијом за све време рата-

Од како је савевничка офанаива отела маха, учестали су телеграми о кретању кајверовом. Кајзер у Вилни, кајвер у Брвст-Литовску, кајвер у Коввљу, кајвер на 8ападном фронту. Добија св утисак, као да јв кај8вр свуда и у свако доба на свима фронтовима. То је једна вратолОмна одисеја, која никако нв првстаје и која покавује најбоље, колико јв пометње, нврвда и вабуне унела у цвнтралне државе снажна офанзива Савезника. И ранијв је кајзер швтао по фронтовима, али јв њвгова појава имала сасвим други 8начај. Он се по.јављивао пред својим генералшгабом и својим армијама као инспектор трупа, као император, који долави да одаје признање својој војсци и равдаје одличија, највад као мегаломан, чије амбицијв тежв ва тим, да у свима догађајима он буде главни фактор, искључиви иницијатор. Још су нам живо у се1тању његовв тираде о „кзначној победи“, о »слому Спсразума« о „славном триумфу пангермани8ма”. Званични коминикеи су распростирали кајверове изјаве, немачка штампа им се дивила а нвмачки народ их је читао у сласт изводећи из њих вакључак, да се рат благодарећи кајзеровој гввијалности свв вишв приводи крају. Тако су прошле две године рата. Прилике су се измениле, разочарење је наступило. Кајзерове армије су се проредиле, а покупљено је све што је могло понети оружје- Старци и деца борс се већ у рововима. Милиони породица увијени су у црно и њиховг клвтве падају на кајзера, коме се у неопростив грвх уписује трагедија рата. Немачка је војска попустила на свима фронтовима. Њена отаорна снага јв одвише ослабила, њен морал је знатно опао, а немачка ратна техника надмашена је од стране Санезнака. Немачка јс изгубила не само све изглвде у успех, већ и најмању шансу да из овога рата може без катастрофе изићи. Немзчки генералштаб постаје свестан тога а слутње и страх немачког народа све се вигае увећавају. Економска криза почиње већ давити Шмачку и Њене савезнике, док се слОм

Њихових војсака све ввћма иснољава. У овако тешкој ситуацији кајзвр је изгубио главу. Он не обилази више фронтове да честита својим трупама на »успесима«, већ јури као безумник да своју државу и своју част спасе од □ропасти, која се огвара пред њима. Његова одисеја слична 1е путнику, који после бродолома на парчету даске тумара безумно и бесвесно ношен морском буром. Његове речи изгубиле су колорит поуздања и снаге, оне су сад преклињање, молбе упућене »друговима«, да саасавају отаџбину Немачку, своје градове, своја села, своје породаце од непријатеља, који је ввћ на прагу. Девиза »за кајзера« не прелази више преко његових усана. Она је изгубила свој смисао, свој значај, свој морал. Кајзер је сзестан тога. И док он држи ратне савете на Сомн, на Вердену, у Ковељу и Вилни тражећи излаза из тешке ситуације, незадовољство његова народа расте све више, а клСтве упропашћених и ојађених породица бивају све гласније.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Букурешт. — Аустрија признаје незавпсност Пољске Краљевине. Париз. — Енглески министар муниције Лојд Џорџ, стигао је у Париз из Лондона. Он је у току истога дана и.мао дуге разговоре са г. Бријаном и генералима Жофром и Кастелно-ом. Л о н д о н. — Румунски посланик у Лондону дуго је остао у разговору са министром спољних послова Енглеске г. Едвардом Грејом. Милано. — У Милану је приоеђена величанствена манифестација против Немаца. Огроина маса света клпцала је: »У интересу мира рат Немцима!* Ж е н е в а. — По војним мерама које је Румунија предузела може се назрети да смо у очи једног новог рата. Бсрн. — ‘Минхенер Нахрихтеп* пишу да су Румуни пристали уз Споразум нротив цептралних сила под овим условима: 1. Руска војска мора доћи до Карпата. 2. Русија узима на себе обавезу да Румунију војиички помогне са војском

Лондон. — Јављају из Букурешта, да је аустро-угарски министар спољних послова објавио један кОминике по коме ће се становници заузетеруске пољске сматрати као поданици пољске краљевине и као такви Ке бити Означити у љихОвим исправама.

Преглед грчке штампе »К и р и к с«. Г. Гунарис је тражао од својих пријатеља да на идућим изборима гласају за 'независност своје Отаџбине пред светом.“ Јер зажста до тога су довели некадашњу Грчку либералне странке њени мали супарници, који су је својом политиком спуствли до низине њихове маленкости. Грчкој, каква је изишла из два победоносна рата, отвОрише се пОмоћу г. Веннзелосове политаке изгледи нг стварање једне друге Малоазијске Грчке, на узмицање Бугарске из Јегеј ског мора, на присаједињење Кипра и на претварање Јегејског мора у чисто грчко море. Све је ово пропало због политике народњачке, коју је надахњивао генерал - штаб, јер та политика, верујући у немачку победу, сматрала је све те изгледе као обична маштања која су једино до губитка тековина могла одвести. Последица такве политике био је такав политички и војни пад Грчке, да су независност и целокупност аена изложене свакој опасности. И сад шеф народњачки масли да се те опасности могу избећи ако би грчки народ гласао за њега и тиме одобрио његову политику. Па зар нису слепци они који не увиђају да би такво одобравање народњачке политиГе само пОвећало опасности које угрожавају независност и целокупносг Грчке? Те је опасносги створило бедно непознавање погодаба под којима је могућан не само даљи развитак него и сам опстанак грчке државе. Удаљење оД традиционалне политике према двема западним Силама, господарима Сре дозетног мора, које су за своју ширу политичку равнотвжу м е ђућел. Силама имале ингереса да Грчка буде јака и снажна. Затвм, труд да се створе вештачке тачке додира са цвнтралним Силама које и саме и«ају непссредне поглсде на балканске и мачоазијске земље, поред тога што су уз то и савезнице ваших народноснпх сЈпарника Бугара и Турака: ето то двоје створило је опасности за нашу незввисност и целогупносг.

Има само једно средство да се ове опасности уклоне. А то је гласањем грчког народа потпуна н свечана осуда политике супарника либералне странке. То је уверење које 1 рчки народ има да да Сила.ча заштитнвцам» да се Оне нису превариле верујући, као што су нагласиле у својој ноти, да грчки народ не пели и да осуђује противантантску политику наследника г. Венизелосовах. Разуме се да су настале катастрофе које никакво гласање грчког народа не може више да поправи. Сан о проширењу грчке државе по Малој А зији, о њеном претварању у Источву Царевину, ишчезао је на жалост за свагда. Одбранити и обезбедити, ако је могуће, оно што је стекла помоћу два победоносна рата на Балкану и сачувати место које јој ]е било одређено Букурешким миром: ето на то се по нужди сводиданас политика Грчке. (Број 21, до 24. јула). Пол-Луј

СРПСКА ОДИСЕЈА Чувенп фраицуски писац и великв приЈатвх Срба Аври Барби иавеојеу чланку „Српсва Епоаеја“ патље и муке кров које је прошла српска војска прелавећи албанске кршеве п судуре. Била су два пута којам се ишло преко Албаније. •Тедан од Приарена за Скадар, који јо описао Анри Барбн и други < д Прварева а" Дебар, који кежо ив опнсати. Од Призрена до Љумв. 13. новембар Нема ваше борбе. Последњи напад који су Бугари извршили на нас пре три дана платили су крваво Још смо под свежим утисцима. У ушима нам још зује шрапнели и гранате, око нас као и сад да певају куршуми своју циничну песму, осећамо узрујаност од експлозива, гадост и мржњу на пијану руљу какви су билн Бугари приликом сваког напада. Двадесет пет дана нападали су нас из дана у ноћ, двадесег пет дана сејали су лешеве по Качанику, остављали одвратне качкете са жутом кокардом и чутурице, које су ударале на шппрт. Као Швајцарцц чували смо капију на Качанику са пуно снаге и воље. Али — шта је сламка међу вихорови. Морали смо узмиЦати. Ситуација је бпла критична. Политзчки термометар био је на тачци мржљбка. Повлачили с.мо се га Призрену. Снег је био завејао све стазе, месТимице је био до изнад колена. Прегазсћи с вејликим напорима планипу испредПри ; зрена тражио нас је ареопчан, али то ! није био наш стари пОзнаник са тро-