Velika Srbija

БР. 127.

< ОЛУН, УТОРАК 16 АВГУСТА 1916.

ГОД. 1.

ПРКТСЛАТА ИЗНОСИ: М»сеадс 3 фракха троиесечно 9 (ранака. годизљв 36 фрапдка ЦВНА ОГЛАСИМА : С*т5'Ј ггдае« С 20 фраи. ол иетжтвог ред. ..>«» огдао* Р« когодба. Нозац се полаж* др'»>наг соиеоарв«* * диплокотск«. еаегткнхвп ■>" - а. Л»сг ИЗ/АЗИ С ВАКИ ДАН 110 ПОД- « сдати прехс Краљ Срп Геа. Ко;к«диа у Солунт РУКОИИСИ СЕ НЕ БРАЋАЈУ Отзк ртдлждајс Колоибо улнап 6р. 33 За1оо1>ји« Појвджка бројева ее могу добжтж Ј Солуау жод Е?гз!С»'* ,Друштва грчке штамп«“ ул. Булгаростожу бр. 6, блкау глаане поште.

БРОЈ 10 сант.

ЕСАД ПАША

Народ албански се данас по патриотз из народа, међу ко носи овим имеаом. Њзму је јима Ј9 Есад прво место ваузи Провиђење учинило те је усред мао. Лажисани. аустријски и најтежих часова свога народ ; турски.. којих хва т Богу немн ног опстанка у лицу Е:ад Па- много у Албан?јз — учиаили шином добио сласноца. Нп мало су све само дп би овога занијв много рзчзво да Есад Па- олужног сипа своје земљс лн ша у најбурнијим данима ал !шили живота Хакиф паша, Ир банске кризе дигао је шносно фан беј и Хасан беј из Вучив&ставу на којој јв било испи-јтрпа — познатв слуге б-:ч<сог сано: „Смрт непријатељима Ал I кабинетд — били су слепи из баније — живео народ Албан ; вршиоца воље сво.јих госа. Они схи 4 . И он јв ту 8аставу уз Јсу Есаду, по нлредби цринцд дигнуту поно:но носио све до.Вида воднлч опозицију.

дана ошпге кризе оалканск“. Али онда, кад јз нога гадних душмана Аусгријанаца »

Долазак Вадов у Албаниј/ изазвао је врвње у народу- Нвзадовољство је на све сгранв у

БугараоскрнавилазсмЂишге ча- ј Албанији избило. Читави кра1ева сгољубиво Албанаје — он јујнису хтели чути ништа о Взду, је савио да би је ускоро побе-|а камо ли га признати за погла доносно развио и са сво.јим са- 1 вара земље- Бадава је Веч про от&чаственицима и пријатсљимаЈ сипао огромне суме — в?рски □оново донео слободу намуче- !осећаји арнаутског елсм-нга преном народу албанском. Србћа, ! овладапи су. У то врвме долази којв је до сада Есад паши вер јоружана акција албанских па на пратилица била — помоћи 1триота противу Вида којима је ћв му да се божјом вољом и помо {на челу био пск Харвф Хикмст. ћу иаших валиких савеЕника| Појава последњег, који је поз-

ускоро врати у свој чароони Драч. Пасати о раду Есад пашином далвко би нас одаело. Али о сгазити и на рвћи ма и совршно о овом великом Арнаутину мислимо да би била погрешка. Есад паша ја И8 Тиране, још уввк најлвпшв вароши у Алба неји. Он јв Н8 чуввне породи-

нат као љубимац Есадов — учини те Вид свс својв стрехе ус треми на Есзд пашу — и да се помоћу пријат^ља нвје из Албаније уклонио — он данас не би био мећу живима. Борбе се у Албаднји продужкше- Анархија је била узела маха. Вид је под пратиском народног негодовања морао нааустити ноћу Албанију

цв Тоатаки. 3* врвме турс^св и отићи одакле је и дошао. При-

владлвине добио Јв титулу паше. Од је још тадаврло живог учешћа у политичком животу — тв озда взћ трулв држиво, имао. Као народнп посланик у турском парламанту вдсоко се уздизао њвгов глас у корист албанског имеаа. Али поред тога што је његово пме у ал банским вароднпм песмамк оаековечено, као чувеног натод ног јунака — Есад Пашз је у

политичкој истори.ји тв збила ле великих м/каинапзра, уведе

времену улраву са земљом узимају у своје руке познатв г. оба цаје и пљачкаши албански са познатим муфтијом тиракским. и Рефиком из Елбасана, али за мало. На молбу саојих углздних зсмљака, а увиђајући и сам у каквом се стању њвгова земља налази Есад се вратио из иносгран ства и помоћу својих пријатеља оданих синсва Албаније — пос

коЈи данас страшно пгте од зу лума аустро бугарског, уарли су своје погледе на Есада и Савез нике и отуд чекају свсј спас. Нека нам је добро дошао наш стари пријатељ Есад паша, коме у новим подвизима жслимо срећу и услбх. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Берн- -— На захгев команданта места, којм је запретно обуставом »Берлинер Тагеблата *’Геодор Волф престао је биги сарадник тога лисга. Б у к у р е ш т. — Сва румунска штам на изјављује, да Румунија .мора без одлагања ући у акцију. Чак н орган не.ч. посианства пише: »Интервенцнја Румуннје уз Споразум зависи само још од догађаја.*

поетрадале земље, заузоо мвста њеног првог грађанин* и најглавнијег таорца. То му н» може нико псрећи, јер то његова дела тврде. Али је његова борба протеву наметнутог вла-

ред у својој земљи. НеприЈатељи су и даље бушкврали, али углед Есадов с дана у дан јс расгзо. И у колико је он ваше водио ‘ политику мира и лепог жнвота са свбјим суседима — Србијом

даоца Адб&нијв пранц* од Вд и Црном Гором, у толико Је ал-

да — алем камен његовог политачког радаиделања. Призц Взд, као и по неки нзмачки принчеви, који су окрочили престоле разких балканских држава — устрвмио се на прав9

бански народ био задовољнгји, јер су му трзавиц? биле додчјале. Углед је њсгсв још више порастао међу Арнаутима од дана његовог одласка са пријатељима из Албаније и Арааути!

Румулија пред ратом Париз, 15. августа. <Матен« публикује један ннтервју којм је доиисник »Берзансквх новжна** нмао са г. Т. Јонеску: Ннтервенаија Румуније која ћв убрзатм уништеа.е Бугарске, прппомоћи ће да што прг падне Цармград и тиме отвори цут за брзо снбдеване зреко Дарданала, цеииће да победа Споразума буде комплетна и дефипитмвша.* Атина, 15 августа. •Естија* јавља да еу све предходне прмпреме завршене за пролазак русквх трупн преко Ренм-а који ће почети данас. Динломатски кругови Сматрају ннтРрзеицију Румунмје као неизбежну, пошто је не.мачка влада ггоследљих дана скренула пажгау руиунсКој владп да ће, проДазак једног руског всјника лреко аене територије, сматратн као објаву рата од њене странв. Рим, 1б. августа<Трибуму» извСштавају из Букурешта да се руске трупе потпомогнуте румунскии трупама спремају да пређу Дуназ. Великм је број мостова начињен блдзу Репи в Јенеце. Цирих, 15. августа. , Јављају из Букурешга да се румунски Црвени Крст обратио швајцарском Црвеном Крсту молећи га да појача његсв санитврни персоналИрема ввстима из Булурешта у Бечу је одриан вела.ти манисгарски са- ј вет на гоме је двсвутовано о држању ј Румунаје. Ова је седниаа трајала ви ј ше оп 4 и по часа.

| Јг.в*ају из Букурешта да ћо мађвр' ска влада, у случзју румунске интервенцвје, дати оставку. Атина, 15. августа. Једнв званична хитна депвша која је ствг-ва једном посланетву, јавља да ће данас румунска војска ући у Трансилвавију. Цариз, 15. августа Унркос умирујујим тедеграмим* Волфове Агенције немачва штампа испољава ведику узнемиреност абог држ*ња Румунвје. „Франифуртске Новине“ не крију, да су вести сз Румунзје све више узнемврујуће. »Данас можемо бити начисто с тиме, да је Румунаја неповратно прешлн ва страву Споразтмас. »Келнске Новине* пишу, да г. Браћнно, који још двригује Румунијом, нокушаса да обнони своју игру, која му је уовела 1915. године. »Наје Фргје Пресе« објављује еергју члннака, да б* доказала какоје Румунвја увек била земља, којом је владада нањмва. „Ми се надамо, Евли тај лвст, да ће неколико „уазумних« румуноввх нолитичара успетн да сузбију народно расположење и да задрже Румунију од акције. Још гма времена, још није касно“.

Страна штампа Немачка ,,култура" „Ренссанс а“ је објавмла 7 немачках докумената! којн не служе ни мало на част немачкој ку.тгури. Један од ових садржи првзнање једногужасног злочидства. Он глас«: „Наредба становништву Лијежа СтанОвништво Андена показавш* и«јпре мирољубггво држање према нашнм трупама, напало их је потом на издајнички начин. По мом наређењу комаидант тих трупа првтвОрио је варош у пепео и пушкарао 110 лица. Ја саопшт. вам овај Догађај вароши Лијежу, да би њени станОвннцм Знали шта их очдкује, ако би заузели слично држање. Генерал фон Бвхов.» Немачке претњв »Берлмнвр Тагеблат« (мајор Морат): »Долазак турсквх трупа на фронт Галидпје да узму упешћа у борбама заједно са бугарском војском показаће Румунији да турске трупе могу нсто тако ирећи и Мругу румунску границу, чим румунска опасност постане оч»в;?дна. У томе, Сарајева војска неће моћи ништа изменити.» Руска ОФанзива «Д о к а л А н ц а ј г е р<. ‘Офанзи-