Velika Srbija

6Р. 135

™ЛУН, СРЕДА 14 АВГУСТа 1 г Н6

ГОД. I.

ПРЕТИЛАТА ИЗНОСИ 3 *раа*» трокооеппо 9 фр8Р*г» годаагв>е 36 фр»вак* ЦЕНА ОГЛАСИМА С»та* оглаоа 020 фран. од иетатвог ред». аоа* <;тд&еа г,п аогодба. Иопац ее полаже дртвлКЈ? ао*ао*р*в-» I д*плоиатсхЕ> гаступпвжгзаса. лаат излази с ~&аки~ дан по цода« П:;35?' сдат* арехо Ерад. Срп. Гев. Коп у Солупу РУКОПИСП СК ПЕ ВРАЋАЈУ Стд? редаацжје Колокбо улпца бр. 33 ЗаЈопЦо* Цоједкип бројези ее ногу добати у Солуку лол е?егга.жје „Друштвв гркке хптакпв“ ул. Еултвроттожу бр. 5, бдиау главве поште.

ЕРО) К) сант.

Директо:‘> А. 10ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

КЛНН клином...

•Код Ипра смо пустила загушљиве гасове, који су имали добре ргзултате.* Енглески коминике од 20. авг.

Ово скромно, готово стидљиво личе на разбојнвк: првзнање енглеског коминикса Жил Блас! изнгнадило је многе наше чатаоц5 који још нису знали да се и Савезници служе овим културним изумегком немачке културе.

ез романа

А понајмање немачки разбој ници. Ози су и сувиш^ всћ на зло употребили г.аше стрпљгње и наше назаренство. На зло га

један нсутралац, који је у ствтДупотребише и нашминганл жои ри германофил, -— јер правих не- ( ри аустријски, и живе т; шине утралаца нема у овом рату, —јтурске, и чупави дриаци бугар' приметио је с осмежом поводомјски. Покушаше и други да га тога ха нијв ни он знао да се и јзлоупогребе: али најзад ина: је Савезници :лужв овим ноеим ј искуство нечему научило. ратнам срецством, идагајввест ј Немачки прсфесор Ласон пио томв веома ивненадила, будући ј сао је једном холандсксм првјада је с наше стране била ввлекајтељу: »Прсма Немачкој и немач повика када се сазнало да гајком народу не може се остати Немди употребљавају. неутралгн. Или ће се Немачка В, глсге, молим вас! Савезници сматрати као најсавршвнија по-

треоа, у имв своЈих пркнциаа, да овај рат воде до краја у рукавицама и чипкама, да се стално иозивају на принципз међународног и ратног права, а да њнхови непријатељи стално и безобзирно газе све принципе и мвђународног, и ратног права, и сва права људска и божанска, писаца и неписана. У вме мојвх принципа, не смем вас се ни дотаћи; а у име ваших принципа, ви ме можете у свако доба премлатити. Красни принципи! Када пр"сретнем на улици бесно псвто које хоће да ме уједе, не треба да га премлатим него да се станем питати да ли као члан друшгва за зашгиту животиња имам права да тако што учинзм. Треба да будем као онај Лгфонтенов астролог који је упао у бунар зверајући у звезде, и да лопову који хоће да ме покраде опширно развијам теорију о приватној свОЈИни. Трвба најзад да личим на човвка који је умакао из лудннце, и да разбојнику ко ји ме прссрвтне на друму или у шуми станем доказивати моје биолошхо, какво ли, право на живот и да из тога права изв: дем логички закључак да не треба да ме убије. Хвала лепо! Та кво закључивање остављам дијалектичарима, а ја волим да у сличној прилици послушам свој нагон самоодржања чија је логика јача него сва лукавства ди

'литичка твореввна коју \е икада Историја познала, или ће се одобравати њено разрутењс, њеко унишење. Ми смо морално и ум но виши од сних: нека нам па ра. Ми хоћемо да будемо у могућности да наставимо нзп е цивилизаторско дело. И немамо се за шта сравдати ни пред киме.< : 'Ни за шга и ни пргдквме: ни за гажењз беггијскв неутралности, ни за мрцварење српског и белгијског народа, ни за паљевину Лувена, ни за бомбардовање ренске саборне цркве, ни за потопљење Лузитаније и толиких другвх путаичких и трговачких лађа, ни за бомбардовање неутврђених вароши, ни за убајство мис Кавел и капетааа Фријата, нн за мучењ" и убијзње ратних ззробљеника, ни за одвођењв у ропство жена, деце и девојзка из Србије и скупиране Францускб, ни за • • . . Списак је огроман, и у свој дужани и грозоти биће познат ускоро квда га Савезници псдкесу побеђеној Шмачкој на испаштање. Првд онаквом културом, заиста, нпко Н 0 можз осгати нву тралан. И нико нијв ни остдо неутратв: свч људп и народи са рошкам инстлнктима остадоше и двљв ватрсни обожавкоци немачке културо, одвр.*.таи фетишистл који, И8 страха и ропстпа, не смвју напуститл свој фвтиш. А.ли су се тако исто и

јалектичарска: а та логика ми!сви људи и народи у истиии

тренутно казује да је добра батина нзјбољи и... вајјачи *фгу

културни једно 8а другим И8јаснили иротив научног вврвар

менат у закзим неповољним су-!ства оличеног у боздушној нв срвтима. Јер сви разбојници не ! мачкој култури. Оаи су у ово-

ме рату научвли ако раниЈб нису внали да никад«, пз рвчкмд Гистапа Лаиеоне, матвријалнија и гр^б га цавиливацвја, ни бедиија ндеалом, нвје се појавила у истортји. Ако нема праве цввилизације без идеала, бвз тежње ка једно) вишој форми човзчанствв, онда јв Немачка у дветнаестом пеку озтварила једно чудо, јвдинстввно у исто рвј п: да св образујв а да не усае да с: уљуди. Она је била варод учен. кндустријеки, дис циалинован; она је отарала да ље него вко други орггнизаци ју рада и савршгнс.тво срвдста ва за рад. Ала је сачувала душу и Вога варварских доба. Ола је сзе ввштгне најнапреднгјв цивили88циј9 сгавила у службу пљачкашких ааетита и бруталнв гордости Вандала и Хунз. Оза је по наоружзноста пз двадесвтог вскс, али је по менталитвту вз петога Од че трдесет година овдмо, ни једна велика мисао, ни једзн ввлвко душни иокрет нзјв поаикао у Немачкој, нити јв водио њсну политвку, њену књижевност, њепу науку. Поставши ввлико лепна лабораторија, кслозална фабрвка, Немачка је, у теорији и праксП, порекла солидарност цавилиаоавних народаОаа је веровала само у Салу . Она са опила охолошћу своје силе и идејом о свомв праву, које је равно њеној сили. Она Ј8 погазила све досадашње тв кованв човвчанства, овог мученика, и за своју употребу створила своје међународно право, своје ратно право, своју ратну творију и своје ратнв методе и средства, евс взрварскије једно од другога. Она јв рат попела на степен највишв науке и највитзг циља цзБилисације- Јвдан од вајввћзх њснпх живих луди, хвмичвр сввтскога гласа Оствалд, кдји св назива мирољубив и који јо до^ио Нобелову награду, азрадио ју нову подвлу надка, и почлсно место у тој подели дао је рхту. Нвцр тао јв једну пирамиду, и на дпо !то пираииде емвстио логику, мат' матику игеометрију; први је | спрат н«менио физици, механици, хемији и електротехници; 'дРјГи је спрат уступио физаологији, психологвји и социологији. А горг, на врх врхп пирамиде, међу социолошким фе-| номенима, Озтвалд је намсстио; престо ва Рат, овог немачког 1

Бога ! Ако је то немачка »ирољубивосг, ја шта ли јс онда њена немирољубавост! Н?мачку нвмирољубивост добро аозчасмо у овомв рату, и она је сва лацидарно изражена у овој изреци оца немачке ратне теорије, разбојника генерала Клаузевица: „Побеђенима треба оставити само очи да могу плакати«. Против озакве изопаченоети људске природе, човбчансгеО има дужност да води немилосрдан рат. С тога дирљива је скромност с којом снглвскп комиаике срамежљзво говори о употреби загушљивих гасова, али јз оза неоправданз. Напро тив, дужнозг јо свакога да првмлати бесно псето којв пресретне на улици. Григ. Хаџи-Ташновић.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Г. Гунарис посетио је јуче г. ■ аимиса и претресао с н.име питање о хапшењу грчких поданика од стране Савезничке полиције. Атина. — Потврђује се званично вест о опозивању румунског посланика г. Филидора због његових германофилскиг осећања-

Страна штампа Евакуација Лавова Берн, 23. августа ♦Виденски Курир Пољски« који је промакао аустријској цензури на граници публикује наредбу гувернера вароши ЈТавова: »Саобразно наредби царско краљевског војног министра од 20. авг. 1916. год. стављамо на знање становницима вароши да у случају евакуације, могу на њихов захтев добити дозволе од цивилних власти да остану у Лавову. Изузимају се оне личности које фигурирају на предходним листама: сопственици великих индустриских ж трговачких предузећа и чиновнци тих предузећаДржање Грчке Букурешт, 23. авг. »Руманич »Треба се надати да Ке краљ Константин најзад послушати глас мудрости. Гоме се треба надати у интересу њега, његове династије и Грчке. Без тога је јасно као дан, да ће краљ Константин сам подрити темељ својој кући»Париз, 23. ав. уста. «Тан»: ‘Сазнаје се из званичког извора, да је отпуштени генерал Дусма-