Velika Srbija

БР. 136

Г '*''ЛУН, ГРЕДА -24 АВГУОТА 191

ГОД. 1.

СРБИЈА

БЕКВ 1 Е

ПРКТХ1.Ч.ЧТА ШНОСВ: 3 фран.чи громоое"но 3 фрвпг-х »одишн.е 36 фухнак* ЦЕНА ОГЛАОИМА : Сл-г;»» 010 фрад. »л иетагвог ре,»* » ..гдЈ.-* • г.лгодбн. По.чац ое а >лг.х:е : ■.• <?.*УЧГ х:пе--г.рх*:. - див.:03(атски: част7Па*а7::«к. Л' З.З .АЗИ :ГоАКИ ДАН ЛО ПОј тВ лј т: ”.-хтв вревс Кра* Орц Гег. Кач- >*««> }• Оолуну ?/КОХШСИ С5 ИЕ ВРАЕАЈУ Ст» : '■■.ч".«ЕНЈе Колоибо улнца бр. 33 .Ч»!ош^о» Ц.-јвдхе;: бројезв се могу добвта у Оодун хо* геаиј* ,Д; 7 с;тг“ 1 'рчке штампе” ул. ћулгвродтооу Зр- 3. блмзу плквие иоште

; г,'С \Ј)'ј . ■) СЗШТ.

Датектор а.

' , 9БАНЗВђ1Ћ

БРОј 10 сант.

БУГАРСКЕ УЈДУРМЕ

Мвнт.5 охркдсксг иЗВ"дено, а да; куација Македоније од бугурских трујс С>. Кли.:ент Бугзрвн у го Нс ј па зависц од гег.срала Сараја. смс ннко ни сумњати. Скоиљеј Свзени недвла и насиља која нв сматрају друкчијенего ли кзо има неки »јубалгј“ Сн. Кирилаиј су по М*Кедонији иочивилтт, бу сбично робљ‘ .— о чему су Бу-ј Мстодија, а тако итто Кумансво.

Женева, 24. авг. • Журнал де Женев* (пуковник Фе-

гарзки политичари окрећу лист. гар ;1 а њчхове вл.гсти н сумњи Его бедУ- и сиоотиње бугарскихј ле Р' : $ 1>У га Р ск У ће постићи иста судпрослава. Нем 2 Ј,ћи пишга свсје бина као и С Р Г ' И ЈУ 1915 - г - сеи тслбра

Видећи да ј« народао нсгодо- во докага дели. вањв дошло до кулменације кво Прва бл&гонаклоност коју дсц да им је цзлокуиа -1 дотадањи да Радо-лебоб чиди Маћедоапропагалдски рад огишао у нз цика езда јз: дао им је десе повр&т, то да би колико толи так взрошк?.х п нешто вашв ко масу за себе сада при њи- ееогких кмегова. Дакле „повеховом одласку н?.добшш сцзе- рењв“ сз пОчало стицатн. Мешмпше разве свдчаноети по свима тааи, који до сада ни пандури већкм варошима Маћедоније. аис/ могли у евзјој сопбтввној Ујдурма сувише арозидча. Са ■ аемљи батл, добаше неколико њом Бугари аикад неће моћа кмгтовеках мест»т. И да би бруобманути народ у Мзћедонијн., ка била воћа — бугарски лпТреба бати и сувише велзка 1 етоаа удаЈИше на велика ззонаивчана па веровати да ћв;9а хзалећи и уздижући мудру становници Маћедоније аабора иолитику Радославовљеву, Зба вити: пљачку, убиства и удара-;ља велика политичка тековина њв на часг породичну, које им за Маћвдонцљ Взроватно да и

п&ционсдно с?. чим ол пред оним глздним и намучевим светом ззашли, удзрише у измишљање (втитвљскгх хиљздугодишњицаБаја Гањина псс.та.

месеца, коју су Једновре.мено окуиирали и Аустријанци и Бугауи*.

извршишв ти самошани њвхо-

ова благоваклоаост нв би садв

ви «ослободиоци”. Требало јз догала да двда Радосл&взв н® само неколико месецн њиховз!види да му јз пасош визиран и управе тамо, па да карод види!де се мора скоро частити оту-

да. Шта ли би н* ово рекли они маћедонски „дејцп“ који живзт за бугарску ствар поло-

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Лондон. — „Евнгнг Њус“ доноса јенан разгОвор који је г. Браћано пред. румунског манвстарства имао са једним дипломатом. Што сам моју земљу увукао у рат на страну СпоразЈма, био са.м увгрен да ће победити СавезниЦи. Никада не би гурнуо моју отгцбвну у авантуру да ниса« био сигуран у добре последице.

ко су ти пљачкаши који су га четрдвзет годиаа лагалз да ра до за слободу и ерсћу његову. Траг њихозог тиранстза з& дуго|жише као Грујев, Делчев и неће бити ивбриеан из памзти (видов? Здр св не би, к?д би долта намученог Маћедонца.јсазнали за ово »аоверење мај Турци се могу и заборавати, Дсб« Блгарије првма Маћодои алгч Бугари и њихова краткајцима мртви у гробу прзврвули. управа у Маћедонији никад. То!Лепгау свгдоџбу о нбродновти увиђлју и њихови некад најо- ;којсј приаадају М^ћедовски Сло данзји агечти и најзатуцанајијвени ма не тражимо Понашањз Бугараши, који их се обвручквји »поверење« Бугарске прама са;а отрееају, проклињући час’њимл — то је јасно открило када су ст/пили ногом у срн-1 Интересантно јс видети какве ску Маћедонију. Порав бугарскијсб сввчаности тамо сада зрше. у нацзоналлом погледу огромаа<Битољ, Ресан, Прилиц и Кру,јв. Оа је венаквадим. Ма шта | шево прослављају Илизданвки чиншш и радили бугарски по- устапак Од тога уетанка се лвтћчари узасхд нв тгу има- јстиде његова аутори. Номгнути ти. Р»8очнрење јв толако да.тај устандк у коме накдквд усва обећања и све лепе речк'чешћа Маћздонски народ није иду у ввтар. То су леао уви- имао — беачи до срца уврвднДвЛИ оНИ КОЈИ су на крмн ДР ти Мећедонца, јер је он и да- ии Ј е више кгдар да еузбије духовс И С у мљам0 никако да ће и сад отпочети елементе, који траже рат. Он има да (Грчка) иреговоре и развлачеље с пибира између интервенције и грађан-1 тањем о компензацијама- Али, после изласка Румуније, за сваког паметног човска компензације за Грчку не по-

Страна штампа Држање Грчке Амстердам, 24. авг. Немачка шгампа са великом пажњом констатује нагле промене у Грчкој и предвиђа скору интервенцију Грчке. »Нордзјче Цајтунг*: >Краљ Константин биће ускоро принуђен да објави рат централним државама како би избегао грађаиски рат>. «Локаланцајгер*: »Извесно је данас, да ће Грчка изићи -из неутралности. Немачка и Аустрија уч.ниле би непо-

Кера у победу — Изјаве српскпг посланика Париз, 24. августаСраски пославик: у Лондону при пролазу кроз Париз изјавио јв допзснику »Пги Паркзијена* да су Срби постале ^беђени у крајњу нобеду Савезника од како 1е наследнвк српског првстола видео силву војничку спрему и потпуно оствзрење једанства код Савезаика. Г. Пашић и ја уверили смо се о томе такође приликом нашег путовања у Русају када смо видели младе, јаке и куражне руске војаике ксји су се решили да се бсрз док ае буде победа на нашој страниПрепЈед грчне штампе (Компензације Грчкој?) >Патрис«: Целокупност и накн а де. Од фебруара 1915. цо данас Грчка ништа друго не ради већ само изналази изговоре за изговорима да 6и могла и даље остати неактивна. за време председншптва г. Гунари-

правг му грешку, кад не би Грчку већ сова учињени су Споразуму предлози

од сад сматрзле као неприЈатеља«. ‘Фосише Цајтунг«: »Прилнкеу Грч-

за излаз из неутралнссти с убеђељем унапред да ти предлози у то доба ни-

коЈ такве су природе, да она не може ј е било могућио да буду примљени. И остатм и даЈке неутрална. Углед краља пошто је у међувремену пропустила Ковстантина смаљио се 1рчки краљ да цромакну све друге Прилике, мн не

ског рата*. Стањв на Бал саку

ж&внв управе — те св за то нао ггазнат под пмвном »кокосада (смвјкују на опљачкаиог (шељ х устанад“. Свмгато јо коМаћедонца Узсо му и од уста колккт села попаљвно п много оте.о лоследњв врао жита п овта- (Нввиних сељака поубијало — он вио га да са децом гладујецдругл рвзултат. није вмао. У опљ&чдао га аа такав начин 'осталом Сарафову и његозим који ни најдивљији крнаутекп иајташима друго л нпјо бдо равбојници никад нису уаотрсб циљ. Зар утлМАњизањем маћ'* љавали, обвшчаатио му жвну, добског елемвнтн убијаЈу своје ћчрку и убио онога ко му је људе, па да их жале ! вајмилзји И СбД од тога ДО грцд Охрид славгл хаљадугодишњи- јрумунекс иитервенције ? | лаз као Јвдвну накнаду да онај део уцвгљаног наподд тражс Да му' цу Са. Климснта. Замислптс ко \ Какав ће ратни план склопвти гене- Маћедоннје који данас држе Бугари. Св ЗвОеЛЕ? И токо НЛро ,у Т1' ли,:о је с, ећан Св. Климбнт. Та рал Хи деибург после интервенције Неће више т.-.житп, као што су успеспремају евочановти. Гладан 'га ман му навршује хчлсду го 'Румуније и нове руске офанзиве на ли други, прошпреље граница, већ да род Ј в:: 3 вде? Да* То са >о Ппјдин онда кад су њ/говк Буг •••ч Балкану? се сачувају они грчки крајеви којису дојму Бугар' можв бити. То 'у Охриду. Б>гари у јсдн« д.»- Какво ће држаље заузеги 1'рчка прешли у руке туђинаца. МОГу тражнги људи бвЗ грцч Л Плсу из Охрида вс»:е: дп је ОВО пре.ча новим догађајима? На -ГО је спала Грчка, томе једино душв — љуДИ КОЈИ т«ј нерод *о:лобођење« помоћу Св. Кл г- «ЕходеПарн (Марсел Хитеп): Ева- им:: да чсжи в д* сс нада, — ако п

стоје више, већ постоји увек велика 'Ч 2 .Г Лондон, 24. авг. опасност за целокупност самог грчког - .»Морнинг Пост«: Предмет дискусије земљишта. у англо фравцуској штампн чине три Бојимо сс много да не дође час када питања: ће Грчка, водећи политику коју води, Како ће се Бугарска држати после мољакати Споразум да јој за њен из-