Velika Srbija

БР. 142.

' •••ПУН, УТОРАК 30. АВГУСТ.А 916

ГОД. Т.

ВРВТПЛАТА ЉЈПОСН л- франкл ТрОМЈСГ.НО бфп 9 НВ‘< годжвЕКе 36 фрваакв ЦЕНА ОГЛАСаМЛ . ..Јитг.ј 1 г«<еа 0'20 -Ј>р!• п. ’Д пот»т?.-)г ;109 . ао 'ог.-.г1п Новац се ‘ оодажс дрвметг »омгсчЈврвг.а I •• вЕаозатекг! загтуо.чдсгт: »в?.. љ« 5 Т и« :азн с баки д.\н но поду* 3..је? ■Јдат* арзво Краљ Сра. 1'ок. К 7 С.)ЗуПЈ РУ80ПИСИ СЕ ПЕ ВРАЋлЈУ Сттк чедглције Коломбо улвцп бр. 33 3*1епЈцо» и«ј«г*аи број.твв се могу добнтн у Солуну вод к< *д*јв „Друштвв грчае штампв“ ул. Вулгвроттоау 6р 5, блигу глввпс поште.

о-гОј 10 с&ат.

ЈСТОр

А. ЈОбАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БУГАРСКА И Има неколико дана како ка фански стратези и дипломати са жаром и тсмзераментом Тургењевљевог Бомбајева, али и саизлишвим очајањем говоре о мо _ гућности новог бугарског вероломсгва на штету Србије. И у овом случају, као и увек, претензије су у дискусији у толико веће у колико је познавање сгварних факата мање. Са очајањем, које је пра пола године био грех, а које је сада злочин, када се налазамо пред васкрсом своје велике и дивне отаџбине, они сматрају као позитиван факат оно што се чемерноЈ нади и болесној бугарско! психи само пру виђа. И ови, као и многи дру ги, слажу се у томе, да је бу гзрски Ууда способан, да и овом приликом изврши свој стари гест према својим новим савезввцима. То је извесно, али је ипак патање савршено депласирано. Ни је тежиште ствари у томе, да ли су бугарска корупција и бугарски менталитет саособни за ово ново издајство — јер шта ,је друго цела бугарска историја до дугачак низ подлих издаја вего је тежиште у томе : да ли су савезничке владе са својим моралним квалитетима способав да усвоје сву нову бугарску под лосг и првхвате крваву руку бугарског Кајина. Бугарска са ужасом слуша кахо са севера фијуче руска на гајка, она види како севају аарнице под копитама донских коЗака, она са југа већ чујв звуке победоносне марсељвзе, и у ваздуху осећа мач праведнога Албијона, а изнад свсга — о душевљени поклич српских непобедних фаланги, којс хитају да освете нвзнане гробове палих другова, и Бугарска се пред овом очајном перспбктивом поно ва враћа на своју стару идеју о издаји савезника. Пре шест месеци ови балкавски Зулукафери сања; и су свога Фердинанда као балканског цара или, још вигае, као императора истока, а сада расхлађ на гордост почиње да се занима плааовима о сСдератаом миру и о новој издаји својих садашњих савезнкка. Извссно је, да Бугарска данас жели да избегне заслужену казну — то јс, у осгалом, један инстикат који имају и другв жи-

САВЕЗННЧН вотиње — али то не жели увређено и упропашћено српско племе, то најзад, не желе ни она велика начбла човвчанске правде, у чвје су име Савезници и стргли сво победнички мач. Тежак је грех и незаслужбнз увреда приписивати СбВ98ницима жељу, да Бугарску привуку сада себв; још внше — то је негирањевисокеморалности њихових мотива, оно, шго у низу других врлина чини част саввззичком оружју и одлвкује га од татаро-тзвтонЈког блокаНашим савввницима не тре ба Бугарска То јв нвоепоран факаг о коме св не мс жв ан дискутоватв; и судбина Бугар ске, незавиено од њвног бтдућег држања. рсшеаа је оиако како је она заслужила- Да је чак и цела Русија еастављена из с&мих Миљукова; да је и цела Енглвека састављена нз самдх Баучсра и Бекстона, ипак Бугарска не би могла да ивбег но ааслужеау казау, јер би чак и тада и Руеија, и Енглеска и Фравцуска у име вечитих прин ципа људскв пра.вдо моралз нв поштедно да кавно издајника. Тешки еу грехови балкааског Јуде, и њих никада нв мож^мо да заборавимо нп ми, ни наши велики Савезиицп. Вугдрски злочан у септембру 1915. год несумњиво је продужио рат за читаву годину данз. На мањег народа, ви всће и колосалније несрзћв причињснв човвчанству! Оаа мучки напада наше херој скв трупе, које у два маха раз бијају немачкс-аустријскв хорде страшнијв и победоносније ио ихо дотле, и овим сво.јим издајством словенске ствЈ.ри о могућава да св оствари стари с»н немачког империјализма, спајањв са Турзком и Малом Азијом и остзарење слободног пута за Багдад и Индију. Турски взмпир васкрсава подгтнут из гроба пруским бајонвтима и бугарском иедајом, Турскл с ; оонова наоружавв, двлимично реорганизујв и даље продужа ва рат. Русија, која би још тада извесно дала дсфинитивну побвду, одваја јвдан гнатан део својих трупа за кавкаски фроат. Француаи на светом огњишгу свога Вврдепа одбијају таласо помпмнв германске највздв и тада, к&да им је сваки војнгк

био драгоценији но икад, када се срећа човдчансгва могла да угасн у рушевинама верденеких форова, Француска и Еаглвскв, због бугарског злочана, одвајаЈу један део својих армија и шаљу у помоћ Србији Када је Србија могла да закуца кундаком на вратима петро варадиаске тврђавв и да на себе привуче више од пола милиона ћесарових војвика, бугарски Кајин вабада јој нсж у леђа, и сва аустријска војска креће се противу Руса. Нем&чкој, коју стеже челичги обруч саввзничке блокаде, Бугарска пружа новв изворе. Богате жетзе из поробљене Србије, до позлед њвг зрна, носе се у Немачку, да се немачки војник исхрани, да би Емао снаге да што јаче зарије бајонвт у тело ваших Сав^зника. Силно рудно благо, нарочито безмврн“ количзне бакра, — Нвмачкој исто тако потребвог као и сам хлеб извлаче ее из Србгје, и високи дпмњаци немачквх мунициових фабрика месго да престану да се димг, они и даље продужују свој убилачки рад. Заткм не одлучвост Румунијв, којаје због бугарског нјпада била прину ђена да читаве две годизе, на нашу заједличку штсту, остана неутрална. Најзвд, борбе на Суецу, у Персзји, Египгу, Си рији, чега свега не би било да се избезумљени и крвожедни бугарски тигар није привукао, да мучки скочи па леђа побзд<носае Србије у часу кад је ова и хтела и могла да стане на врат вустриском црном орлу. То су у краткпм потезима влочини, које је болвсни бугареки шовинизам извршио према Сав^зницима и чов<чанетву. И онда може ли бити говора о трансакцији и концссијама?! Злочгнцу има да се суди; са њим се нс може иреговарати. Тешко је и вампгллти нзшто оупротно овоме, јер би то био најнсморалнији и пдјсвирепији акт у ис.торији човочанства. Тимо би сз један беспримерак блочин подигао на визину морал ног привципа; тиме би се вероломзтво и издајство узаконило у односима народа, тиме би већ поСеђсна Бугарска иаашла као победилац; тиме би <.е унизиле свете з^ставе нашгх велшскх првјатеља, који су прокламова ли, да је овај Содом и дсшао ради сласа малгх варода, и тпме

бк се, најзад, незалечене раае са телу херојске и верне Срби.је — ко.ја је страшнијв страдала и од Белгије и од Јерменске — шебале крвавим бичем братске незахвалЕости. Грех је према томе и посумњати, да би наши праведни заштитници могли и да помисле да изађу на сусрбт једном овако подлом мзневру Бугарске у агонији. За ово су способви само Немци, Бугари и Т\рци, код којих су морални привципи и међународни уговори само парче хартије кад год сметз.ју експанзији њиховог националног шовинизмз, али Французи, који су дали човечанству принципе де* мократије; Енглези, који су се уздигли до највишег степена културне непристра:ности; и Руси, чије су херојске жртве наослобођењу Бугзрске °бесвећене подлошћу њиних штићеника — неспособни су да принципима правде нанесу овакву једну тешку увреду. Наши Сав звици имају исто толико моралнб снаге, да сеуздигну над подлошћу наших заједничких противника. као што имају исто тако и довољно моћи да им наметву свзју вољу кад за то моменат дође. Они нису хтели да чују за Бугзрску ни онда, када се веза измсђу Не* мачке и Мале Азаје није успоставила, ни онда када се није знало да ће верденска битка једна највећа, најславнија и најсудбоноснија битка од кад постоји човечанство — бити гроб Немачке; ни пре уласка Румуније; ни онда када се на балкан ском војишту није имало милион бајонета, који ће се ускоро као мрачни облаци склопити над Бугарском. А данас, када већ по* чвње да посрће немачки молох, да би се кроз кратко време срушио и удавио у крзи својих последњих армија, када седи ћесар са сузама у очима гледа пропаст саојих последњих пукова и, када се крсз облаке топовскога дима назире већ слободно и препорођено човечанство, данас говорати о концесијама Бугарској, на рачун српске праведне ствари, не само да је неморално, то је у исто време и једна апсурдна верзија, савршено лишена сваког истинитог и логичног о:лонца- За Бу гаре постоји само једно решење; Када н?ш и савезнички кундак раг чрскд г *аву стровној балкан-