Velika Srbija

БР. 153

СОЛУН СУБОТА 10. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. Т.

ПРКТПЛАТА. ИЗНОСИ : Мкззчзс 'д фрап*» троиесечно 9 фр>з**8, годв 1 Е'Ј!.е 36 ф;.Ј*пака ЦЕПА ОГЛАСИМА: Сата* оглае* 0'20 Аран. од петатног ред», *ок« огдаов ,::о Еогодбн. Повад св иола то држввп* »омвоврнпв т дпалонатски,: »аступигштажкв. ЛИСТ И3.1АЗИ СГ.АКИ ДАН ПО ПОДЗИ Поиз глата арехо Крал. Сри. Гев. Конотдг« у Солуну РУКОПНСИ СВ НЕ ВРАЂАЈУ Стле род&кцвје Коломбо улица бр. 33 За1оаЈ.";а«

Псјвдаиа бројеви се иогу добити у Солуву Еод г« генцвјв ^Друштва грчке гатампв и ул. ћудгародтопу бр. 6, бдигу главне поште.

ЕИ.>Ј 1 О сакт. Днрекгор А. ЈОВАНОВИ1* БРОЈ 10 сгнт.

□ВАМ 6 МАСН ОЗТЕМ

1. Немачка м Турска Познато ј 0 да јо Намачка једн& од већих сввтских држава, која је, сразмерно својој територији и индуетриској моћи, иаала најмањв коловијалних поседа којн ба обезбедили већи полет њеном капитализму. Злто је она одавза бацила поглед и усрздсредила сву п&жњу на Ма лу Азију п Месоаотамију , земл>9 чије би завојезбње створило чп таву епоху у њеној колонијалној полигици. Сам географска полож 1 Ј је одредио да ове облпсти буду најлесша спона ивмзђу три стара континента Евроае, Азије и Африке. Преко њих водеинајкраћи сувоземни путеви који спајају аа северу Русију, на истоку Издију и Мисир првма ЗЕпаду, земље са сгромаим бсгаством у сзрозинаиз. Најпослв то су области оск)љвне изванрвдним моримЈ која еу од увек играла важну улогу у сввтској трговгни. А Н9 треба забора вити да је азиска ТЧрска била у прошлссти колевка сзију старих култура, које су билв од огромног утицаја на евроиеке народз. Тамо еу понкклв, пзз вило се и цветале вавплсш«. <.а асирска, јелинзка, јеврејска, фгничгнска и дртге цивилизацзје, на том тереау су фзрмврано и три светокв религије, чије су догмз "ктворило ч«таз преобра ж»ј у људском друштву. А кад се ЕУ.а у взду сама пластпка 8емљишта, природно богастзо и климатске погодбгкојз скупа условљавзју Езвав.редну перспсктиву у будућности, онда ће нам бити јасно да појмиио мотиве нс-мачког империјализма који јв цзљго на Турску.

јчисго вемачке наееобине, села I и градови, којв су постајале :јаки економски цзнгрп чатавих покр&јпва. Зз тим отварање мао гобројних новчанвх завода, разн» индустриска предузећа, велики број немачких школа, ма,' насткра и болница, што јв све, :заЈ 0 дно са многобројним тргојвачким и политачким агентима, јкрчило пут немачкој завојезач I кој полатвцз. Овз је полигика ! могла у толико јачв ра сз рав!вија, што су Турску вазда разривали унутарњи и спољни нз' пријатељи, финансискв п еко номске кризе, као идругимногоструки увроци, што је сва то искоришћавала Немачка не презајући при том ни од каквпх средст&вз. А када је пре више годика, дошао саккајзер у Цајригрг.д, да посвти свог интлм;ног пријатзља султана Хамида, ишли су за њимшпгави возови пуви бакшишв, које је тако великодушно делно турским велакодостојницома за учињвне услуге немачком народу! И док је т»да нзмачка штампа набрајала сва доброчиаетза која им је учинила Турска, тадањи Мла дотурца у Паризу, пис&ли су у свомз сргану Мешеврету чгтазо Iнекрологе пропалом царству, хоје јв в-ћ по ња.ма постало права немачка колоаија... Али узалуд се Взљем не-јв прогла сио за заштигника Ислама, јвр она који кекада бацаху про [клетс!в> на еулгана Х*мид* | због изда19 своје отаџбиае, збацише и стари режим и седог султана, да би сву власш своје земље аредали у руке свемоКном кај зеру ! : Полжтжлке веоти

Али Нгмачка је радила опрвз- ј- Атина. — Г. Кзлогеропулос, желећи НО и систвматгки. Она је могла да задовољи Споразум, решио се да да ЕЗВОДИ својв скриеенс ПОЛИ-'учини извесне измена у кабинету. ПоТИЧК9 плааов^ само иосрвством сланици Споразума, поводом овога, добрих односа и пријатељетва. трзжшш су нове инструкције од њиЊзиа политика се је састојала хових влада. у екошмжом иотч њену Тур- ј Атина. — Споразумевањеизмеђу Сиске, јвр је то нзјј&ча агенз П 0 - ла Споразума о евентуалиом држању ЛИТИЧКОГ завојевања. Једно од које трсба да заузму према Грчкој, навајзвачајнијих њенпх дела је ставља се. Италија и Русија нису вољБагдатска ж°леаница, пруга ко- не да се стпари много компликују. Ја иде од Цфиграда до Њр-ј Париз. т- Г. Лаховари, румунски СИСКОГ 3»ЛЧВа пролазећи сре- посланик у Паризу, изјавио је уредДивом Ааадолије И М>С0П0Тами- нику «Тајмса», између осталога, да је је. ДуЖ ОВв пруге су ницале г. Бријан, председник франиуске владе,

главнн творац румунског уласка у рат. Пре љега нвко у Румунијп није мислио на интервенцпју и ако су из! весни полптнчари сумњали у то, зна! јућн да пам муниција преко Русије ! долази. Атина — ‘Естнја> пише да Спорззум одбија да Грчка пнтервенише у садањн конфликт. О.з тражи једвно да Грчка остане до краја рага неутрална.

Страна штампа Борбе на Соми „ФравкФуртер Цајтунг“: «Сев. од Соме Французи су проширили свој фрОнт до зап. од Комбла и на села су извршилн више снажних наоада предвођенпх официрима на кољима, онако исто као што су Енглези чинила у почетку батке.» ♦ Квлнишз Цајтунг>: »Снага савезнИчке офанзиве повећава се без престанка и Садашња оф^анзива најјача је од свих које су Савезнпци предузимали 01 почетка рата» »Шграсбургер По;т<ч »Последњих даиа битка на Соми узела је гигантски карактер, који премаша све што се до сад видело. Милиони граната, које Енглеска, Француска и Америка производе неуморно бацају у засенак све досадашње призоре. Неоспорно је, да су наши противници постнгли доста важне локалне успехе, нарочито сев- од Соме, на сектору ГијмонКлери. Французи су заузели село Гијмон, Форест, мајур Оштл и село Клери. Онп су на фронту од 8 км. продрли у прве немачке линије, али нпсу успелн да нробију наше положаје, јер одмах истОчно од иапуштених положаја немачке труае зауцимају нове ланије и настављају давати отпор.» Судбика Бугаргкз. „Тан«: „Бтгари, протпв којзх сј Н емци продузоли довољне меро дв ови и њих на ба преварили, не могу ни у ком случају тражкти лојалан о проштај. С њима се нв може нреговарати о мизу. Тај мпр ћв бати но сдедвца њихово потпуне потчињеностл посде пора:а. »То је исгапа, о којој је иглишно двсвутоватг. Пе само разумпа подитика забрањује друго решење, већ се токо противе част и нравшчноот. Бугарска има да се преда на мидост и немилост. Цедопуштено је свако преговарање с њоме. Бвло би одввше 81 'одно вгбећи кавпу вратввшп пдод кривице и додавши »искронЈ« жаљење вбог учињене погрешке. Као што је г. Барту ономад писао: „Не допу-

штајмо подржавање идеје, да ће нља чкашке владе моћи, ма које то бале, иабећп заслужевим казнама усностављењем статус кво-а«. Нзмци 0 Русћји Амсердам, 10, ссптембра. • БерлинерТагеблат« (др. Ханс Форст) : ,,Моје је искрено убеђење, да кад би у току овог рата највећа каљстрофа снашлт р усију, она би била мождадовољва да заусгави, али не да уништи напредоваае ове силе, овога модерног народа, коме припада велика буДућност. У то<у сздашње борбе руски народ је показао широке размере својих снзга и постигао резултат, који наговештава сјајне перспективе за будућност те велике земл.е, кад буде игашла из садашњв кризе. Бријанов говор Лондсн, 10. септембра. ,,ТајМС» инше : Говор г. Брајана је израз онога што цела Француска и сзе савегничкв државе мнсле и Сссћају, које воде борбу на живот и смрт. Ми волимо ове речи јер су оне израз нашег непоколебљивог поверења у крајњу победу. Ми поштујемо ове речи јер оне изражавају праве мисли Савезника који ће се борити до краја, само да испуне своје идеалеНемачхи мнр Париз, 10. септ. »Тан> паше: „Немачка би хтела да говори о миру. Треба радигн на томе да Немачка постане у будуће потпуно неспособна за рат. Наши хероји који су пали на олтар отаџпше за част и слободу не желе да њихово самопожртвовање остане стерилно. Нема мира пре нсго што Немачка посгане нешособна ра продужи рат. Споразум и Грчка Париз, 10. септ<Журнал де Деба<: „На егејскпм острвима снажни политички покрети изродили су се. У најмрачнијим нериодима Грчке овде је највећма одржаванплам патриотизма. Али ако Грци очекују да им дође спасење с поља они га не заслужују«. „Фигаро": »Грчки кабинет је образоваи на основп позреде ноте од 8. јуна примл>ене тада од грчке владс у Целости*. „Матен«: Афера Кавалска нзјвише је узнемирила грчкн народ. Кавала је нс са.мо богата варош, где су Бугари упљачкали огромне количине дувана, већ и прави симбол јелинског васкрса у 1913. I од*.