Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И ) А

БРОЈ 128

Паника у Софији

грпза прошла. Ми смо добпли потрсб-

ДтИна, 16. августа. : на ноЈачаиа и сад жањемо плодове Према вестима из Ссфаје, тамо је свзје офанзаве на Вердену (чек вам је на здравље! уред.). На опом фрошу

ступан.е Румуније у акцају изасвало нраву паннку. Вугарски народ види се доведен у безизлазан положај. Становаиштво Софије изгубило је присуство духа и пало у сграховиго очајајан>е. Све више отима маха покрет за закључење засебног мира. (Доцкан „бфаћо а Бугари, Јред). Одушевљвње у Румунији Букурешт, 16. ав 1 уста. Чим се сазнало за објаву рата у Букурешту Ј'е овладало неопнсано одушевљењс. Пркређене су велачанствене маннфестапиЈ'е. Листовн излазе у свечатим издањима изражакајући неизмерну радост због шпервевције. «Адеверул« пише: »Најзаг је куцнуо час да Румунија остаари своје нарорне пдеале. Жив?о рат! „Жввели Савезници!“ Према вестима аз унутрашњости, објава рата произвела је у целој Румунији најлгпши утнсак. Праи сукоби Букурешт, 16. августа Румунска мобилнзација је већ одавно готова, кно и све ратне припреме. Трупс су већ ! онцентроване на границп и према извештзјнма сукоби на маџарског н бугарској границп већ су почелк. Страна штампа

заиста, Фразцузи су могла дОЕестивећа појачања и довсста у опасп' сгнаш положај (сво^тсао да је накевзр, ,т» се ослаби француска спа1И ма Сомп).* ,,Огромне< жртвв „Н а ј е с Ванер Журнал": „Император Фрања Јосиф дао је своме ра роду јединствен пример ратне економиј'е. Њ Величанство наредало, је да се у аудијенцију не мора више долгззти у фраку. Грзф Авдраши коРистио се први твме и дошао је у жакету. Сва бечка штампа прташ огромну • важност овој нензмерној жртаи етикениј‘с бечкога двора “

Солунска ОФачзива ;Савезнацп ће се тиме уметп «Руманн» (Букурешт): «Солун| КОрзСТИТЕе'. дз св Грчка

предстасља средства, којима Споразум може д.[ унашти герианизам на Бал<анском Полуострву н да ускОри гагло крај рата. Са спагама, каТ што -у оне псдксмандом генералЛ Сараја н са ш<“фом као што је Сарај победа ј'з не само извесва, већ је и ! 1 апредовв 1 ве рапидно Солунска офанзква треба да будс за Румунију последнп подстрек. Та офанзпва треба да ослободи Бзлканско Полуострво и да нас иринЈда на ослобођење Ердсља. VIи нисмо мтслили, да ћемо сачекати офанзнау гедерала Сараја, ала та офанзива принудаће нас на акцију, па ма то хтблв наши управљачи или не.»

СА РАТКНХ ^ОНЈОВА Званични ћо&киинеи

Са аашег Фронта Солун, 16. августа. Обично иушкарање и канонода нао и аретходних дана на ист-им секторима. Бугари су аретарсшле нЖи изоргиили доа узастоина напада на сржке аиложоје у сбласти Бањица- Овтрсво, сртске су труае одбиле оое наиаде и заробиле доста војника. Сраска врховна командл јављи да је сгаановништво села у сбласти гле оаерише сриска в јска иалило ватре и тиме цзвештавало Бугаре о разним војни.х оаероцијама. Фракцуски комикике Париз, 16. августа. На фронту Соме јака сртилеријска борба на сектору Естреа и Лихона. Нх десној сбали Мезе Немци су нааали француске иоложаје код Флериа али нису исститли никакав резултат. Фран цуска артилерија је тукла пемачку код ■ЈО-Шааитра.

успеси С-авезника „о и д д 0 ј Ч с Ц а ј т у н г.“ „Не.спорно је, да су Италијани заузгћгм Горзце постиГлп значајан успех. Шу ћи дана пектзаће шм. да ли ће Талкјанн наставита своје успехе. Вицеће ее, да ли је цзљ талијанске офтнзиве Љуаљана ила Трст. Али, ако Талзја на постагну и веће усзехе, то неће ни мало утицати на општу ратну ситуацију. „Л а ј п ц п г е р П о ј е с т с II а х р и х т е н«: „Заузеће Горнце иема велику јажносБ важно је зиати, да лв Ј'е цео фроит Соче угрожен. СитуациЈа бп била оласпа, кад би Талијани постнгли одлучне успехе код Трљића и Плаве. Ми не кргјемо да густрај ска војска преживљује сад критич^е моуенте. Ситуаци;а је озбиљна 11 „Ф о р в е р ц“ (пуковвик „Савезнички напади билм су Ееома е V нергични, алр су доведи само до локалних успеха. Нзјзад, зауз' ће територије ке значи ништа у озом титанском рату. (Тасо!). Ово је заиста рат исцрпљс-ња- Пораз једв.е стране настухшће кад се равнотГжа снага потпуко ЕнГЛвСКИ К0МИННК6 порембти« (То се већ дешава! Уред.). | Лондон, 1о. августа. „1аг (Берлин, генерал Бек)-„Мно-ј рр аоред рђиеог времена еншесги су код нас мислили, да смо мн сво- ј ке С у труие наиредовале источно јим нападима иа Верден привезали; 0 д игуме Делвила. Претарошле француску војску и да опа не може ј ноАи неаријатељ је бомбардовао внше на зац. фронту предузнмати о-ј наше иолижаје код шуме Делвила фанзиву. То мишљење било је погреш-; и наше рсвове северно од Нозиено. То показује најбоље битка наСо-ј ра. Наша је коњчца такоЏ била ми где су Французи учествовали са; активна. знатнии снагама. Ту се видело, како ј Одбили смо више аротивнапасу Фракцузи од почетка рата умели ' да код села Флериа. увел-.чати своју взјну снагу.« »Келнско Н о в и н е“. (Изјаве ј БОМбарДОВаЊв ВарНО шефа немачког генералштаба на Соми): 1 Петроград, 16. августа »Треба сматрати, да је наша тешка' 13. свог месеца при заласку сунца

Талијански коминикв Рим, 16. августа. На фронту Тријента, неаријатгљ је нааадао наше иоложаје у долини Фаргониде. Тако исто наиадао је иоложаје на аадингма брдх Зебио. Али је свуда био иоГедке): тиснут и имао велике губитке. Заробили смо неколико војника. У сбласти Горице било је обична гганонадх. Нехријатељ је јако бомоардовао мостове на Сочи. Наша је артиљерија одговорила равном мером.

наши су аероплани летели над Варном. Авијатичари су бацилн бомбе на војке зграде које су у близини пристапиштд п на батерије. Прпмећено је да су се зграде п лађе у иристаништу запалиле Огромни бугарски губитди Атина, 16. авгус 1 а Јављају из Кожани да су бјгарскн губитци у последњиц борбама са српском војском огромни. Сазнаје се да се више од 1“.000 рзњеннка налазе у Битољу. Француски топови од 75 мм. чине пустош у бугарским редовњ а. Потопљана лађа Лоидон, 16. августа Аустријска лађа «Велта» гготопљепа је. Иосада је с"ашена. Држан,Ф Грчке Коментари франц. штампе

Мдтбн" држи, не може содићи пре него што држдвву крму узме у рука чо ввк, којијује орваородио и , »Пти Журнал« (Пушок): "Политички и иојаи догађаје, који се одигразају пр^д Солуном и дуж Д/га а покгоаће Грчкој да је погр ( шзЈ;а напуштањем Србије и сна иззан борбе проткв Бучара и Турака зажалиће горко, што није послушала Взназелоса«. Шта хо&е Русија Бугарскн лист Цародни Права, орган садање владе, доноси у своме броју од 15. јуна ове године овај чланак: сНезавпо изађе на руском језику прегледана и одобрена од руске цензуре једна књнга под напнсом: <Шта очекује Русмја од садашег рата,» у којој су изнесепа ммш.т.ења руских полптнчара. Међу многим занимљивим чланцима у њој се иаходн п чланак Мнљуковљев: »Терпторпјална освојена Руснје« коме су придружене и потребне географске карте. У ово.ме чланку свом Миљуков, а с њим и сва »прогресивпа и демократска« будућа Руспја одређује у овнх осам тачака територијална заузимања које треба РусиЈ’а да постпгпе; 1. Освојсње псточпе ГалпцИЈе и крајева Мађарске, који су насељени Малорусима; 2. ОсвоЈ - ење западне Галиције и Немачке Пољске п Нозена за стварање једне обнов.т.ене Пол.ске под стлштром русксча цара с источни.м [ранпцама коЈ'е ће Русија одредити; 8. Заузпман,е источне Пруске с Ке» ншсбергом, која пма чпсто немачко стаиовтшштво од једног мплпона за стварање једпе пове руске балтичке губерпије; 4 Заузпмање Босфора и Дарданела који Сп прешлп у потпуну владавхшу

Париз, 16. августа. »Хавасова Агенција« саоп штава: »ЛнСТОВИ ПОСБоГују ОП ј руску зајрдпо с Цариградом и с једним шарне комеатара а.бнормалној делом морских обалских крајева, кој’и ситуацаји у I рчкој. Саи изјав-јсу неопходни за обсзбеђење залеђа; љују јбДНОДушно, да СЗ стање; 5. Заузимање Једрепа као неопходу Грчкој мора р-гулвсаги ради, ног залеђа Цариграду; ШТО већо сзгурноста савезнич ј 6. Заузимање Кра ; ев» иза ШнЕе до КВХ трупа«. Бајадапга;

7. Заузимаае кра;ева поред обале Мрамориог Мсра у нзвесној дужинг, које ће напустити војене влисти, и 8. Заузимање турске Јерменије. Ето шта хОће Русиј‘а и то „прогр* сгвна и

Тан« Евру;о, да ће сз грчко народно освћање разоудитп. „Лгб рта“ тража предувимање мзрс ради осигурања савезничче всјске. »ЕхО Д6 ПдрИ" И <ШГурнал“ демократска Русије. убзђвНК су, да уП8Д Бугарана' Објашњења су нспотребна. РусиЈ'а ГрЧКО 1 6МЉИШТ0 Еема НЕКакаВ.хоће да овлада царгградским притокастрат. гијски ЦКЉј који му при- ј ма с нео:ходш1И за њихОво обезбеђење Д' ју аемачкл ксмиаикеи. п Ж/р Јсбалама Црнога Мора завршпо с Једнал« Е8ЛВ, Да јб Судбипа Н спас; ргном. Она хоће, као што јавно рече Грчко са«о у савееначким ру- јмЕиуле годике у Думз онаашњн мнниКама. ' стар предсвЈник Горемиккн: „Црно „фигаро« пише: „Солунскв ; Море да буде наше.“ Она х 0 ћедана* ВОЈСК5, усталасана једном, нећејша Бутарска, наш аерв, да наша потСв ВПШЗ зауставлти. 1у је свр-јпуно већ слободна отацбина постане швгак кајзврова сна 0 Оријен | ,,задунаЈ'ска Губврнгја." Она хоће ово Ту. Његов саучеснпк Фзрдч-|мп будемо њпш робови. Она хоће да напд увчдеће први кобнл 0 1рТ; отвзрено, ие крије ни мало. Овз хоће СТЗари*. [ ;за њу и Миљуков који беше гоњен од “Пги Г1аризјен“ (П ПуКОВНИК; Русије и мгђу нама нађе ке само уРусе); »Бугарскд напад преду- 1 точнште него и братски прпјем.« 86Т је више у ПОЛВТИЧКОМ НО ( Јадни Бугзри. Они кукају над мизе V ВОЈНОМ ЦЗљу. Оа садржи у ријом Турском, а заборављају да посеби клацу Бугарске пропасти. ’ гледну н»д отвореним гробом у који