Velika Srbija

БР. 157.

год. т.

СОЛУН. СРЕДА 14 СЕПТЕМБРА 1916.

ПРЗТП.ТЈАТА ИЗНОСИ: 3 фрааХЈ. троаосечио 9 фр?лакг, годежн.9 38 франа.-'.*

ЦЕ Н\ ОГЛаСИМА : Ом ■•»«*!• 0 ' 2 'Ј Фј. :з. од петат >г р. ЈТМ&. 'л 'о .'ОГЈдба. ::овнн св по.тл :е , кг.::. :ср*г» т дип.:тег.т.' ааст.пшк ' 13Н )АКИ , 'ЛП | Ножт «»г* ареко Кра.:- Сро. !>а. Т У Солупг РУКООИСП СЕ ПК ВГАЂАЈУ

.згћа ■ ЕЈБК :. ЈКК. дн* '..'■5'М.И

Стдз радааднје Кодднбо улаца бр. 33 3»!ош'чо*

Појвдккв бројевк се могу добити у Солуа;; Еод в« Геацаје д Друштв» грчко штампе“ уд. Будгпрогтоау бр. 5, бднзу гдавно пошта.

БРОЈ 10 сант.

Дирекзор А. ^ОВАКСВИЋ-

БРОЈ 10 сант.

Српска победа у Добруџи, Кј:ф, 14. свптембра. Према накнадним иззештајима из Петрограда, срасна дибровољачка дивизија осим б бугарских ауисва иоменутих јуче уништила је аошауно и софијску бригаду (Пресбиро).

КРИЗА У ГРЧКОЈ

Политичка криза у Грчкој, која је у последње време постала врло акутна улази, како изгледа, у своју псследњу, одлучну фазу. »Одиграва се, како паше »Тан“, посл&дњи чан грчке трагедије«. Чудноватб су доиста весги, које су од прекјуче псчеле стизати из Атине. Г. Венизелос на челу својах нз југледнијмх присталица, међу којима је и врлз популарни .чдмирал Кундуриотис напустио је демонстративно Атину са намером, како јављају венизелисти чки листови, да прађе резолуцаонарном покрету ради спасавања отаџбине- На Кригу, великом острву Грчке, прокламована је револуција. Крф се такође побу нио и прогласио привремену аутономају. Револуцаонарна покрет преноси се и на острва и шири се чудном брзином, која узима све више карактер једне активне револуцијеМеђутим владајући кругови Грчка остају доследаи својој политици. Несумњиво је, да они не остају хладна и равнодушни пре ма покрету грчких народних маса. Али, из изјава чланова са дашње владе, као и из тона гер манофилских листова у Атини може св закључити, да грчки управљачи подцењују знатно взжност овв револуције и да у своме занемаривању сиштих народних захтева иду одвише, далеко. Не може се још тачно знати циљ одласка г. Венизелоса из Атине. Али, на сснову свих досадашњих коментара, као и изјава самог грчког државника наслућује се, да је шеф лабералне сгрзнке у Грчкој бацио коцку и најзад се решио, да своје снаге стави у покрет ради саасавања своје о таџбине. Момвнат, у коме се он решио да ивтервенише, одиста је крај њи, последњи. Г. Вевизелос је остао дослсдан својим изјавама, да ће тек у последњем тренутку интгрвенисати. Тај тренутак јв 8а Грчку био већ одавно дошао. Својом политиком грчки

управљ&чи спстем&теки су стуђавали симпатије сзла Спор&зума од своје земље. Провала, коју су они створшш између Грчгсе и Савезничких држава постајала је све већа и катасгрофт Грчк* бивага је све очевзднија. Долазак г. Калогеропулоса на државну управу уништио је све наде сила Споразума, да ће се правац грчке политике П8менити. То је јасно мавифчстовао и одлааак пуковника Хаџопула на ч®лу својих трупа у логор непријатеља, као и многобројна документа Е!ађзна код бугарсках заробљеника, у којима се Грчка третира као пријатељска сила. Грчки упрзвљачи као да су ргшени да исцрпз сва средствај и све начиие, како би одрж=.ли свој правац политгко. Овде је занимљиво истаћи, како со чак и нвмачка штампа у томе поглвду преварила. Одмах по ин тервевцији Румувије немачка листови су, одајући 8ахвалност Грчкој за дотадашње држање, предвиђали да ће и Грчка под пресвјом Споразума морати ннтервенисати и саветовали су влади, да Грчку већ третира као непријатељску државу, ка ко на би били изненађвни акцијом Грчке. Немци су овога пута сасвим логичао закључивали, али политика грчких владајућих кругова остала је и на даље иста. Шга ће се излећи из ових чудвнх догађаја, који се у Грчкој одигравају, не да.је св још сасвим тачно предвидети. У сва ком олучају, Грчка се налази у послвдњом моменту свога о предељвња. Споравум јв иагледа решен да тражакратаки јасан одговор: С нама или против нас! Уостллом, то изискују ин терееи осигурања и ваштите са везничке војске, која оперише на максдонском фронту. X.

ПолитЕчке вести Атина. — Кроз чегири дана Споразум ће предати директо крзљу нову ноту. Атина. — Г г. Калогеропулос ћ Дамјанос посетили су јуче краља и са љим су дуго копферисала о садашњој сит) ацији. Агина. — „Келнише Цајтуиг", пу бликује натервју пуковника Каракало-ј са, који се сада налазн као заробљеник, којн је изјавио да је Хаџопулос примно наредбу из Атине да преда без отпора Кавалу БугаримаАтина. — Бивши министар Момфратос п многи генерали тражили су од краља да одмах ннтервенише, уз Споразум н да спасе Грчку од велике катастрофе. Атина. — Сви бившп министри Грчке посетили су г- Калогеропулоса и изјавили су да сем напуштања неутралности другог изтаза овој ситуацији нема. Страна штампа Мађарска трвења »Теглихе Рундшау:“ Бурне седнице у мађзрском парла>-енту изненадпле су нас. Не разумемо, шта жели мађарска онозиција. Овакве сцене онеспокојавају не само Мађарску, већ и њене савезнике. Ови унутрашњи раздори оте-жавзју веома снтуацију и прете да сломију војничку снагу народа и да олабаве везе између нас и наших савезника. Непрајатељ је на вратима Мађарске. Пред мађарском се појавила највећа опасносБ Румунија. Дужност је свих Мађара, да пргстану са размирицама, које их могу упропастити.* ,,Цзјт“: Док се Руси свим силама упињу, да се пробију у мађарску равницу и док нас Румунија Напада у Ердељу са знатним снагама, Мађари сматрају да је од првенствене важности расправпти унутрашње зађевице смећући с ума, да те расправе чине ситуацију земље врло критичном." Изјаве руског министра ,,Дејли Телвграф": „У јсдномиитервју, генср::л Шувајев, руски мипистар војни изјавио је да су успеси Савезиика од велаке и несумњиве важности; да су опште напредовање на свима фронтовима, као и постопено изоловање централних држава задовољавајућа факта која знатно примичу крај велике борбе. „Непријатељ је, рекао је руски министар војни, озбиљно начет, али још

није потпуно сдомљез. Према томе, у колико су већи напори паших армнја, утолико су зпатнија нзши успеси, у толико смо ближи п свршетку рата.‘* •Иаша војска одлично је снабдевена, али ми се кећемо ипак на овоме задржати. Од краја 1915. године ми смо већ отпочели припреме за зимску бориу. која нам сад предстоји. II те су прапреме пећ готове.* Преглед грчке штампе »Патрие«. Одлична и симпатична <Патрпс>, која није никада проиустила прилнку да хвали и слави српски народ, да га заштићава од подлих напада и омаловажавања извесне продаЕе штампе, и да Србају увек истиче изнад Грчке у моралном погледу, доноси поводом офанзиве на нашем фронту медаљон Престолонаследнпков и групу српских војника у маршу с овим речима испод слике: „Срби се враћају у Отиџбану. — Херојска српска еојска са славвим врховним комангантом престолонаследником Александром, ослобођава очинску земљу“Уз слику долази и овај заиста дврљив чланчић: Два повратка Док се цела европска штампа сјединила у нзражавању одвратности и презрења према Грчкој, она с друге стране поздравља с највећом почашћу и љубављу победоноснн повратак српске војске на очинско земљнште. Ово је један од најисторијскијих догађаја Великога Рата. Српски Народ, нзд којим се изли најтежа олуја централних царевина, сави се али се не покори. Као географски израз би избрисан са европске карте, али је остао читав на оној узвишеној карти која се зове С а в е с т народа. Остала је Србија нетакнута као Сила по превасходству Морална и Велика, која уме да се жртвује за високе оне идале којн су управо вечити закони слободних отаџбина. Ступање српске војске у отаџбннску земљу, коју је напустила после заиста епских борби, изазива узбуђење бореће се Европе. Човечанство одаје почастовим јунацима, који не знадоше за обесхрабреност кад се тицало Србије. Стежемо душу ми овде доле при погледу на овај победОносни повратак. Док се Срби враћају у своју Отаџбину, дотле Грци беже из всточне Маћедоније и седиште четвртог војно кора пренаша се џз Кавале у... Волос! Имао је право Пашић кад је ономад тешио Венизелоса. Колико смо несреКнији од Србије!« Пол ЛуЈ.