Velika Srbija
СТРАНА 2.
ВЕЛИКА СРБИЈА
БРОЈ 159
п ако се она буде н даље владала као што се влада : бојим се да се они у Паризу и у Лондону ускоро не разочарају. Важно је забележити као ка рактеристпку ситуације да је п-
талијапски посланик у Лтшш, граф Воздари, одбно да примп п једног од повннара којп су га ових дана хтели посетити. (Број од 11. септембра). Пол Луј.
еА РАТНЦХ фРОНТОВА —
Са нашог а>ронта Солуи, 10. сеитембра. У то:<у јучерашњвг д&иа билајв велака акгизаогт на фровт/. Претпрошле ноћи српске су трупе храбро одбиле четкрп узастопаа бугарска нанада. Савезничхп аефоплапи бацали су бомбз на Битољ. Италијански коминике Ри.м, 16. септембра. Јака артил.еријска иепријатељска ватра на наш пол>жај кОд Лимоне и у зокн Лвизио :: Ванон. — На платоу Азиацо наше батерије уништиле су једпо јако утврђеше у блнзипи Казсра Зебио- Код Кардевола непрајатељ је напао на наше ново-задобнвене положаје код Сиефа. Наше су трупе одбиле напад и причи пиле велике 1 убитке непрнјател.уНа осталом фронту артпљервјска борба. Француски коминике Париз, 16. септ. Сем јаке артил.ериске барбе па фронту Соме, никакав се значајан догађај нпје десио па целом фронту. Енглеске операцијв Лондон, 16. септ. На фронту Соме енглеске су трзиз заузеле Тиепвал и једно узвишење источно од Тиепвала- У цен тру заузвле су Годекур. Двлокупан број заробљвнн ка износи 3 до 4 хиладв војника. Влшо од 1300 иу шака и велика ратни материјал 8гплељзн је так&ђв у Комблу где су Фрапцузи имали великп плен. 1_Цлокупан број зарсбљ* н>чс& у току од 15 даиа износи на 10.000 војника. Операцијв на Соми Париз, 16. септехбра. ‘Рранцуске трупе уласеКи победоносно у Комбл, наишле су на огромну ко личину профијанта, који су Немци, нозлачећи се ж/р
но, напустили. Нвпрвјател, који је држао тај положај тачно две годпае, пггтзо рио га је у тврђаву на)модзраијег система Изгледа да Н-мци на фронту Сомв немају велнкс снаге за отаор. Пре.ма зааничзим извешгајима из 5зр лпва Немци су огсрчени и убнемирени услед неповољ не ситуацаје. — л>Ми смо приморани да призак.мо јавља врховна коианда немачка — усаехе кашгх непријатеља исгочно од Банкура.« Еаглеске су се трз п: приолвжилв са свпм селима: Ј1е Сар па путу који води за Валансијев и Транслоа на путу за Бетим (Рддио). Румунсни фронт Бсри, 16. септсмбра Нсмачкн н аустро угарски гексралштабп признају да су прс војп Вулкап п Сурдук, којп леже у Карпатнма блпзу румупскцгра ппце опет заузетп од Румуна, који су успешно извели понрст опкољаваља. Оиај рсзултат по казује, да су Румуни способнп да пов]>атс- одма.ч препагу па ма којој тачки фропта. Аустро-пе.мачке трупе, које о;еришу у области код Црпога Мора покушале су да нападпу руско-ру.мунскс трупе у Добруцп, али Сез рсзултата. Англо-француска победа Парнз, 16. зе тембра. ' 1 >ранцуск !1 штамаа ассве Кује оаширне коментаре вели ким аобедама крунисаннм з сузеИем Тиепвала и Комбла. ЈТглезмиј сад у деаартману Па де Кале. (Јни сслзбо/јхвају веИ села у иантсну Мар тенаиш , Морвал, /Јаао.на. Французи су досад ослсбоди ли један кантон са 46 месгг). > Его де Лари“ сиш:: „Ве■ лики удар нзведен је јуче од ангз-француску.х труаа с в. од Соме. Н-мци Ге с болом то осетити, а у целој Францу ско) и Енглеској као и ксд
свих наших ари/атгља и са• везника буде ове иобедг осеГања дубоке радости и неодо.сиву агру у крајњу аобедуТ Гисшав Ерзе аише у ,,Виктоар“: ,,У једном . исихолсш7СОМ тденутку, који ниша кпманда неГе аооаустити на ма којој таччи фронта , где Нем ци буди у аовлачењу пробиГе се наше труие и асбедоносно Ге изазвати слом неарнјатељсв.“ „Фмари“ аише: , Још аре лш.со дана германска штам на честитала је себи на отао ру Кјмп о , кош )е сдолевао опкољен са три стране и но ји Ге у како је ' сна тзрдпла, одолетиангло-франчусчин на аодима. Пад ови вешчог села аретворенсг у јаку ротну тврђазу за Не.мц и је сад свареао разочарегее." У ,,Езру“ аише генерал Веро: ,,Важност заузеГа Комбла не зависи толико од и,егова иоложаја колико су наше надмоГчости , ксју с.чо дзбили коначчо над неаријате љем. (Радио).
Са српеког фронта — 0 д пашег дописнпка Како се Бугари «задужују“. Док иашн војпицн поступају благо са заробљеппцп.ма п с цп.ма дсле и пос.тсдп е гарче хлсба'Бугарн па протни продужују свој старп запат, одпоспо мрцпарењс паших кукавпих војпига, којн пм западпу шака. Опп мрцваре чак п паше раиеппке, којп услед те шкнх рапа пс могу да се. одвужу до превмјалпшта. Тако су у последип.м борбама па Лерпнској равннцп нзмрцварепм раиснн војнпцп Младеп Рпстпћ редов пз Чусрпе (крајинскп округ) п Ра домпр МаревнН пз АмсрпНа/бсоградс-п округ). Младеп је бпо рансн у десну прспону. Бугари су га пзболп па трн места па труди.ма у ложпчпцу, а у деспу руку на четпрц мсста. За тпм је избодеи п у колсно. Бпли су т пајпре сасвп.м спук.ти и потом пспрооадалп. Тако су га осгапили у иајнећп.м мука.ма пе с.мнловавмш се па Његово прек;ишат 1 .е, да га сасвнм дотуку. Иским чудом Младеп јс остао жпв п нап н су га гонећп Бугаре пашлп н одпелп у завојпштс. Другн пач .1 ранснпк Радо.мпр
пзбодеп је од бугарских крволока па 8 места [бајопетом. Оп је бно рааен у леву стопалу п у мртвио се да га Бугари пе би убилп- А.ти су Бугари пашли нпак за ‘пбтрсбио* да му кожу пробуше па осам места. II овога су пашп) нашли п лренелн у завојпште. Оба ова нзмрцварена ран.еиика допета су у завојиште баш у тренутку, кад је иаш лекар био лепо грегледао н превно рапе шесторнци бугарсчгх раткепика п кад су по петовој наредбн пашн болничарп допоснлп чај п млско. Ето, колпка је разлпка шмсђу српскс благоф*>днс душе п 'погапс бугаротагарске крви! Како со Срби >свете>. Другога ссшембра заробио је једон 'паш п.к. код Леринл 2 < бугарских војнвка из 23 ц :>2 пука 6 . и 8 . дивизше. Кад су вадели, да су у српс.-сим рукама Бу1 аре је обузео самрша сграх, алп кад су разумели, дгим Срби неће пншта учивитв, дошлн су постепсно к себи. Упитани доцннје, како су наши војници, који су их заробали с штма поступали дали су свн дсте одговоре: «Вашп војници иоказали су се премз пама преко сваког очекввања. Пзненадвла нас је плтхова доброта и блага ш рав. Наши су нас офаЦира сгално увертвалн, да ћс сваки од Бугара, којн се буде нредао Србима бити убијеп, а о злоставлД шу су нам чуда прпчали. II ми смо право да ва.м кажемо у то веровали. Наши другови још и данас верују. КаД су нас заробили ваши, ке само што нас тшсу убвли, већ нас нксу ни злосгавлали, па чак ни вређали/НикОме од нас пишта није узето. Ево пам сатова у џеповлма, као и новца који смо имали. « Ма против ваши војници дали су на.м бела хлсба, што одавпо нпс.мо окусили. Код нас у војсца дају нам црпи хлеб, која се једва може јестп. Меса добијамо врло мало, тек колико да га окусимо, Средо.м н петком давати су нам боб. и то у врло малој ко личини« На г.оложају нисмо т-ко рећи 1 ш то добијали*. Ев.->, како Срби *птаћају> Бу гарима огромна зт:а и дпвл.аштва почанена од и,мх према нама п нашим г.ородпцама у Србији!
Догађаји у Грчкој Ввнизелос ше {> рееолуционарне владе Солун, 16. септ. Према депешама из Атипе г. г. Венизелос н адмирад Кундуриотнс пздали су прокламацчју грчком пароду. Пошто је оиисана анархија која је овладала Грчком и представљепа катаетофа, која је кеизбежна услед званичне грчке политике, доказује се да је сарадша сзих грчких патргота нсапхидио иотребна ради спасавана земље. Г. Ветшзелсс је обртзс вао иривремепу владу заједно са адмиралом Кундриотксом. Ози су упутг.лп Солунској Народтој Одбранн следећп техеграм: Одбору Народне Одбраие Солун, Ми вам ст-вљамо до знаша, да се цсо критски варод састао јуче на митвиг под оружјем и решпо је, да гредузме свету борбу за спас отаџбипе. Ради тога је доI ео следећу резолуцију: Он прокламује прпвремену владу са Елеутером Венпзелосом и Пзвлом Кундуриотисом, в?це адмпралом, који имају власт да иаименују трећег члапа, и даје овој влади мисију да осигура спас народа на страпи сила Споразу.ма, свима жртвама н свпма срекствима, која буду сматрали за по* требна. «На основу све одлуке мп смо привремено узели власт. Озој оилуци критског шродт пришао је цео пешадијски пук, чији је гарнизон овде пзузев п.егова команданта п. пуковника Баке, 12 официра и 25 војнпка; псто тако сва жандармерија изузев шеног командчнта Контогеорги. За команданта пука наименовали смо потпуковнпка Прантунвси. Пук броји сада 2000 људи. Привр. влада Е. Вентелос П Кундуриотис* Солунска ‘Народга Одбрана« одговорнла је на ово одмах телефамо.м, у коме изјав.љује да се у иие Македоније и војске Народнс Одбране подвргава одлуци критског народа н признаје привремену владу очекујући од ње даље наредбе и упуства за рад. Атина, 16. сепг. Прнвремена влада на Криту већ је увелико стпочела рад. Она је саопштила властима, да их иеће укидати, с.мо се морају у будуће покораватн њепи.м наредбама а не атннске владе!
Ф Е Љ Жзх Марсиљак
Арас, септембра. Пред градинама, у којнма се кунус, салата, патлаџанп идруго поврће у изобиљу налази, стоје жене са котарпцама у руци упуштенс у жив и нервозан разговор. С времена на време покОја граната пректа разговор. Чим прасак престане, разгсвср се паставља, ка« да је умссто 1 ранате нски теретни аутомобил про јурио калдрмОм улица Араса и премшуо дпскусију за нсколпко трепутака. Од 25.000 становнпка, ко.тико је бројао Арас пре рата вишеод хнљаде љпх одбили су да иапусте варош а своје домаће 6010 -
Т О II
ве. Оии су сста.ти ту насгавл.ајући свој стври жнвот н чекајућн да над њмховпм заппчајем ограну бо.љи дапи. Поппо јепрошЈо прво узбуђење, сваки је повратио својс старе павике и кад је усдед наи ег напредовааа, почсло престајати бомба]>доване варошм, људи и жепе пз Араса добијзли су осећзње, да и-< недосгаје пешто. — Видите, госпођо, рекох једној пролазници, чпје ме је задо во.љно и блиста 8 о лмце пзнена дило утолико пре што су место пред њеном кућом као и сама кућа били'разривени I ранатама Ви морате бати сталпо узрујани
кад сиаког дана слушате бомбар дсвапЈО непријатвл скпх тогова? — Боже мој, пс! одговори ми она гросго. Ми, сто, сваксг да на слуппмо гу гнзву и.пховпх то пова. II маколико да је опа стр«шна, они су нам у последље време лослали свсга 305 грапата. Чпм опн здпочну бомбардопгп.е, ми силазпмо у подруме, Жглите ли можда, да видите нате склониште. Двадесет стегени б: самака, којп полазе од (аме улипе и ми се спуштамо у једва видан нростор у ко.ме жеви иороднца. Цео намештај тога изванредиог оделен>а састоји се из једпог великог стола застртог нввоштепим платиом и на гоме су иотрпаии нај разноврснији предмети. Меколико простих столица, једна фотеља од позлаћеног дрвета, простран орман — чнпе готово сав намештај. На зидовима пвсе неке
чудне слике у бојв.ма, V једном кавгзу је канаринка, која већ одавно не пева, а у једном )’глу спава мачаЧ за.мишл.енога изглева. У дну собе леже Два проста кревета. Једна .мала лампа шкил.и па једно.м сточићу у углу собс. То јв средеиа, у којој живи ова буржоаска псродица пгвик нута счепрдио па много раскош нији II удобнији ЖИЕСТ. Мфкос сгалном тутњагву гра ната становницп ове куће очувзли су своје добро расположен>е. »Вп гс можете замислпти, рскао ми је б.ш малочас један, колико се пЕво свде свежијс очува, пеIо у иеком нарочитом оделељу.* Изпеиађује ме и у пст 0 ,вре.че аадив.љава расположеност ових људи. С јсдном свећом у рукама, домаћица овог стана подигавши једну завесу ишчезава кроз јед-
на вратаоца, утиснута у зиау од цшаља. Полазимо за гвом- 11 алазнмо се у јгдној просграној, подземној галеријн, в сжој и широкој сд нрнлике трп метра, издубленој у камену, на коме лежи Арас. ()давде се тдовезују ходнвци, који личе на праве катакомбе. 1Бихова дужвна. како су ме уверавали, нзноеи више кпломегара. Рекли су ми, да су галерије правпли Шпапци. Они су извлачили каменЖ да би зидали куће у Арасу, а шупљине створене изилгчењем камсн.а спајале су извеспе религиозие зфаде са градом, нарочито цркву на планипи Св. Илија, која лсжи седам или осам кнлометара северно од Араса. Ове галервје чкне једгнствен заклон против псмачких граната јер оне на извесним местима до* стижу дубину од 15 метара. Оне
7 рушевинама Араса