Velika Srbija

5Р. 122.

ССЛУН, СРЕДА. 10. АВГУСТА !9!6

ГОД. I.

СРБИЈА

ЕРЗТПДАТА ИЗНОСИ: !<и!'Е 3 фра«* троиегетао 9 фр»л**» »-ггаоа&е 30 фј-ад&КЈ

1 а 7 * 6 КК,

ЦЈКОА ОГЗАСИМА . »^ге« «■**«»• 0-?0 ф}.*?;.. <>г сгаит.чс' 1 ре-» м«» .*хпл* '.• г.миФ*. Во8«Ј1 е<- волрјкг *•№.■. .»*• ј'*- • Јшгдскл^сг*'. :*ао'ЈГЈГГ 1 »т>гЕЈ;. »гаг. «{!..а.»и ( >чпа' дан ио ло.г-.а 1 Ј*:вгт: .-~г»та ->ч*с !-«».*•.» 1 >г». Ггз. КочсглгвН )' Счзуу т ггњтжв с& 'ел брат.ају :.’»т*р. '.•»-гхд.жЈо Коложбо гдицн 6 р, 33 Ив 1 оам!а» Цојздшва бјшјваш ве *егу добвтв ј Солуиу ке* е р»с;л с ^ДЈгудЈтжв грчко штампе“ ул. Булхврогттиг! бр. 6, 6х»гу гл*»ве п-овгге.

БРОЈ 30 сант.

Дкректор 4. Ј0ВАН0&ИЋ

БРОј 30 сант.

ПРОМЕНА ТОНА

! ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ

С вреивнп на вргме допар)' развили успешну офанзвву. Уз то 1 до кае ивводи из непријател. у централним државама завлада

. ј

Букурешт. — Румунска влада држи непрекндна саветовања. Г. Маргиломан се тагло вратво у Бусурешт и одмах | је примљен код краља. Г. г. Јоанеску

и Филипеску настављају жестоку кам-

ске штампе, који нам кад-к»д ла Ј8 Јака економска криза, а небоље него и саме операцнје от ! задовољство и раздражеае ка-| кривају морал непријатељев, рода доствглс је зрхунац. Сча ова | његово држа^&е, његове наде к факта утицала су огрома® на пипоуедање, ако га иаш. Кроз јав- еање аустро-нгмачке штамае. не орглне пробија ее мишљ г ње Приликом двогодишњице ратанеј; ' - - • ■ ! је каацелар Бстман Холвег изјавио до

ј пању у корист Румуније. ЛондОн.

што скориЈе акциЈС

јављају из ГБујорка да

и схзатањс

с&мога

народа о бацаЈу се више фразе о сјајаом ( току и исходу ратв. Пако сб триумфу и ставаој победи, вгћ | писикку ‘Асосиетед Прес> у Берлиштампа наших непријатеља тру-1се гозори само о шго скоријсм ; ну да немачка вла Д а не м0же садато ди, да зрикрије неаовољна фак-;закљ' 7 чивању »часног* мира. I ле Р и Р аТЕ да немачха штампа третира га, ова ипак другим, околиш- »Берлинер Тагеблатл» осуђује по ј питан>е ° МВ РУ Штампа може слободним путовима и начикима до литику Бетмана Холвега и саве ! во да дискутује о спољним и унутраш пиру до народних миеа. А че-|тује да се што пре закључи мир. | њим питањима и може их коаентаристо се између самих редова ли-; Војни критачар тогн лнста, ма-‘сати по вољи. стова назире права стварност јор Морат пкше: “Ми смо се у| Лондон. — »Морнпнг Посту* јав

економгке и ратне ситуапије. Французима и Еаглезима аотцуКако се нала8имо у почетку но прсварила. Укесто да ослабе, треће године рата. интересан- њихоза саага посгаје свг јача. тно је упорвдити пнсање непри- Нема сумње, одбрана Вердена је Јатвљских листова пре године сјајан подвнг подмлађене Франдава и данас. |цуске. »У »Цукунфту* чувсни неОд прве годишњице рдтз. &у- мачки публациста Хћрден исло 1 Мбнтарише дсггђај. У мацарском парстро-нвмачка јо штампа сасвим љава отворено сумњу у повољан ј ламенту никаква алузнја није учињсна за овај пораз. Атпна. — По информацијама из Ли

љају из Букурсшта, да ,је пад Горицс произвео у Буднмцешти и целој Угарској велико незадовољство. Угареки политички кругови сматрају овај неуспех као највећи ауслрвјски пораз. Цензурд је згбрантла штамни да <о

промснила тон пасања. Пре го-јсвршетак рата и тражи да г.е дине дана размвтала се ефвмер- саасава бар сно, што со може ним уепесима, саувећем савев-.спасги. А ‘Келнске Новвзс” којвјбане, откривена је ссрија великих ничкв територаје, одличним фи-: с У се онако разматале приликсм ; вер а против Младо Турака. Други су нансгјским и економским ста- јгодишњице рата иб кри;у сзоју ! били промотери ове завере. Многи су [ухапшсни. Ствновнкштво је малтрети-

њем, предскавивала је нвроду :Р азоча Р аност > кад п ишу: »Ула скорашњу — л

коначну победу и зимо и у трећу годину р&та ијрано.

Атина. — Председник нинисгарства Ззинпс поднео је краљу прекјуче о-

СЈајно вакључење мира са Сбвез-ј ко зна > ка Д се ова 1 проклети ницима. Тада су „Кзлнгке Но- :Р ат завршити. Ваља признати, виае овако резоновалв: »По-|Д а Ј е ензгз наших про.ивника Iсхдвку. Краљ није хтео да му уважи беда је несумљиво на нашој јрапидао нарасла. Енглесда је са оставку гов0 рећи *у да је апсолутно страни. Русија се внше не мо јсвојим новим трупама постала же повратити као активан фдк ;зрло озбиљан противчик, а ретор у рату, Француска је већ .организација руске војске јб праисцрпла своју снагу, а енглбс- ј в0 ч УДо. Немачка не може више ким трупака не можв сс цри-[ Ј> лч У нати на коначну исбгду, и

дати озбиљнвја важногт.

зато треба

што и

аре закључпти ћемо бити победиоцк и ми Ћемо| ,, частан хир." Аустриски листодиктирати будућу карту Евро | ви манифестују својим писањем пе«. А »Наје фраје Преса« те-; и тоном још већу разочараност. шила је народе Ау стро-Угаргке ЋСроз њихове ступде поред сумсладвћии фразама: »Још мало- ње У повољан исход рата прострпљеаа, још мало напора и биЈа огорченост против Нсмачке, ‘ нагаа борба биће крунисана ; К0 Ја је «допуслила» да Руси свосјајним триумфом. Побвда је;ј° м последњом офанзизом сатру наша, и никаква сила нв може 'њиховс армије. је више осујетити<т. Озаквим и 1 Ово мало података говоре исличним фравама пропратила је !сто тако речито као и ратни доисход прве године рата сва не*јгађаји. Кад се оваквом тону непријатељска штамаа. ‘пријатељже гатампе додаду сваПрошла је и друга година го јкоднсвне појаве брошура проткв дина рата. Прилине су се изме- 1 кајзера, крваве демоастације ниле, одиграли су се догађаји, ! збоп ладип економске кризе, гнез који су ратну ситуацију окрену- народа

потребно да останв на влади у овим мо»!ентниа јер је стање Грчке врло компликовано. Атина. — Према вестима из Цариграда, турска влада укинула је јерменске г.атријаршиЈе у Ерзинџану и Вану и наименовала је за новог шерифа Меке Али Хајдера, да би парирала акцију великог шерифа.

Ситуација Преглвд догађаја последњих дана Бугари су продрли у форове, који су билн разоружани по наредби из Атине. Они су ту нашлн грчке гарнпзоне и (ствар, која би изгледала чудна у свакој другој земл.и) ови су се гарнизони ту задржали иоред освајача. Овоме факту може се придружити

други, који се десио у ист. Македонизбог нас? 2 вљања рата к ји: једно утврђење поседнуто нстоврели сасвим укорист Саввзника. Не- ‘кад се са свим твм упор^ди сил-|мено од Грка и Бугара отвара пушчамачка снага сломљена је на Вер- ; но поуздање Савезвичке штамае ;ну ватру на једну српску патролу, дену, у Пикардији је почела сна- и Савезничкдх народа у крајњу која му се била приближила. Требало жна англо-француска офанзвва, победу не остаје нимало сумње, би одредити комисију, да испита који за иесец дана срушена је аустри- [да ће правда и култура, однети |су од Бугара и Грка, први отворилн ска војска од Руса, Тглијани су ! победу над пзнхерманизмом. вацзу!

I Истовремено десио се један повољ' ннји догађај. Упркос добнвеној наредби највећи део (>• грчке днвизије датио се оружја протнв Бугара и отпочео је одбрану Сереза трпећи велике губнтке. Што се тиче Савезника, љиховн омањи одреди извршили су своју мисију, која се састојала да испитају снагу непријатеља, који је продро на грчку територију. Локалне акције биле су ангажоване у околини планине Беласнце. Код Дојрана се наставља жива артиљеријска акција и Е н глези помнчу свој фронт ка северу- После једне акције која је ишладо баЈ‘онетске борбе, на десној обали Вардара Французи и Срби заузели су поново 7. августа серију положаја. Срби су евакуисали Лерин, где је био самв један шгхов батаљон против више непријатељских пукова пешадије и артиљерије. Ми счо ту нмалн око 30 жандарма и 50 зуава Досад су у овој зогш ангажована само 4 српска пука (9 батаљона) протнв 7 бугарских пукова са по 4 батаљона- Уосталом, док у овој као и у целој областп зап. од Вардара Срби нрелазе у офанзиву или остају у дефанзиви извршујући одлуке, српска појачања стижу у Острово. Немачка и аустријска одељења на овом фронту су без важности. Она обухватзју само секције аутомнтраљеза аутомобилиста и т. д., које Бугари ;-:емају. У предвлу Водена и Вертекопа бомбардоване су само нтке напге санитеттске формације. Укратко, ми држимо у својим рука.ма пуну слободу акције од дана, кад смо прешли у офанзиву нападом ка Дорјан. И ако је команда узела као принцнп, да не демантује лажне вести, које се стално протурају, ипак јој се то учинило потребно с обзиром на свакодневна глупа измишљања неких атинскит листова. (коминике агевције »Радио“).

Прегиед грчке штампе (Једна алучајност) У броју »Неа Елас» од почетка, дана бугарског општбг напада на нашбм фронту, палазе се две белешке које налазимо за апсолутно потребно да донесемо. Озе су напксане у п°ттуном Евзпању онога што се тада зби вало на нашвм фронту. јер тај број <Неа Елас» садржи на последњој сграни само три сасвим кратке депеше о неквм сукобиеа на граници аз којих се но добија накако утисак да се тиче неког општег иапада бугарског. У то-