Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈ А

БРОЈ Н4

имања је следећв: сопственик једне фабрвке је ухапшен. После неколвко дана издаје се наредба, да фабрика наставн рад. Наравно, да је то немог^ће, ношто је директор у затвору. Прође још неколико дана в директору се одузвма фабрака, гато . ,нвје хтео : ' радитв. П тако фабрика псста је својвна бугарске државе. Наравно да су Вугари ову ,сенијалиу мбтоду“ генералисалв. Буггри су готово све српске ч^новнике похапсили. ТерајуКи даље од самих Немаца, који су кардиналу Мерсјеу оставили бар полуслободу, Бугари су одиах бацили у затвор уваженог и миЈ ног нишкст владику. Забрањена је чак употреба српског језика, Једгни протсст, 'који српски народ може подићи састоји се у ћутљивој упоркости да не разумевају б;,гарски- Опљачкани на св°јим домсвима, лншени језика и отаџбине, Срби немају више права да се називаЈу Србима. Њихова имена су промењена. Сврше так на »ов< обавезан је. Марковић је постао Марков, ИванОвић Иванов. Скупоћа намирница мана је овде него у аустријској зони, али је ппак 30 и 40 пута већа него пре окушцвје. То се објашљава тиме, што су Бугари забранили сав игвоз у аустриску зону. На граница буг'рски цариници најбрижљивије претресају аустријске н немачке војиике. Аустријски и не мачки трГовцн успели су до душе да

Са нашег Фронха Солун, 1. септебра. Борба ко ја је ире лна лача отпочела стално се / ази ја. 11од ирссиЈОм саосоничке војске неаријатељ се аовлачи са извеснчх аоложај '. Савезници су на иредовалн такоЏ зааадно од Вардара , а па осга лом фронту С>орба се свела на ар тиљериски дуел. Енглвски коминике Солун, 1. Септембра. На фронту код Струме јак артиљериски дуел са обадве с р?не Наше су патроле стално у контакту са непријател.ем на левој обалн реке. На дорјавском фронту бомбардујемо непријатељске ртвове. Руски К0МИНИК8 Петроград, 1. септембра. Јужно од Језувола сви нвари јатељски покјштји да пређу Бистрицу, сиречени су. На Карпатима, у областа Ч-рнејачгремч, ој.6или смо све не пријатељскв нападе на наше положаје. ’У т Балтвчком мору 27. августа наша је фтота бомбардовала залив Ирбен. Рум/нски коминике Букурсшт, 1. септембра. На северном и севсрсзападвом купе стоку, али је нису могли извести. I фрсн гу олаки сукоби. Здробили Убсталомодносиизмеђу Савезникани-Јсмо 3< 8 војчика. На јужном сунимало срдачни. Бугарии Немцистра-ј фрснту, Дуж Дунавг, мали сусно презпру Аустријанце сматрајући к Јби. У Добруџл н.ше су трупе их за рђаве војнике. ГТрема Маџарима дошле у контаат са нсмријате су учтиви Бугари Немце раздражујуј љем. На целом фронту воде се против Грка, јер се надају ширељу јаке борбе пагрола и претход своје територије на рачун Грчке. Че-јних јсдиница. Ј-дан непријатељ' сто долази и до сукоба између Бугара ј ски одрбд који је наг р тдовао и Немаца, али се онг. измире н кола Дунавом, био јв одбијен. Остасе редовно скрше на кукавни српски'вио нам је 8 немачких тспова. Живаљ. Па ипак, у Србији опљачканој, о- ИтЗЛИЈаНСКв К0МИНЦК6 јађецој, изгладнелој и намученој има Рнм, 1. селтембра можда несрећнијих створова од Срба. Локални сукоби код Валарсе и у до То су руски заробл.еници, које је лиии Позиие продужавају се. Источио Немачка послала Бугарима па поклон, од Кризе и у долини Сзре одбили смо по угледу на негдашље варваре, који ј непријател.ске нападе. Северно од Фалсу у знак пријател,ства измељивали ^ аареко наше алпинске трупе ззузеле робл.е. Нема понижеља, увреде, ни,су један положај 'који доминира Тразлостгве коју на раду не добијају ови венонзеном и спречава непријатељске злосрећници. Бугари су према љимаЈвезе. бгздушнији но и према самим Србима. А ти Руси су синови оних, који- су својом крвљу платилн ствараље Бугарске! СА РАТНИХ <Ј»ТОНТОВА

Народна Скупштина

Француски коминикс Париз, 1. септембра. ј Севсрно од Соме, Французи су пројширили своје положаје према селу Комблу и заузели су на јуриш цео систем јако утврђеннх ровова јужно! Од мајура Прајез. У токудана водиле Крф. 31. августа [ сусе Огорчене борбе на центру и на дв- Ј Данас је на тајној седници председ- ј сном фраНЦуском крилу, гдс су Немци ник владе дао експозе о ситуацијп, јвршили огромнс ншореда новратеизкоји ће ее НсСтавити и сутра на’ тај-ј^У^љене положаје. На југу Нд ко и . ној седници (Пресбиро). * 76 Немци су огорчгно кападали. И ј поред јаке борбе ва бајонет, ФранцуПариз, 1 септембра ј аи С у задрљали све ново-заузете по ■ Поводом састанка српског парламеи-1 ложаје. танаКрфу »Тан« пише: »Величанственј Број војника који су зар:бљени у је призор да Српска Скупштина држп јтоку последња два дана ирелази преко своје седнице на пра 1 у отаџбине че 2 300. Заолељено је до сада 10 тоиокајући са непоколебљивом вером да ва, 40 митраљеза само на сектору Бујој ср ска војска заједно са Савезни ■ И 1 евен цима спреми један триумфзлан улазак ј Јужно од Соме јака артиљер.тсиа .у краљевску престоницу.» 1 борба.

На деспој обали Меае после јаког бо.мба; доваља Немци су наиали на н° во-гауеете фрапцуске ноложаје- Француске су их трупе лотлуно одбиле и заробиле 70 војникт. На Осталом Фронту ниппа значајније. Аустро-немачки коминике Берлин, 1. септ. На западном фронту наше труие воде са непријатељем јаку ^борбу између Соме и Комбла. <1'ранцузн су ушли у Бушавен. Јака артиљеријска борба са обадве стране реке наставља се. Бугарски пораз Париз, 1. септембра. Бугари су код Добрича пот пуно иотучени- Овај пораз бу гарски огзара пут да Взрни, и примораће бугарски генералшгаб да прикупи нове снаге. Бугари неће моћа добити појачања са југа јгр су њихозе сна ге ј два довољче да се одупру сазезничкој војсци на Солунском фронту. А јсш мање ћа их Тур ци помоћи, који су неспособни да одолевзју руском надирању у Малој Азији. Халич пред падом Петрофад, 1 септеабра Агенција »Весник« саопштава: Не колико руских заробљеника који су успел.г да побегну из маџарских логора, причају да су Аустро-Немци уве рени у неминован пад Халича. Поред свих појачаља варош се не може одбрашти ј<-р је налет руских трупа у масама врло силан а дејство артиљерије врло јако. Велина офанзива на Соми Атвва, 1. сентембра, П{.емн вествма вз Парпва, на целом фронту на Соми француска артилераја је отпочела бомбардовање неиријател,ских ислсжгја са I ечуљеном ј-.чвном. Топови нуцају са бр зиесм која ниј8 била до сада, О ака активност арт лсрвје предввђа нове г.кцејв. Сва немачки покушаји да реагирају рзој ватри остали су бесцил, нз и немоћни. Г. Бернод ко,и је јучс стиг&о са фронта Соме у Париз са одушевљсњем говори о ратнсцима и о јелшству акције француске иешадије и артилерије.. Атвнз, 1. сентембра. Олшга офанзвва савезника на фрон ту Соме отпочела је. Дописнипи сд тога фронга цене да нвје нвкада била тако силва офанзвва. Артилерија 41 на чудв. Војно стањв у Румунији Париз, 1. септ »Журнал де Дебг» пише да жел'аничкој нрузи која везује централне си те са Бугарском • и Турском прети опасност од наглог надиран.а румунских трупа. Ако се румунска всјска на јужном фропту држи у дефанзиви река са, 1 а је довољна да непријател.у оне.могући сваки успех. Али ако је евакуација вароши Барне потврђена, она ће ускоро и пасти и Онда бугарским трупама које су заишле ка Ви-

лиарији прети велика опасност од Савезника. На северном фронту, операције се срећно изводе и Румуни се приближавају вароши Хајзеру. Немачка одбија помоћ Берн, 1. септ. Јављају из званичног извора из Будим-Пеште, да м^е граф '1иса предли* њао немачку владу да иошље бар нешто помоћи у Ердељ. Хинденбург је одговорио да не може одвојити нн јед ног човека. Аустро-Маћари су због то 1 а пали у очајање. Румунска акција Лондон, 1. септ. Из Букурешта јављају «Тајмсу»: »Румунски званични коминикеи који су досад издати значајни су због своје краткоће. Они свакодневно саопштавају нове успехе румунеких трупаОдговарајући на бомбардоваље Ђурђева од нецријател.ских аероплана, јед н а румунска ескадрнла бацила је ономад на Рушчук многе бомбе, које су нанеле огромну штету. Последње три ноћи цепелин се није појавио над Букурештом. Непријатбл, је, взгледа, обавештен да су предузете мере за случај напада цепелина. Турци ва фронту Добруце Лоидон, 1. септ. Рајтеровој Агенцији јављају из Букурешга: <Факкт је данас, да се турске Трупе боре на фронту Добруџе. Међутим отоманска влада саопштила је румунској објаву рата преко хотандског посАанства тек пре три дана, Значи дакле, да су се турске труае почеле овде конценгрисати много нре објаве рата !

ФРАНЦУСКИ ПАРЛАМЕНАТ — Сјајан говор г. Дешанела Париз, 1. септембра. Јуче ]е парламенат нвставио рад. Његовн први послови биће рсшаваље о зајму и закупима, студија нових потребних приреза, као и разигх питаља часто војног реда. Приликомотвараља ивр амента пред седник г. Дешанел изговорио је: <Ето, 10 народа усталих за слободу света Како смо могли сумљати у Румунвју? Зар је се онг могла приДружитн давитељнма малих народ«? Шта је имала да очекује од централнах држава? 1 Бихова победа проузроковала би љену проиаст. Зар она није сутрадан по битци на Марни решила *а бакључц споразум са Русмјом? Зар није сутрадан по акИији Италиј* прецизирала са Споразумом земл,е, које треба да јој припадну? Од тада, присуство Савезшка у Солуну, напредоваљг Руса у Буковиии, зиузећч Горице и хсроЈски отиор па Вердену одлучвлн су сасвим РумунеОни нису могли в^ше оклевати.

РАЗНЕ ВЕСТН — Средљи д«е моста Квебека (у Канадиј срушио се. Врло много је раденнка пало у реку Св. Лаврентије.