Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 156

ше волео да се преда Германо-Бугарима, чини част грчкоме пуковнику.« »Македонинос Кирикс« од 9. о. м доноси наставак открнћа једког дипломате о »народном издајству , како сам пишс, и из тих открпћа дспссимо овај детал.. Пошто је дворска клика дала оба везе Немачкој, стала је већати о могућностс да Ј рчка нзађе против Споразума. Али се дође до закључка да је то немогућно због географског положаја Грчкс, а и што такав рат грчки народ не би примио. Тадт се одлучи да Грчка негативним путем допринссе победи Аустро-Немаца. Гај пут састојао се у то.че да се Грчка начини пе способном за борбу ако бп кадгод ратних Са нашег Фронта Солун, 13. септембра. У току јучерашњег дана’ актибност операцаја прод>жала се на целом фронту. Било је кногобрсЈнех сукоба патрола, и арталеријске ватре са обздвз стране. Немачки аеропла нк бацали су бомбе код Сневса, не проузрокујући нзкакву штету. На левом крилу Савезнвка било је многобројних непријатељсках против напада. Сви су били сдбијени. Српске су трупе заробиле 10 војника а руске 50 војвика и 4 матрзљеза. Услед вглаког пораза кс-ји су Бугари претрпе ш, смењен је генерал Бојај ,1 ијев, командант прве армије и генерал командазт осме дивизије. У документима, који су нађени код ззрсбљенах и поги' нулих бугарсхах сфацара, бугзрска генерали сматрали су Гр чку као пријатељску силу. Руски коминике ПетрОград, 13. септембра Ни ка једном фронту није се догодало нпшта зиачајннје. Италијански коминикз Рим, 13. септембра. На фронту Тријента јака артилеријска ватра: Наша офанзива у зопи Ванои, наставља се са успехом. Прекјуче после подне наши алпвнци заузели су брдо Кадииал, које је високо 2450 метара. Непријатељ је дао отпора, али је под притвском морао напустити положај остављајући на терену много мртвих. Заробљено је доста војника. Наша артил,ерија бомбардује станице: Тобла и Силиту. Један наш дирижабл бацио је бомбе на станице Дотолијано и Скопо. Вратио се натраг иеоштећен. Цзшлини над Енглеском Лопдон, 13. септембра. Прсма посдедњим извешгајима над Енглбском је летело 12' цепелина. Оборени цепелин у Есе ну пра паду ударио је о једно дрво. У самои Лондону од бомби јв погвнуло 17 људи, 13 деце, 5 жека. Ран.ено је 45 људи, 37 жена и 17 деце. Две фабрике су оппећен?, ввше вагонауништено. Ако се упореде резултати са жртвама, које су стале цедслина

била приморана да се бори против : згдобивен превјуче код флера п Мар-ј полатнчкнм круговима верује се, да ,је пријатеља и савезника Немаца, Бугара п Турака. еу своје линије напред до ивице Ком

Ова одлука народкнх издајнпка била је најјачи аргуменат немачке дипло матије у задобијашу Бугарске: Бугарска се решила на рат тек кад јој Немачка саопштита свој споразу са Грчком. II тако се нзврши пздајство према Србија. Не само да насмо помогли Србији као савезнпци, кего смо својом сзја-1 Езвештајз о ру^ко рунунсксј нодеди

тенгина рвзввЈен Јв Јуче даље ксд' П ут г. Венизелога у тесној псзи са Пурсдета. Француске трупе иомаклс револуцијом на Криту.

Према вестима са Крита г. Венизебда Опсрацаје почињу узиматн ше-: лос ј е стш - ао у Канеју јуче изјутра. рз размере и наговештаваЈ‘у одигра- ј Поред адмирала Кундуриотпса у његоВгње врдо важаих догађаја на овон ј во ј су П р ахњн г . г . Репулис, Арзван' тинос, Ембирикос, Миаулис, Мегрепонтпс. Хиљаде Атињана спремају се нсто

фроЕТ/ у скореи времеву. Победа у Добруџи Лондон, 13. септембра

тако да напусте Атину и да иду у Енглеспи дистоЕи доносе опшнрне! М ‘™ Н У и Сол У н '

вом још и наоружали бугарску руку у Добрз џд. Према овим аутвЕтичнам убилачквм ножемПапад на Србију би извршен, и Бу

гарп стнгоше на грчку трапцу. (Број од 9. септембра). Под Луј.

^ОНТОВА

и њихову посзду добија се с је-

Одмах по сво.че доласку на Крит, г. Венизелос је упутио нрокламанију

иззештајима Мавенгепов план у До ] на Р°®У позивајући га да се лати оружбр.тџн сасвим је пропао. Напади бу-! ја и да свота вековног непријатеља,

гарско турзко-немачках трупа Еа же-' Бугаре, отера са националног зем* лез. пругу Црна Вода — Коистанца' љишта. пропади су. Као што се зпв, циљ о-* Поступзк г. Венизелоса уколико је еим нападима било јс спречвта по уплзшио владајуће елементс Грчке, у СЕаву цену еадврање русвих појача- толико је оправдао народне масе, које ња овзи правцем. ј 0 у држале да је Грчка пзгубљена. ** ј »Тајмеу 1 *' тгдеграфиш" из Букуре-1 дне стране 128 жртава и штете Ј Ј н < (г Ј\ Дтинз 13 сечт „ 0 ’штВ: »Четвороднгвпа бптга у Добру-! лтинз, го. септ. бзз нажности, с друге страае 2> . г * ! п . п - а „тп пеппттипа ! џа била је веома огорчеза и крвЗЕа.' < ~ )д п Г ек ЈУ 1е и-амти р.волуциЈа на ј Надета Бугаро Немаца биди су очај-, Крфу, к °Ј а Ј е ве 1» захватила цело сстр' ии, 8ли су се сви сдомили под сад-! во. Народ се побунио подстакнут герстраљеним жртвама. (Радио).! ПиМ 0ТП0 Р 0М т РЈпа каших Савезиика. ј нералом Јоану, командантом дивизиЈе | Може се предвидети да непријахељј на Крфу. Многн ваши и нижи официри за подужв време неће бити кадар да Левкадског пука, на челу са пуковником Јоану, приталз су одмах ревОлу-

мртвај

унвштеаа цецелина, 22 а 22 лдробљена. Може се закљу-ј чити, да резултати не одговарају п

Хиндбнбургов план Петроград, 13. септембра. »Руски Иавалзд« кокввтаришући спврхцијз веии: «Нз,ш ио Крвт, сз циљвм да Ердвљско војиште изолује од Галицвјског изаода се мегодскз и доводи

пзведе пову офанзвву у Добруџа, а за то преме нова руска и румунска: ц НО нзрном покрет)'.

појачања узеђе инвцгЈативу сасвам; у своје руке<. Букурешкк листози с највећпм одушевљељем говсре о операцијама у

немачку команду у тешку си-јД°бруџн. Појединоста још иема, адк туацију. Не треба заборапати, ј се в ®ћ констатује, да је непријате-: да баш Хиндвнбург има план! љев пе Р в з велика. Буггрсно-турско-ј да спреча двзоргаиизацЕЈу ау- немачке трупе ннпустиле оу сгсзим 1 стро-немачког фронта. Оч је мостобран Црпа Река—Констегца в повлаче се дајући отпсра у своме повлачељу. Одаје ее велига твала и двв' лсње румЈнвко-руско-врпоким трупа мз, ко.је су осујетиле својам Ј - укачкам аодвизима план Макензенове офанзсве. д&хлв 9 тим планом претрпео пор&з. (Радис). Бомбардовањз Крупсвих фабркка Париз, 13. септембра. Два француска авпјатичара бацила су 12 бомби на Крупове фабрике п вратили се са неоштећспнм апаратима, којн су издржали лет од 800 клм. Ова’ј факат доказује, да Крупове фабрике пису зашгићспе од наших аеропдаиа и да ће се у будуће изводнти још успешнија бомбардовањаОвоме треба још додати успех наше авијатике: 10 непрпјатељских аероплана оборено, 7 јако оштећено, а остали принуђени на бегство (Радио). Још милион војника Лоидон, 13. септ. •У уводном чланку „Обсервер" саопштава, да ће Енглеска постати ускоро па 6ој’но по.љв још малион људи. Источни фронт Петроград, 13. септ. Пуковиик Хумски пише у ,,Берзанским Новинама:" О-ашта стратегијска ситуацнја измењена је па аустријском фронту. Наш напзд од Галиције на Карпате у вези је са румунсхом офанзивом у Ердељу. Опа промена отвара нам хоризонте на удаљене пределе Мађарсгс, досад скривенс непроходпим Карпагима. Операцијв на Соми Париз, 13 сепгембра.

Крф је прокламовао аутономнју, која ће трајати док се не успостгви веза са солунском Пародпом Одбраном. Ради тота су генерал Јоану п официри његова штаба већ отпутовали за Солун. Атина, 13. септ. Једном америчком новинару пзјавво је г. Венизелос, да ако се краљ не потчини вољи народној, он ће предузетп мере, које му диктуЈ - е ситуација. „Ако Бугаро-Немци однесу победу, рекао је г. Венизелос, Грчка ће за навек изгубити Македснају. Лко Спо-

разум победи, што Је најзад извесно, Цепелин над Букурештом јнаконгресу мира нико неће интервеБукурешт, 13. септембра ! иисати у корист 1рчке, као иржаве, ПрСтпрошле исћи летео је јб- | к °Ј а не кг Р а никакву улогу у европдан цепбЛЕНнад Б) курештом. Али ј ском концерту. Политпка неутралности тачно гађање топова, најурило| одвешће Грчку коначној пропасти." га је. Уз пут је бацио тра за-|

пЗљкве бомбе, које нису причиниле накакву шхет) у . Борбе на руском фронту Пстроград, 12. септембра

ОСКУДВД У БУГАРСКОЈ | — Рротвсти софијских лисгова | Оскудице животних намирвица и

Настављзју се огорчене борбе ’ скупоћа у Бутарској, које су последОД Прнпета ДО румунске граНЕ~| 1 Бнх мгсеца била најгежа брига владе це узимвјући све шире размере. ј И предмет партијске бсрбе у Собрању

Борба је особито јака на гсрњем току реке Серета. Зарсбили смо 1500 Аустро Немаца, кхо и заа тан ратни материјал. Непријатељ јс извршио више противнапада, али су сви одбијени. Губици непријатељеви сгромни су.

Криза у Грчкој РеволуциЈ'а отима маха

Атина, 13. сеит. Одлазак г. Венизелоса и адмнрзла Кундурнотиса из Лтине изазвао је у овдашљим полатичким круговима, као и код становништвз, отромну сенза-

стварају и даље иевоље у Бугарској. Пз Србије поседнуте Бутарском извлачн сс све чега има. До последњих даиа све док иису испрзжљени и последња српски дућанп, у софијскнм листовнма читалв су се вести о ,,безвласничкој роба“ (роба власнпка побеглнх из земље), коју Је држава стављала на располатаие средвшном одбсру за *јавиу предвадљивост.. 11 У последње времо нзвлаче сс и дрва и угаљ- ,,Утро“ обећава утаЈБ из ЛескОвца. После силние узбуие на рђав хлеб и пристизање жетве „Мир“ пише! „Данас је хлеб у Софији бољи. Зато је сваки гледао да га купи што више и многи су зато остала без хлеба. ,,Утро“ јавља за ову мгру, која је

цију. О одласку г. Венизелоса иије Еаглескв трупе пастављају својв се ништа знало, свс док већ није био становништво раздражила против пенапредопање на фропту Соме, Усиех на морској пучипн, на путу за Крит. У кара: „Кмет престонички обратио се