Velika Srbija

БР. 129 СОЛУН, ЧЕТВРТАК 18 АВГУСТА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТШГАТА НЗНОСН: 3 франг* тромвсе-шо 9 ир*н*!г» .-01И1ЕЊС 36 фр*па?.» ЦЕ1ЈА ОГЛАСИМА : С*г » .•.««,» 0-20 фрс.Н. од сетжгког ре.^ м-.чг« ; ■ Јм.-огб«. Новац се полаже дрв*г.мг ч:п.ес«о«а» 5 дхт.гспАтеккт застусШКст•».с. ЛКСТ ЛЗ..А.ЧН С8АКИ ДАД ПС ИОДт* и »т е*»т* лргке Кра* С!ри. 1>*. Ко5С'двИ КОаИСИ О-Е НЕ ВРАЂАЈУ ' ;гак реаасцдјв Коломбо улкца бр. 33 8*!оаЈча» Цојвлам бројоз* се когу добитп у Солуау ко* суедцвј, .Друштв« грчке шт?.мпо“ ул. Булгарохтову бр. 5, блнау главне поште.

ВРОЈ 10 сднт.

Директос- 4 ^ОВАНОВИТт

БРОЈ 10 сант.

ПОС/ 1 ЕДЊА <}>АЗА РАТА

дашае уговоре између Румуније и Тројног Савсза, из ављуј« да су они иреј стали’ постојати онога дана кад суНе15. авгЈСТ 8начп један однај-’ Немачка најв влшв у ствњу, ; мачка и Аустррја игазвале европввћих датума у исторкји европ да ни у Нбјмањој мври помогне ски рат. сксг рата. Сгупање Румуније у: своја савебнике У осталом вирј Овн су мотиви у главном за* % тупљсакцију од прзсудног јв иреша- прз нвпунлх мзсвц д&на нијв( ни у И оти: ^ вају!>ег значаја за исход ввли- сама тражила од њих аомоК! ?! 1. Румунско становништво Аустрокога рата. Ситуацаја борбеаих Кајзеров- труио прикована су|у Г арскс изложено је не само оласно* фронтова, која Св од почетка за фронт Вврдвна, Сомг, Пољ стима рата, веК и завојевања. савевничкв офанаивв развијала’ске и Гллицијв, одзкле св ни ввома повољно по нас, постајв једвн војник не може одзој! тј

сад фатална по нашв неприја Наде, полагане у Хиндввбурга твље. 05им саввзничке офавзи-;да ћа потући Руее пропале су вв проширује се взатно, а као’.по пргенању сгм, ! х вемачких немановва последица тога фак- листова. Огуда је кајзвр са гв та долази слабљењв отпора ЦШ’; нер&лштабом дон;о одлуку да тралних држава. Нв првтврујз-, се сгракичи само на дефанзиву мо ни мало са тврђсњвм, даод;Немачка је осуђааа да вемоКза ломента сгупања Румуније на и уксчена вида проааст свпх ратну позорницу, езропгка вој њених сњвезника и да по том ва улази у своју последњу фазу.; прими саз тбрет борбе ва с; Перзпективе, којв св истав-.бе. Тај момснат вије вишз у љзју пред н&ма у бласкгј бу-|далвкој будуКности. Држимо дућности потврђују и сувише правом, да су данас и Нзмци нашу поставку. Блок кашнх не-• начзсто с тиие. пријатеља био јв већ дотерав; Генгјалан план Савезника скодо крајњах гранаца сзојв от-;ван на последњем ратном сааепбрнв снаге, кадо, је насгупилајту у Паризу остварујв се. Вала интервенција Румунијв. Нвмачхи!нзјаре свршиги са савезнацима пордз на Вардену, неуспзси у,Немачке и по том св бзцати Пикардији, ивгубљвне битке на свом саагом на ову. Немачка ћ'-

источноме фронту, слом аустрајскв војзке, агон?ја Турвке и тежак положај бугарске војске пред саве8ВЕЧком офанзиаом на македонеком фронту, уз то г,кттаа економзка крзза наших непријатеЉа — свв су то ф»к-ј

бити доведена у положај опседнуте тврђаве, која ако не буде одмах капитулирала, бвћв при ну ђена војнички и глађу нг предају. То ће бити сјајан еиалог европсксг рата. Догеђаји се нажу муњевитом

та, која веома рвчито и убвд-1 брзином и не остаје више ни љиво говоре. Одкако је вница !мало сумње, да се налазимо већ јатива борбе прзшла потпуно’у последњој фази рата. у сазвзничке руке, било је оче- —— вздно и нвсумњиво, да је ко- ј начна победа осигураиа Спора-| зуму и да ја већ назтупио по-ј следњи чин крзавога рата- Руј муавја долази, да догађајима! зндтно убрза тсмпо и да рат^ уведв у последњу, завршнуј фазу. Док пишвмо ове рвдове, го-' милају се телвграми о прелас- ■ ку румунских трупа у Ердвљ и

Румунија у рату Објаве рата Берлин, 17. г вгуста. (званично) Румуниј? је објавила рат Аустрзји. Немачка је објавала рат Румунајв.

Петрограг, 17. августа. Агевција „Вестник« саопштава: »Ру0 сукобима на бугарекој гра' #[уни ја у тесној вези са Споразумом НИЦИ. 250 хиљада Руса стугш објавила је рат Аустрији. на вемљишто Румунајв и хита ; да нападне Бугарску са сваера ј Нота објаве рата Уз ТО још офанзива од Солуна’ Париз, 17. августа. узима ширв размере. Отпорбу-.- Хавасова Агечнија саопштава: Телегарске војске постао јв илузо графишу из Жег.евв :Румунски посларан. Нама ВИШв чуда, коу може У Беч У отишао је у покедеоникјс друге стране, екоиомска блокада НеСШ1СТИ Бугарску 0Д пропасти, ПО подне у аусгријско министаргтво ј мачке стегнуКб се још више и цептралКОЈу ,)в Свби сама припремила спољних послова да преда ноту обја-Јне државе не могу више ни с које Ослобођењв Орбије, капитула- ве рата Аусгријн од сгране Румуније.' стране увозвти нсмирнисе. Најзад ип-ј ција Бугарскв, аоследњи ропнц Нота је веома опширна и набраја све тервенција Румуније има симболичан Ј Турскв — ТО су догађаји, У очи разлоге рата, као гоњеаа и назиља над значај, Недавио је немдчга штампа и- ! којнх Св већ цалазимо. Румуника у Мађарској, циља на нег- етакла факаг, да Ке Румупгја интер-!

2. Својо.м интервепцијо.м Румунија Ке скратити трајане светског рата. 3. Румунија првлази народима, који је могу лакше номоКи да оствари свој изродни вдеал. Како је објављен рат Букурешт, 17. августа Објава рата Аустрији одлучена је у недељу по подне на великои савету одржаноа у министарству спољних послова, ко.ме су осим чланова владе присуствовали бивши председници влада г.г. Карп, Мајореску и Розети као и шефови странака Маргиломан, Филипес^у и Јоанеску и председници парламента и сената. Одлука о објави а та сдопштена је маси са балкона мипистарства, којн ју је нримио са неописаним одушевљегБем. Маса је одмах отишла пред краљеву палату и дуго манифестовала. Бријанова честитна Париз, 17. августа Председник француске владе г. Бријан упутио је следеКи телеграм г- БраКану, румунском пре.мијеру: «Цео фрунцуски народ поздравља одушевљено одлуку, којо.м Румунија заузима одважно место међу браниоцима ствари права и циввлизације. СреКап сам да будем његов тумач као п владе републике и да Вам упутим најтоплије честитање у мОиенту, када Ваша племенита отаџбина испуњује велико дело ослобођења. Не сумњам, ра Ке наши заједнички напори за триумф права и цивилизације обезбедити Савезницима велику победу, која Ке . Румунији допустити остварење народннх тежњи.» Значај румунскв акције Париз, 17. августа. Фрапцуски и снглески листови по свеКују опширне чланке ступању Румуније у акцију. Акцчја Руууније компликоваКс још више вси критичан положај цептралних држава, у тренутку кад им. савбзничка офанзтиа на макв' донОком фронгу улива огроман страх.

венасати у корист стране, којој је осигурана победа. Аустро-Немпи су сад начисто са исходом рата. Сви франзуски и енглес ш листови приоисују акцију РумЈније у заслугу Бријанова програма. ОдјекуИтал*јииШвајцарској Рим, 17. августа. ПовоДом ступања Р/муније у акцију приређене су овде величанстЕвне манифестацвје. Са савезничким и румунском заставом манифсстанти су прошли јуче корзом певајуКи талијанску и савезничке тимне. Милаио, 17. апгуста. Објава рата Ру.муније Аустрији изазвала је овде огромне манифестације. Женева, 17. двгуста. Листови су ванредним издањима објавили ступање Румуније у акцију. Сматра се Бријан као иницијатор обздве објаве рата, Румуније и Италије. Импресије у Еемачкој Амстердам, 17. августа. Немачка штампа са највеКом горчином и разочарењем коментарише ступање Румуније у акцију. Берлвнскм листови нападају жучно Јагова а нарочито Цимермана, које чине кривим за овај дипломатски пораз. Становништво је ириредило демонстрацаје пред румунским посланством. Утисак у Атини Атина, 17. августа, Ступање Румунвје у акцију начннило је сензацију у Атини. Германофилски и званични кругови запрепашКенн су- На уснама свих Грка лебди питање. „Шта Ке сад Грчка предузети?» Јуче по подне пронели су се гласови, да Ке кабинет г. Заимиса одступити и бити замењен кабинетом г. Венизелоса. Кругови Споразума држе, да Ке Грчка влада морати донети важне и коначке одпуке. Народ се нада, да Ке се краљ по примеру румукског краља најзад приклонити полшнци интервенције. Држањв румунског краља Берн, 17. августа. У дииломатопим круговима прича се, да је кајвер Виљем упутво писмо румувскоме краљу достављајуКи му, да ће послатк к ње.му у нарочзтој мисији војвоау Адбрехта од Меклонбургв. Рукунсти краљ је одговорио, да се њега као устапвог владара та посета но тиче, и да Ке војводу примити његов мивастар спог..п;:х послова. Београд — Звмун Атина, 17, авгуота. Прсма воотима из Румуније вреки-