Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 141.

су ратници СЈПСКИ ОТИГЛИ СВОјБМ домовима у Србију упадоше арнаутске бннде, ооремљене од арнаутсвих и бугарских агенага. У пролеће 1914. год. ерпски војни пи срећно су одбвли а овај наиад и поново се вратвше својим домовима. Али ни лето нвје нрошло а Србија је опет нападнута, овај пут од свлног и највеКег непријател.а. Понова ее морао напуштата миран живот и полски радови и бранвти домовину од иоддог наоиља. То је био незапамћен прИЈор. На малу земљу, из нурену у три рата један за другвм, са уморном војоком, иокваренвм о ружјем и бе> војне спреме, напаза је монархија од педесет мнлиона оа војском опремденом по пооледњвм иј наласцима војно технике. Пораз Србије нзгледао је неминован. Али гле чуда! Мади хероЈОКи народ натчовечанским напорнмн показао је чуда од јунаштв«. Ауогриоке армије биле су три пута тучен<>, раотериване и прогериване са орпског земљишта. Посматрачи ове епске борбе тешко да су дали себи труда ла схвате шта оу ове победв коштале херојскв српскн народ. Становништво је својој војсци давало носледње уштеђевине храве, одела и лекарија и само је о стајало полугладнс, полуодевено, права сироггтва. Пзк победоаосне армкје ширила се опустошена земља, која је била прави земаљски р»ј и пуна света као кошнвца. Државе нз Сисразума помогле су поотраднло ерпско ста-новнаштво хр»- прсдупрец;. ном и одедом, а всјска је добила иј Пропаст српскогстаноћништва останово оружје. Али време одмора није > ке на шиховој савести. Јер сами они

СА РАТНИХ

Ке згдржатн за Себе, као што узима ју и сваки сиоп пшенице са срцсквх геива. ј Остаје још само један пуг.Ј1еутрал | Са НбШвГ ФроКТа не државв неће каљла раонодунссо гле ' Солун, 29. августа. датп како се истребљује је:ша це .а : у току ј >черашљег дан а била нацнја. Аио н су пзгубиле човечанска ј е артвл.°ријскз и п' шачха боросеКаи.-. и своје д.» ■ .а ств > * , ф зовЈЦГ. Код I за бти дужне да сарече свај злочин, који се З у I., ч |,»дгјс бомбардовапи смо врши са нсчувепом хладнокрвношКу. нарочИто Бепри|ател.скв биваке Државе које ратују, саме одговзра и кантонмане. Н пргјатСљска гр ју за своју . судбмну. Објавивши ратјтилерија је таксђе јако одгова или примившм објаву рата, чорају се. рала на ичвссаим местнма. На мирити са нослбдмцама. Ади ратни за' фронту код С|румс почела се робљеницт и незаштићено марио ста , развијати псшачка борба. новииштво, кад иотпадну под власт , . . ! Француски коминике једне вараћене стране, коЈа пеће да' г зна за закон човекољубља, имају пра-1 Париз, 29. августа. ва не само па учешће. речииа, него и' Јужно од Соце, Немци су двч пу 1 а на стварну номоћ онах држава, које' нападали наше ровове југо-западно од не ратују-. Морају ваљда имати своје Бернн а. алн еу одбпвенн са ве.пвквм границе н себичност и малОдушносг, губшцимма по н.нх. Досга јака арти Народи и државе, којо су до сада цз- љериска ватра на цело.м фронту Соме. бегавали тешку дужиос-Г да заипнте ( На осталом фронту дан је прошао на од насаља најсв*тија нрава хришћан-, МИ РУ- 29 - авг У с та француска аввјатика ског света нису гако вемоћни као што издржала је 40 борби над нвмачкнм саии мнсле. И б з оружја н без прет линијама. Немачка авијатика претрпсље оружане они могу прпморати Не . !( а је осетне губигке. Подофицвр Дорм мачку да се окапе свога нлана о истреб- оборио је свој деветн аероплан који

љвљу илеиените срисхе нације.

је пао код Долоикура. Оборена су још

било дуго. У 1915- години Србија је имала да ] мо Р а погжушати издржи ново и најгеже искушење. Са севера еу навалиле уједиљеие војске ј двеју царевина. И док се она одупирала овој сили, најполлији међу људ- ј ским изроднма наваљује свв% снаго.м ] на љену незаштиКену иОзадину- Бра-

Ми, којн ратујемо сматрамо за дуж немачка аероилана. Један је пао у ност да казнимо и казниКемо и« за , °^т аст 33 Мезонете, а други северо слузи сваки здочин протнв човвчпости-1 источнб од Пероне. Код Вердена један Ову дужност у 'своје време изв: ши-] немачки аероплан пао, -а друш је пао ћемо бсз прсдомншљаља. На неутрал-ј ко * Диепе. Претпрошле ноћв једна ним државама н с.чима оиима, који су ФР а НЦУ с ка ескадрила бацила је 480 у стању и могуКности Д' дигну свој ( ^ омон на станИце и немачке депое у гдас лежи обавеза да се свај злтчии °® ласти ^ онн - П стс ноКи 18 францускнх авнона бомбардовтли су војне З'раде јужно од Пероне, Румунски коминике Бук.урешт, 29. звгуст«. Заиадно од Топлице. у долини Мароша, иа северозападном фронту, воде се огорчене борбе. Наше су трупе за узеле Оспок-Цереда, и гоне непријатеља који се повлачи на зааад На јужном фронту непријатељ је

су у могућносги да кажу реч, која се

Отварање Скупштине

Крф, 28. августз. Народна Скуаштинг, Која је| бомоардовто ћурђево, а иаши авија-

нећи се колико је могла, српски ар ! Краљезсквм \казом била :азвата I тича Р н бацили су бомбе па Рушчук. мија се иолако пввлачила сејуКи путју Нвшу 25. јула 19^4. године

повлачсња својим и непријатељским наставила је данас свој рад. По лешевима. Остатак војске српске отв-!прочитању укава I I) В. крал.ц шао је у туђину да доцнијс отпочне Г. Николик пр . дседник СкупШтинову борбу, а иирно сгановвиштво о не одржао је говор, у коме јс стало је пвд рлашћу немилосрднОг нс- најаре одао часг палииа за ота 1.1 пријатеља. бину. Он е истакао захваљујући Узалуд би се трудио уметник илијнашим мођним Савезницима свс'је н-поколебљиво убеђ-ње у по беду, које је уосталом убеђење

писаЦ да наслика патие овога народа Рсчи су немоћне; све боје бледс. Нсдачки завојевачи претварају Србију у тробље. Турци су исевли пола милио на Јериена мислећи да с њим сврше ■ једном за свагда. Нелци ни:у ни'ово лИко милосрдни према земљама освојеним, које се више не браие. Они не ј кољу жене и децу у освојеним обла- 1 ствма, они им одузимају средства за живот и остављају да умиру природном смрћу. Заузимајући туђе земље, ми се ирво постарамо да псхранимо становништво које встзне; Иемци, заузевши Србију, извозе V. з ње и внај остатак хране, и на тај начиа свтсно осуђују станов ништв° на сигурчу смрт. Државс, које сада ратују. против Немачке, немају могућности да сцрече овај з.почин. Сваку фунту хлеба послату српском становништву Немци

свих посланикг, чиЈС су очи упртв ка исгом идеаду, да ћ е .мо јСе у краткоме року вратити у нашу другу отзцбину, Нггпћену али достојну ч4сти и дввљења, у Србају, која је патила, али која ђе бвти велвка, н да ћс непријатељи взда|ници и варнари бати побеђени. Потом је гр дсед :ик Скупштине одао част успомени бив. Мпнистра фааансвја,;

Италијанск . коминикв р им, 29. августа На фронту Тријента, јака непријател.ска артиљсрпска ватра. Било је омањих борби на нашим положајииа код Малта Зумгс. На сектору код Толмипа иепријатељ је покуша° да напада положаје код Додже, али је био одбијен. На фронту Соче артил,ерис*а ватра. А л б а н ц ј а — Да он се добро осигурао Валонски фронт иаше су трупе заузеле прекјуче без борбе извесне положаје између Порто-Палерма и села Субаше па Иојуши. Руски коминикв Петрофад, 29. авгусга На западном фронту 7 немачких ае| роплана летели су над железничком

I пругом која идг из .Ковел I за Рожи-

„о-). л«, » а ** 1 •: и ^|ште. Авијатичар капеган Казаков узау мрачним тренуцима Србше, у! , ' 1 ^ 1 : стоице се борио са дпа пемачка аеро данима повлачвња. ј . плана и примсрао их да се повуку на Пошто је извршена подела ујзапад. Јгдан од њих вратно се о секдије седница је закључена.! ште ^ сн . На сутрашњој ссдчица, 29. ав -ј -> 7 ': августа у области Горојмке у гусга утврдић® ,се ДНгВНИ рсд. би)еи јв командант иука пуковнмк ЛеДанашњоЈ ссдница црисуство-; бедгв

вали су сви министри. (Прссбиро).

ј У шумовитим пределима Карпата на; ше су трупе заробиле у току борбе

<|».ОНТОВА од 18. до 24. августа 15 официра м 1889 војника, заплениле су »ва брдска' топа, 26 митраљеза и велики ратни матергјал У Балтичком мору немачки хидро плани борили су се са нашим хидроиланима. Један је непријатељски апа рат оборен Евглески коминике Солун, 29. августа. Извршили смо успвшно више напада на нспријатсљскв ровове у зони Дојрана, где смо убили и заробили више Немаца. Непријатељ наставља врло активно своје одбранбене радове на сбадна фронта дајући тако згодну и лаку мету нашој артил.фвји. Халич пред падом Петроград, 29. авг. Кореспондент »Рускоје Слово» на зап. фронту телеграфише: <Аустро не мачкп чаиори да очувају Халич нагло се исирпљују. У ноћи 25. авг. непри-. јатељ је почес> рушити форове варошв од који су многе већ заузели Руси. Сутрадан непрајатељ је бапио у ваздух један велнки мост на Дњестру. Русп иапмдају са огромном жестином на недријатеља, воји се постепено повлачи о» вароши. Једна наша батернја погодп.ла је »ва војна воза квја су преноспла непрнјатељске трупе. На: они су отишли у парчад. Групе су изгануле, Очекује се сваког момента вест о паву вароши. (Радио). Напрвдовање Румуна Париз, 29, августа. Хавасова Агенција саоаштава да се надирање рцмучске. војске у Трапсилванији наставла метојично. Улазак у акцију јаких руских коктигвната на фронту Добрууе ловешКе у оаасност бугарску вУјску на а оложајима код Туртукајх . Од објавв рата 40 сада Румуни су у Трансилваннји зауззли мно/е вароши и заробили ве.гики број војника. ЗаузеИе Оршаве дозволибв румунским труиама да се слсбодно креЛу југозааадно од Темшивара с дру/е стране рекв Црке. На тај начин оне имати у својим рукам 1 главне арелазе ма Дунаву. У осталом и сам аустро угарски штаб је томе месту аргшисивао велику важност јер су га труие са огорчењем брациле . Румунски војни критичари кажу дл се зч нађарску отвара нов аут и веревитна ка Б-ограду. Румунскн генералштаб конц нтрисао је у Трансилванији војску од 300' хиљада људи. Јане рускс-румунске трупе ао• челе су да нпиадаЈу Бугаре на фронту у Цобрууч. Руско надкрањв Лондон, 29. августа. 7 еларафишу из Иетрограда, дл су Руси у џределу Халича заузвли аосле живе борбе жељеан. иругу Семскуци — Халцч и оаседа/у ову аоследњу варош. На