Velika Srbija

БР. 14 г >

СОПУН, СУЕОТЛ 3 . СЕПТЕМВРЛ 1916 .

ГОД. т

•*п. «(!»•. ИВВРЧ

аратплди иннос-и ' 3 «раах* Г1.:*»--СЛВ0 9 го^ишв.е :>.Н ф..»бнг»

ЦТСЛА ОГЈаСИМА . Схгаа с?'-»с» 0 - 20 фр:*». уд пгтвг2“г р.’, . г огд&ск ~ј аогодба. Нооад сс пола да :.*8о»р».га ј диалоеаток« »астувзвш.в «>.•:. ЛИСТ КЗ.-1АЗИ С БАКИ~ ДАН ЛО ПОДБа Цјит иреКс Крал. Сјш. Геж. Коесјд*«! у Солузу РУКОПИСИ СК ЦЕ ВРАЋАЈУ Спн родакдвје Коломбо улаца ( р. 33 В»1опЦа» Покджин боојвпа сс могу добитн т Солуву љсд » : • ..хи% .ДЈултва грчке штампв“ ул. Кудтароттожу бр. 6, 6л*;:у глпвне поште.

ЕРО/ 10 сант.

Днректор А. ПЦЗАЧ08И П

БРОЈ 10 санх.

ТРНУМ«|» ПРАВДЕ

Дан, када ћч триумфозати чен, изгледа чсжљиво час ма правда није вишв у нбиан-сзо.ј како закључсн г мира. и далекој будућности Пакојо Тај час, истичигз опет, вије досада бпло заоетало ма и најмд сипГ: далско Ој сс в: ћ почањс њо сумње у њену победу, дога- назирати доносбћи ссбом неуђајикзјису се у последње врсме митну и заслужену казну онима од!!гравали уклонили су јд. С'л-.који Д 1 бт нодјармили човечантуацзја евроссксг рата раебз- с.тзо упалише свег пожаром сграстрава св св> нишв и свс ј&5- шнога рата. није и очевидипја иитаје фз.- , кат побсда Споразумз. Сад сеј ввћ мсжв с нунсм ввром и псувдгњгм рећи, дз ја обезбеђчнђ триумф праза над пвзравсм, ■ Париз. — Одбор фрзнцуског парла морала над ниЈЗраЛОб'* мента за спољие послове п.мао је прекВзгти, којв СГИЖЈ са СВИ2 СИН оћ нарочиту сгднпцу и изјаснио се борбзнзх фронтова ссоблто су за поЈЈЈебу, да се Савезничке арипје ПОНОљНв- Иницијатива борбз.иа солунско .4 фронту потпуно оспсасвлм је у рукама Савбзника, 'гурају. и ови је искоришћују на начин,| ' Атина . _ Сви агШ1С .< и лвстови поКОЈИ фрапира својим (фектом и ■ СВ еНу 1 у увод:е члапке министарској последицзка. Нгмачка и њеки !

Политечкз ззсти

савбзници прзтешњеви су на свимд бојиштима и иису у могућности, да одахну ниједног тргнутка. Члм би на ма ком двту фронта покушали реакци-

крнзи, КОЈа Ј01ЈЈ ЈраЈб Као II ТСШКОЈ ситуацији, у којој сс земља налази. Синоћ је енглески посланак г. Елиот врло дуго конферисао са г. ћенпзслосом о полнтичкој ситуацији Грчке. Атина. — Српски посланик г. Ба-

Ју, настаЈв одмах на озталвм Л у П1И ^ из ј аБН0 ј е д а ј е Заимис дао фронтовима парирање тако, да

гермавски блок нзјв кадар внше нредузети мвкакву оф)анзгшну акцију. Наде, које је немачка народ полегао у Хинденбурга нису се оствариле. Немачки хгрој нијв у стању, да задржи пагл о и плаховитс напредовањв Брусиловљевих армијз, и да тиме смогући сбнављање вемачке сфанзиве ка руском фронту. Факат је, да су Немца већ иачисто с тиме, да не могу више мислити на офан ззву и да је у принципу решсно строго ограначавањс на дефанзевну акцвју на сзима фронтовима. То резултира из немачка х званичних коминикеа, изтока самих операција, најзад то отворено признаје цела немачка штамда не изузимајућз ту ни званичае листсвеВелики немачки публицисга Харден са сарксзмом примеКује својим зекЈвзцима, »да још није дошао час за Немачку, да дсли свет и регулисава односе човечанства." Кроз његове речи провејава сумња, да тгј час никад неће ви доћи. То дангс није више ни аа Немце тзјна. Немачки народ са вајвећим песимиз' мсм гледа на развзј догађаја, и док немачке армије напрвжу све СНбге, да ШТО дуже даду ОТПО- па није- под контролом Немачке и уме ра, дотле народ, гладан и изму- да очува ираво слободне дис»усије о

оставку услед нсспоразу.ча са краљем. »Естмја« пише да је г. Ди.читракопулос решсн, да ће, чим дође на пладу, одмах објавпти рат Бугарској. Аглстердам. — Јављају из Берлина Да је Бетман Холвсг, говоре1п1 шефовима политичких странака у Рајстагу о последицама румунске интервенцнЈ’е, изјЧвио је, да ће улазак Румутшје у акцију продужиги рат за још гОдииу дана. Париз. — Овдашљи румунски посланик г. Лаховари изјавио је <Пти Паризјену>: »Дубоко сам дарнут маннфестацијом француског парламента у корнст Румуније. Тај гест продреће у срце свих Румуна, учиљен у часу кад је Румунија ступила у тешку борбу.« Петроград. — Јавно . мпшљеље и штампа траже, да се г. Венизелос врати у Гр 1КОЈ на власт. Страна штампа Данци о Намачкој • Вортланд’: »Неиачка је сматрала за добро да због војних разлога прикрива истину. То је разлог, абог кога Данци имају више вере у енглеским, француским и. руским извештајима него у немачким. »Национал Тиденде«: »Данска штам-

рату, онако како ј’е она счатЈта подес- ' ноч и КОрЕСЕОМ-> Држање Шпанијо »Хералдо« (Мадррд': »Шпапија пе може остатз равнодушна према позиву зараћеиих страна. Шпанмја би се огрешпла о дужности прзмљене од почетка рата, кад би одбнла част повеЈтене јој пстраге, која и.ча гли да оправдч и. и ссуди Немачку.< »Ел Пмпарснал •: »У почетку Јтата ЈПтапија се причнла одбране интере са Француске и то јој Ј’е дало обавезе не само према Фрапцуској, већ и нре ма целом човечаиству.* Нвмци у двфанзиви ј »Тајмс« (пуковннк РепЕНГтон): «11е 1 мачка је свуда у дефанзивп. Мп смо | приковали за Со.чу љених 43 дивизије : и уништплп геликп број непријатеља. ' Послецља трп .чесеца нанели с.чо неI • иријатељу најчаље 800.000 губвтака. ^ Запленилн смо масу топова и другог ратног матернјзла. Ономад је Јтекао , један рускн генерал: ‘Кад би се на |западу приковзле стално 122 немачке .дивнзије, Русија би иа се примила остало.» Ми смо то и учннвли.« Савезничка офавзива «Форверц» (пуковник Гедке): „Страховити напори наших непријатеља нису остали без резултата и ови су каире довали на разним тачкама борбенога * фр нта. У нзгледу су нови, још сил; пији иапори. Наш отпор цоћи ће се •назвзтн победкичким тек онда, кад неј пријатељ, псцрпе,н буде морао зауставати своју офанзиву." »С друге стране, превласт британска иа мору нс тежп само да нас економски угуши, већ сна допушта нашнм | непријатељима да сталпо попуљују празнвне својих бојнвх Јтедова помоћу трупа из колоније: Апамита, Тунишана, Алжираца, Марокапаца, Сенегала" ца, Канађана, АустЈталијанаца нт.д.* ‘Фоспше Цајтунг*: „Англо-француска офанзнва почиље опег узимати маха. Дужност је нашег геиералшта ба, да са наЈ’већом опрезношћу и енергијом органЕзује успешну дефанзивву акцију.* Држање Грчко Париз, 2. септембра. »Ехо де Пари« (Жан Ербет): »Констатујемо, да нам од вгше месеца из Грчке долазе опоре или срдачн; речи према томе, из каквих кругова долазе. Али свв ове речи мц сматрамо потпуно нзлишним. Зато се Савезнпци мо-

рају зздовол.нти са.мо оснгураљем солунске гојске.« »Екселзиор«: ,,Кад се догађзјн као 1ИТО Ј‘е случај са француским послаи ством одигравају, кад јо јака савезничка сскадра у Пиреју, шта бп се тек десило, да је она далеко.“ „Њујорк Хералд» (оариско изцаље) »Треба јсд-.ом дефинпгивно учинпти крај малнм шалама бпвшнх клијеиата бароил Шеика.« «Фигаро>: Атикскн резсрвпстп, потврђујућа страх који уливају Бугари, отвшлп су ономат у башту фразцуског послаисгва да бп акламовали краља. Мз сиатрамо, Да такво.м стаљу треба одчах учпнити крај. Грчхе управљаче треба позвати да напусте своју политпку и да ступе на пуг обележеп акцијом Ру.чуниЈ‘е. Франиуска дмпло.чатија треба да нзбије из главе химвре које су кћери грчке митологпје.“ «Тан‘ <: ,,Филеленизам грчког народч нпје внше неисдрпан у сво.ме стрпљељу. Ландон, 2. септе.мбра. «Тајмс> : ,,Ми сматрамо да је неоп’ ходно образоваље моћне и утгцајае владе у Гјзчкој. Савезницн хоће да имају пред собом човека, која поред повереља краља, има такође поверење грчкот карода.‘ ; *Пти Журнал“ (Стефаг Пишон, 6ев. министат): ,,Грчка има сад да бира између заштптнвка љене независностн и љених народннх права п присталица подчиљаваља Немачкој, Бугарској и Турској. Ако и даље оклева бпће доцкан да поправи велико зло, које ј’е са.ча ссби нанела.

Одликовања Вердена — Признавање Савезнича Париз, 2. септембра Предссдинк француске ЈЈепублике г. Поенкаре у пратњп министра унутрашљпх дела и војног, генсрала Жофра, Петена, Нивела и ДмОоа посешо је Верден и са великом церемонијом предао председнику општнне Савезничка одликоваља Вердена, и то: Крст св. Ђорђл од ртуског цчра, војнички крст енглески, златиу медаљу тали’ јанску, белгијски Леополдов крст, златну кедал.у н медал.у за храброст српску, Обилићеву медаљу црнорску, крст почасне легије п ратни крст францу ски. Том првликом изговорио је г. Поенкаре сјајиу беседу, у ктјој је изнео огромне заслуге Вердена за рат и истакао велико признаље Савезника одато овим одликоваљима, »Верден је