Velika Srbija

БР. 161.

СОЛУН НЕДЕЉА 18. СЕПТЕМБРА 1916.

год. т.

ПРЈбТШХАТА. ЕЗНОСИ: Мввечгс 3 франкатролесечно 9 фр»в»х ! , роджшае 38 фржнака ЦЕЛА ОГЛАСИМА : Сетн* сглвов 0 20 фран. од петвтног реда, во!:* огд&зв го иого.-бв. Нозац со иолате драамп" ИЈм 8 сарвИ 1 а двплонатсккц васгјппЕитзаШЈ. -ШСТ 53ј1АЗИ СНАКИ ДАН 110 П' ДН* П ит едатх нреко Крад. Сј.п Гет Ко5ер«*р; у Солуну рукопнси сз ав врађ . ју ттаа рвдажцшје Колоибо улнд^ бр. 33 ;-*1ош^а» По;кдагН бројева се могу добитд у Сслуау вод I? ЈДвјв „Друштеа грчке итакпе" ул. ћудгарогтоит бр. 6, бдвеу гдавпе поето.

БРОЈ 10 сант. «№?ДТ-..Гдац?П^1 п ■ ■■ =

Директор А, Ј ЈЗАНОБИЋ.

БРОЈ 10 сант.

АУСТРЦЈА. Н БУГАРСКА

Бугарски лист „Мир« од 19. августа доноси у цели ни говор грофа Тарновског, прпликом рођев дана Франца ЈосЕфа, који у кратком изводу гласи: »Срв^аасам што ми се дајв нрилика да поздравим з-тдаоца звмљз, чрје Н!»с госгопрсмсгво радујв. Вгшо од 5 година у бурнам врвмевима, будући због мисије у тгснпм одаосима са политаком Бугарске, ја сам имао прилЕке вишз но ико други, да са дивим доследности, којом јв »цар<г Бугара водио це* лу судбину свог народа Лрови/јење је хтело да јвдан такгв господар свди бзш на бугар.жом престолу; као што је снажна бугарека раса, да би мзгла да се у8дигне имала потрвбу 8а Јвдним тако великим вођом, тако је и »цар“ Фердинанд, да ба манифестовао потпуну своју гвнијалнозт трвбао да постане взђом једнвм народом који Је обдарен необичним саособностима “. У овим тешким и критичним данама по Бугарску, гроф Тарновски који је скоро пет година директор бугарске саввсти и политпчке оријентације, сма трао јв за дужност да, мож да и последњи пут, покеже томе народу своју лукаву оданост. У времену, када јв бла годарећи јаком утицају валике Русије, бугарски народ дошао у неколико до сазнања да је света дужност озлободити од турског јарма своје сународнике у Тракији н источној Маквдонији, и кеда јв уз пји помоћ нашу остварио сво је иридентистичке аспира ције, гроф Тарновски је раз вио, по налогу изБвча, свјг сво.ју политичку и дипло матску способност да осу јети те фатадне, пз аустроугарске интервсе, намере. Оа је, благодарећи простоти, недоследности и неспо собпостл бугарских политичара, узео дирвктиву у евоје руке и Бугарска је од онда постала дефини тивео иввршно средство германских тежњи. Он је, равуме се, радио, у договор? са краљем Бугара, кога апсолутно ништа не вз же за тај народ, а која јв међутим својом дрскогаћу и перфидношћу успео да располажз како хоће суд бином Бугарске. У осталом, Фердинанд је, повнато је е вимв, по изричној жељи

немачке диаломације, дошао на бугарски престо под иавосним условима, чији су се резултатп исаоља вали у ток / његовога рада. Магија му је поварека и ое к&о окорели Немац, иавр шава езој задатак до кра ја на низак и подао чачан. Бугарски народ лишвн ло гике, самосталнз гнлцијативе и потребаог му резо новвња а необично обдарсе наскам спогобебствма т. ј. истим особинама као и његов сувврзн, нија био у зтању да се оријенташв и да се прил&годи ономе зашта није дорастао. Он 1в стварно остао просг, зероломан и дзваљ, али је цримнз ппивидну изглађРност која му врло чесго см.та. Колико иронијз и подлости има у изразима аустријског дипломате кадкажЗда је Нрови/јење хтело да један суверен са таквим врдинама буде вођ једне тако храбре расе!| То је бугарској маси и њеној надутој шовинистичкој интелигенцији ласкало, јер она, као што рекосмо, и не жели да разликује истину 6д неиствне, искреност од подлосги, а још ма ње да схзати битне своје интересе. Таква је немс-рална концРпцеја бугарсксм нзроду урођена, јер она од дана свога ослобођења није се старала да еамостално ми сли и да прими са стране оно што је корисно по њен> развиће и шго може да прионе њеном менталитету. Злогласни Кобург који је сео на бугарски престо, уз припомоћ гермаижих атецата, без бојазни и скрупула ефикасно је делао и са успехом сстваривао пзстављене му услове- Благодарећи својој содлој акцији и бугарским душевним особанама успео је он да од бугарског народа створи оно што му је требало за остварсње општих немачких ас пкрација. Али свима тии незаконитим преступима има краја. Гроф Тарнов'ки, видсћи де је општа пропаст централних си 1 а на помзлу, услед чега је њсгоз углед почео да опадз, знајПти да Бугарска, у даном моменту, по својсгвеном обичају, мо же и да их изда, постарао се да ласкањеи и првтварањем одржи ту грубу нацију у пријатељству. Али је стварност непобитна. Као што је Лустро-Угарска била спо-

собза да не бира срсдзтва у остварењу својгх тсжњи, тако је и Бугарска исте спо собностк, пошго је имала учитеље тз врсте, да у давом моменту напусги своје дојучерашње пријатељеПрема томе право је, да ове две државе, будућн ано малије у Европз, буду кажњенЕ због нехумзнитарних изгрвд» тако, дадоцнија ио кош ња говоре о њима само с8 гаушзње.ч. ПОЈШТИЧКО БОСШ Атина. — Министарскн савет којн је -јуче сазван, 'дискутовао је врло дуго о политичкој ситуааији. Атина. — Грчки се је краљ јуче договарао са Дамјаносом о мерама које треба предузети против маринских ојшцнра. Атина. — Посланици сила Споразума држали су седницу у француском посланству. Атина. — [Изгледа да Споразум неће више предаваги ноту грчкој влади. Атина. — Канцелар Бетман Холвег на првој седници у Рајхсгагу признао је пораз немачке воЈ‘ске на фронту Соме. Изјавио је да му је жао што Савезници одбијају да се дискутује о миру. Атива — ,,Естија‘‘ јавља да су извесни манпстри машљеЈва да Грчка интервенише на страну Споразума. Амс гердам. — Бладз Сједаљених Дрљава позвала је свога посланика из Берлина. Он је при мао наредбу да рдмах напусти варош. Упитан од нОвзнара, посланик је одговорио да Ке се вра тити натраг децембра месеца. Немачка штампа живо коментарише љегов неочекиван одлазак.

Страна штампа Ратна ситузц^ја ‘Трибин дв Женев- : »Страхавити ударци, које Аигло-Французи изводе на Со.ми, са повременим прекидима надмашују у силини и с обзиро.м на резултатс све што су Немца у току целе својс верденске.акције учинили«. -Шграсбургер Пост« : »Последљих дана битка на Соми достигла је степел иајвећс огорчено оти. 1 Бен дивовски карактер .превазилази све, што је се досад изводило“. »ТајмС: „Оно што нарочито карактсрише ратну ситуацију немачку на свима фронтовима јесте неоспоран факат, да је непријатељ свуд сведен иа дефанзиву. Он, дт душе, покушава да изводи нападе иа положаје Вердена, врши бесне противнападе јужно од Соме, на левој обали Двине,

на Гљилој Липи, на златној Липи, и на Карајавкн. Он се чак труди да извуче користа у Добруџи за своје савезнвке Бугаре и Турке. Упркос свему томе општа иницијатива борбе чврсто је у рукама Савезнпка. Непрајатељ се потискује на нстоку и западу: на Сочи, у Ерде.љу, на Кавказу. II 1вегов отпор стаје га тешких жртава, које га све већма исцрп љују». »Пестер Лојд»: <Бу1арско-пе мачка офанзива у Дсбруџп имала је за циљ да осујети дивовску офанзиву Руса, коју ови првпре мају прогив Вугарске и коЈ1 ће за неколико дана пренети кулминациону тачку ка Дупаву и Дабруџи". , Дејли Те:еграФ“; „Аустрија је сад већ рушевина, а Немачка је готово упропастила своје резерве најпре пред Верденом, за тим на Соми, где се огорченим отпором трудн да избегне пропаст. Ту јој је последња надаНемци су сад прпЕуђени, да врше противнападе гледајући како иадмоћност Савезника кад љима расте сваким даном све Еећма. и у људима и у тсповима. Могућан је само један исход рата и Савезници сад знају, да је награда љихових напора осигурана. ,,Ц 8 Јт“: — „Напади у масама које је вршила седма руска армија генсрала Чербачева против Ботмер°ве армије принудила је ову да напусти више тачака сек твра Дњестар—Брезани који је имзла да брани н да се повуче на своју другу лннпју. НашЈфронт прелази Златну Липу код Носова- Десно крило Ботмерове армије потиснуто је на зап. обалу код Хорозаике. ЈЈентар и лево крило, који су били ист. од реке морзли су се повући под притнском Руса да ба исправили фронт. Армија Бем — Армоли поК досад је одржала своје десно крило сев. од Зборова, на чинвји/Гарнопољ—Лавов .' 1

Грчка штампа <Фос>: Прсдлози ко'е ће атинска влада поднети Споразуму показују да је манија издаЈ'ства довсла оне у Атшш до такве забунс да већ ие могу вишо примити ни најелементарипји осећај ствариости. Говорс о изласку из неутралностп са роком растегљивкм и под условима који запрепашћују својом бесрамношћу, доч се међутим находе пред стањем нужности пред којим се хтели не хтели морају покорпти немајући више снаге нида расправљају ни да опонпрају. Споразум није тражио излаз Грчкс, нити ј’е на а гледао као

па војни догађај. Споразум је тражио да добкје стварне гарантије безбеднозти за своје балканске операцпје од страпе једне дрл«вО чијЧ је политика била готово отвтрено непријатељска према њему. И кад је тај излаз предложила грчка влада, Споразум је одговорио дг прима излаз Грчке из неутралностн алп под условом да Грчка одиах објави рат Бугарској, јер би та објава рата била оно поуздано и стварно обезбеђење за кој'им је Споразум тежио, II тако је питање лостављено врло ј'зсно II врло просто. Споразум треба да добзје тражено обезбеђење- Али да би га дала, атинека влада кема другог начина него да објави рат БуггрскоЈ - , — Ј’ср нико аише нема поверења у обећања људи чија је цела политика према Споразуму била сама лаж, лице1{ерство, обмана, непријатељство. II пре.ма томе јасно је да, помоћу преддога о року и условима, влада самО хоће да добнје времеиа, да одложи °паснсст којој би се пзложила одбивши захтев Споразума о објави рата Бугарској, јер ови њени захтевп у ствари то значе, одбијање оног захтева. Али је Споразум на сто начина, јасних и за слеице, показао да није више расположен да га вараЈ - у. А Атина ће се ускоро уверита да се залудо труди да понова обмањује. II грчкп народ овсга пута не може ништа живл>е желети него наставак оних мера Сила заштнтница којпма ће се взспоставпти погажени уставни режим п сачувати јединство па п саг онстакак слободног и неослобођеиог дела парода. ЈеЈТ, нажалост, наставак нздајничке полптпке и после одласка Венпзелоса, Кундуриотиса п иајславшхјих грчкнх патрпота показује да 1 е се само снлом моћп уклонити издајиичке Јтуке којпма постојеће стање дави грчкп народ. Ако та снла пе дође спол.а, онда Ј'е Револуцпја мора сама н то хитпо дати, прибешувти куражно п братском крвопролнћу, — које Ке, у осталом, бптн ограпнчено, јср је већ цела ова Грчка у Јтсволуцпјп, а и опо мало фађана н в јпнка из Старе Грчке којп су још под хшшозом пздајства пробудићс се и бацптн оружје од ужаса кад види да им се иарећуЈ'е да ударе на браћу коју воде Купдурготпс, Христодулу, Данглпс, Мосхопу.чос, Јоану, Параскевопулос, Зимбракакис, Метеопулос н другп храбрн официри које смо познали као хсројс за време маћедонске борбс и по бојгахм пољима у Епнру и Маћедонији .