Velika Srbija

БјР. 158.

ГОД. Т.

СОЛУН, ПЕТАК 16. СЕПТЕМБРА 1916.

***** #?чп V. #~ г ’* н~-> V '7' -? =5Р** &/\ ЈЧ оЕ 'З.Г-- 1 -Л *Е*

ПРЕТПЛА1А ИЗНССН: Мввечжс 3 фраиу.а троаесстао 9 фр&пг*«, геднпгље 36 бранага ЦЕПА ОГЛАСИМА : Овтз* омми 0 20 фрап. од петвтгог рсд*, »еа* сгд&сж со ногодбв. Иовац ее аолагсе дрЈс*ггп 1 : иомеаарава ; дхддоватскв.: &Ас;Јпн 1 втдва«. ЛПЗТ ИЗЛАЗИ СаАКИ дац пс подпв Н-лег слд-г* лро*у Крзл. Сра. Гвп. Коноу*&-.в у Оолуау РУКОИИСИ С’Е НЕ ПРАЕАЈУ Ст.чл оодпкцшје Коловбо улица Ор. 33 8в1о:исјо» '* • јг .оан еро - ,: е иогу добнти у Солуву зод I •Ј 5ЦВЈ* ,Д;у.', -сл грчка аг:аипе- ?л. Кулг«роМо*г бр. 5, близу главва поште.

БРОЈ 10 сакт.

Дзректор Ј9 ТАгоЈбН ?г

БРОЈ 10 сант.

Српска победа у Добруџи Крф, 15. свптембра. Сви руски листоаи објављују дугв оаисе о храбрости сраске добровољачке дивизије у Добруџи. Листови оаисуЈу ■јединствене јуначке аодзиге сраске дивизије у току великог, неочекиваног наиада на румунску територију од стране Вугаро-Немаца. > -ЛЗ Сви се слажу, да је нојоторчепија борба во/Д.на 6. сеатембра. Тош дана, сраска дивизија сломила је 18 бугарских нааадл и кад се нашла готово оакољена бугаронемачким снагама, једним сјајчим јуришем на бајонет аробила је неаријатељске линије уништавајуби све неари. јатељске снаге, које су биле аред њом. Вугаро-Немци бацали су узасгоино нозе снаге арстив сраске дивиаије, али сеа ова аојачагеа била су уништена. Сви Руси. очевидци озггх бораба, изјављују једнодушно, да су уунагитво сриских војника, хладнокрвносш и вештина њихозих офиггрира без примера у ратној историји. Као гито је веб јављено, ова је дивизија аочаствована зах валношКу од стране јЦ ^ра Русије.

Пред главу ш је

Двценијама су обмањивали сввт и читавв су ваго не брошура и равних лаж них натаига нздали фалсификујући истану — како тело Св. КраЉа у Ссфајској катедрали — најв сраског краља Милутина. Није његово, 1 9р по њихозом појму он није могао ни бати у Ссфзји. Притешњеви од наших интелектуалаца на пигање чије су мошти: одговзрили су: »није краља Малутана, а јест неког Св. Краља, али кога невнамо, тек никако и нз у ком слт • чају није сраакога«. То је тако све до скора ишло. Мож ;а им мошти Св. Краља Милутина јгш не би сметале — само да је Фер динанд имао мирног сна. Душевно нвсаокојство, које пстиче од страха за опста нак — обратило је пажњу овога крволока српског и на мошти овог Божјег угодни-са. Присуство његово у софијској катедралч страш но га је пекло. Тлј се је страх од скоро угростручио. Грижу савести никаза карактври а )а Фердинанд не могу осетити, али су вато много веће кукавице, него ли најобичнаје плашљивице. У сграха су великз очи. Од кгд почеше са Кајмаклалана грувати тешки сраски топови, ти најмнлији весници сраске слободе и од кад прекрилише бугар ским лешевима широке р»в нице богате и плодне Пелагоније, кроз коју разбијене армије генерала Бдја* џијева кукавички бегаху бацајући оружје и кад се ^ч^си/ТаКО у плодн^м До оавчипама по-

Јавише сраски витввови, који прва п вајгежи удар бугарској војсца нанеше од тада они у Софији мпра и саокојетва немгју. Крвљ, министри, дрлс&ваи саветнаци, архијереји и њкхов свети Сиаод нађоше да им је за ово зло крив Св. Краљ Мллутин и њега судише и осудише. Езо шта о томв паше бугарскп лиет »Камбана« од 22 авгусга: „ Сра■ ски Свети Краљ кружи ио софијским улии,ама. После дуге триељивости, која је долазила из незнања, кости ( коколите ) овога недостојнога свеца из софи/ске катедрале иренесене су негде у неки за■ бачени кут, алгг нису аронесене кроз једино чистилиште за такве арљаве ствари и ста ро ираво име цркве Св. Недеље се обнови, код се одбаци из незнања наметнуто Гој име Свети Краљ. Али зло риф.ње не може се лако избрисати и име Сввтог Краља ароноси се званично кроз софијске улице и на трамвајима. Зламз да осећање управиика грамва ја није бугарско, али се чудимо нашем бескрајаом стралењу«. Рочи су тачно и верзо преаедене. Бчдни Бугари га шга су сп ли. Злоба и укорењона мржња арвма свему што јо сраско у стању их је иа све навесги. Јадвн народ! Мзра да им Јв одзвонио дванајестл час, кад су се и овак вим срестаима почели служити. Смста вм Св. Краљ и његова црква и својим крвавим рукама, натопљеним невивом крвљу српске нсЈачн додирују се СВСТИХ мошги М Јлут^ нових. Квкаа страшач престуа ових дивљ*ка. К .ив им »е о*. што

„Али, сваког пута када непра • јатељ после страшне артил,. ватре јурнше, доживи псто кску-

ти овога, кома су до Јуч: са највећим страхопоштозањ«м прилазнли. То може да учвнл само народ комв је ум помрачзо и народ, који је са верс-м и моралом

дпрнуо краља, којн је стварно разу.мео грчку свтуацнЈ’у- Он је одмах позвао г. Калогеропулоса и наредио да се што пре споразуме са посланицима Споразума

им С6 спрема о.^та, која љвву атмосферу немачке полиће бити страшниЈа од оне твке. велбуждзке. Сакрилп бу Е' Атина. — »Неа Елас« јавља, ОЕЦЕЛИ негдеу буџак мош- да је одлазак г . Венизелоса јако; ство ’ Ј е Р пемачке војнпке, чвјн је отпор мпслно да Ј'е сломно, налази иа п.пхову мссту" (готовс за предају, слагач). ..Днјли Хроникл ,,ГлавЕе ловоре на Соми задобили су наша Савезннци Французи, којису сјајним победама сев. од Соме придружилп сериЈ’у сјајног наиредоваља јужно од Соме. „Офанзивни фронт знатно је прошпрен. За дза месеца Снвезници су добилп на Сомн кудикамо више, него Немца у току друге верденске битке. Г1з свог контраста види се изванредна вредност н заслуга француске одбране Вердена.“ , Дејли Телвграф": сПостигнути резултати од Савезника на Сома доказ су, да савезничке армије доминврају непријатељем у сваком погледу на једчом фронту где Ј'е овгј бројко наЈЈ'ачи и најсолпднпје утврђев. А међутим офанзивна сната Савезнвка још ннје достигла своје пуно развиће."

и осећр.јима кзитирао. Бу-, ° 1:з;1 " С1; У 113 нсутралности. гари су са свим својам по- : ’ стј пком ово документоеа-' лн. Но, пека оеп носе где! хоћв и аск& баца.ју мошти ’ Сз. Краља Милутрна где знају, скоро ћз његови по томци, који са свију страна к њему хитају, клекауТИ пред његовв свбтемош- шта пницпЈатџва прешла тл и са побожним ПИЈвТсТиМ св и м у наше руке. 0.1&ТИ му Захвдлаост за ње-1 «Али. ми не можемо ииак претГОВС богоугодне молвтва јпоставпти, да ће Немцн усвојити које јв Свевишњем за СПае; чисхо дефанзивну стратегпју. МарСрПСКОГ рода ПОДНОСИО, и шал Ханденбург, да би очувао тада ћ-~ ’његов_ в..*.муЧс Не сво јпрестиж покушаће вероватно

Отрана 1отампа Сктуација «7ајмС' (пуковник Репингтон): >На свима фроатовнма неаријател, је сведен на офанзиву н опЈ‘е са-

мошти мирно почнвата нсу бугарској првстонаци, већ у српском Средцу мвђу својвм потомцима, која га никад више нааустити н» ће. Ћ. ПоЈштичке вести Атина. — Г. Калогеропулос предложиће г. Венпзелосу да у ново министарство које ће се звати „народно" уђу три љегова пријатеља. НиЈ'едан од полптичара старих партија неће ућиАтина. — „Акрополис“ претендује, да ће у случају министар ске кризе г. Стратос образовати ново министарство које ће Споразум иа и Вегшзелос одобрити. Атина. — Један бивши венизелистички посланик изјавпо је да г. Венизелос ксма намеру да се одвоји од краља, него жели да реорганизује војску која ће кооперисати и ослободити Македонвју. Берн. — Круже вести да ће фон Јагов, немачки министар спољних послона поднети оставку.

да предузме офанзвву. За то Ке имати да бира између псгока пли запада. Вероватно ће изабрати исток. <Али љегов проблем састоји се у томе, да нађе довољно снаге ради извођгња тих напада, а да не ослаби немачке линије у Француској и Белгвји. Ако се повуче из Франпуске, мора напустити *Мак едони ј а:« Не чудисваки план против Вердена. То 1 Мо што кобна влвда нвје поби у политичКом, као и војвом бегла у нереду чим Ј’е Венпзелос погледу било страшно, Ј - ер бп . пош а° пз Атине. Не чуднмо се немачки нароп увгдео, да је вер-) т8ко ЕСТ0 што се краљ и његоденска битка, тако дуга и са то- ва клика > п Р е Д опасношћу којој’ лико жртава завршена потауним 1 изложена и они и отаџбина, поразом. СјаЈ’на одбрана Вердеаа Ш1С У Ескупвли и нису још подопустила Ј’е Русима и Енглезима ложили °РУ ж Ј е - - Вудн која су се

да се спреме и дала Р,мунима прилику, да нам се прсдруже. „Немцп ће можда уводити нове

заклели Берлпну па верност и покорност, нису могли друкчије поступати, него ће одржати обећање па ма се грчка претворила

линиЈе на западном фронту, пре него што свој главни напор упра- # РУ шевипе ве на источ. Зато је важно да Са I АлИ НСКа певаљао1 * н и пз * а Ј’ везници наставе своју истовре- П11ЦИ °У Д У уверенн да св никад м ну акцију на свима фронтовпма НСћС 0Ства Р ита љи *° ве «Р алпе . , . намере и њихови црни спречаваЈући тиме иепрпЈатеља Да г спроводи своју уобичајену так-

тику

и њпхови црни снови. После спољног непријатеља. доћн ће ред и на њих. II казиа љкхова биће неумитна, бпће нечувена. Бвће казна коју заслуж-уј'у под-

Борбе на Соми ‘франКФуртер Цајтунг«: »Не- Љ У Д0 > к °Ј е Ј е случај истакао а Берн. Седнице рајхстага по-! прнјатељ се ие труди да бомбар-' ко .’ и С У иаумили па пгпају улогу чеће свој рад у току овс не- ду ј е одређене тачке. Он покрива Не Р она и Херостра;а.

Д еље> гранатама систематски сваки квад Аткна. — Посланици Споразу-' рагни метар земље. На једну зону ма изменвли су текст ноте кој’у од 2—3 км- ширнне ои је коцесу спремали да предаду. Оии ће трнсао ватру свих батерија, ко-

продужита преговоре о интервенцијн, који су вођени од г.г. Романоса и Генадиоса грчких посланика у Паризу и Лондону. Силе Споразума ће објавнти да примају учешће Грчке али ... под изресним условима. Берн. *— Пангерманистичка штампа напада немачког канцелара и траиса да се уклоии са положаја. „Форверц" пише да је време, да би се избегао крах, да Т 7 ис т т? М°ЛО ,г

Јима Је могао-располагати*. • Кинхнер Нојесте Нахрихтен*: „Овде код нас не може се предпоставати себа пагње и ужасн којс подносе наши синови н наша бгаћа у порушеним рововима Пи кардије. <У току многих часова, па и читаввх дана ога морају одолевати у пола изгубљени у рушеви нама ровова, у диму; морају остати на месту док им вај <ад негри јатељски јуриш це да мало сло-

Примиче се благословенп тренутак! «Фос»: 3' позиатом разговору о дописником *Сједиаене Аиериканске Пресе“ граљ је поред осталог рвкао: „Имамо милион сународника у Огоманској царевннп. Све би њпх Турци поклали онога дана кога би се Грчка одлучилв да стугтп на страну Спор»зума.“ Кад су пали сви стари аргум^нти, долазн сад овај нови да иастави издајство. Али по тој логици нпје требало да буде ни устанак од 1821, нн рат од 1912, ни рат од 1913, :з сл-