Velika Srbija

БР. 162.

СОЛУН, Г10НЕДЕЉАК 19. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. I

ПРЗТПЛАТА НЗНОСИ: Мсве?Ес 3 фрАажв трокосечЕо 9 родсшн.е 36 фрдлада ДЕНА ОГЛАСИМА : 0 «гл 4 оргаЈи 020 фран. од петктног ред* ; пДв огддги го логодб*. Новвд се пгтта држ»ва' *оаегврвид з дкЕдолатсол.: васгупвдапавЕД. .» ‘1СТ •‘3/Л -А (ЉК-,Ш Д V 1 ! 1!<: • Г> Сл*тд Вр.". ' )."ЛЈ, С|:0 Ге > ЈИОуД!. . 1 ' 0 .лувг .- ч01!Н 'И С:-: НЕ •ЈРЛ'П ‘,.:У -*ч >«*д«сЦ 1 }е КудоибЗ удацо л ! /»(опЦа* I .!■** ' ".ојо!« С. Ц...У ;обг:.: Т Ј V ЖЈ ДСД Со т 1Ј» - У;/10та ' [-':п г:-:м. 4 у,\ :’ 1 ро 7 .ттх. бр. 6, Сдвву г.-.ипие п-.»В1т

БРОЈ 10 сант.

Дире*тор А.

БРОЈ 10 сант.

Пред пос.тедљи час

Цчвтралнв Сале, заједна сасаојим спрржници\п, Б/ гарима и Турцимв, налаза се и сваког дана дол*8в у сва тежп положа). Уласком Румунијв у акцију у кориот Онла из Споравума та) јв полажај дошао до нзиз држљпвости н нема нидак ва изгледа на Оббнљнаји нреосрзт. Нл немачкн, нл аусгро-мађарзхн листови не криј» св^ј страх, ма да инсгивктивннм хватањ:му дасљгнака за сламсу, дока 8ују, више свби но доуго ме, како слдашњн њихов положзј ннјв и — опасан. Мзђутаи, сгварно, гледају ћи у сутптлви ОВО ЦИТДЊ' > , они, тлко исто, и самим там, признају, да се свакгм да ном ситуацаја окрвћв нз њихозу штетз т . Једино тако може се објаснити, и, уједзо, као да каз употребитл, узнемзреноот, первозз, сграхозање Мбђара, мађгрског народа. Он је први на ударцу, први га је осетио и прзи је јаукнуо. Осетили су га, и стина, и БЈгари, али Буга ри сувише опијеви сзојзм ранијим »уссес.има;« они ће, какз се изражавају по неки иатвлигвнтааји бугдрскз мегаломани, заробљени н , нашем фропту, »т?ћи и Русе, и Енглезе, и Французе, као шго су нвкада туклн и Срб «. У угарском парламенту взђ на јз пра иовзсног вромена дискусија о неким пи таљгма из ооластл аустроугдрскв спољашњв полити кз. Том прилшсои дошло је до Сурних сцена и до иатаросаатвих изјава. Нас пнгерасује ово друго, јер оно ирво спада у рвд ун утрашљих иатдња »Млђар ске«. „Одиах, — к&зао јв Ра ковскп — цриликпм првог иашзг састанка (са мини сгрои иаострпнах двлв) иекрсло је једао в*жно п » таае, на које су свака оцговор одр^кли. Ако )в од говор мор&о бигл исганат, онда јо пред ншј једна ужасна ировшија, једаз по нор« 3 ;ТИ 1 ? јз додао: »Мл смо близу послвдњем чдсј“. ЏС Раковским су се сло жили и посланици Аздоа ши, Ааоњи, Карољи и Хо ло. Али ни они нису блпи сама. Сва посланица из њихјВзх груаа блли су тои приликом с њима. Ч*к се можв каватл, да ,је и гроф Тлса, а с њпм и владина в ћи&а, оссћао истину и

аастојао ублажата њеау горчан ј. Таквз душевао расптло ж*Њ9 „МАђдрског* парлаиеатд родило је идеју о ввенгуалноа мпру. Млр.и сгар председник, гроф Тл сз, устао јв прогиву те идеје, К 10 што је лислца одустала од „кизвла“ грожђа»Трвжиги мир онда када с • зв можв склопити — казао ја гроф Тлсв, — услугп, је неприЈатељт«. Карољп му аије остао дужаи. «Да ао треба о миру говориги док са ее нобеди — рвкао је овзј — лепа, ја рач, пли то нзје доста«. Гроф Тлса јгљутлтододао: „Пре нз шго се мир склопл бала би вв лика псгрбшка н взлика панвнтст открити картс 11 . Сез је леао, али — како је с болом довпкнуо Холо — »10 зпд хоће ли бати икад подзсније и 8 ГодниЈе време еа склапањз мир.а!?» * »МађарсКИ” парламенат наје, наравно, на озом при ликом покушао, као што ни је ни пре, и као што неће н т послз опога, да донесе какву одлуку, сем „неаоко лебљаве* наде, да ће ипак победа блга на мађарској страни, јер су сзи Мађари »одлучзо“ рбшени, као он>ј Цлганин којз сз рвспио учинити шго је нтумдо, та браве и „одбранг" своју Јемљу од свачвј г наптда. Ала је ипак оза даскусија одјвкнула на све стране е оолао повр?дита ссећзје д\-жаозти мађарско аустрај скз штамае. Орган грофа Ти :е, Ан Ешг } са жаљењеи коисгату )е вксплозију осећајаутрзнутку озоиљнв спјсности: »Судбзносни облац? раззили с/ се на небу мпђарског шлитичког живота. Нт без број неугодности држаге,. долази нова, непотребна неугодно .т. Олет сс доказало, да сна државг која х .ћв да победи мора бига јодн душна». С исгим болоч кочсга гује то и Н' 1 Је Фраје Преее и пига с„Зтштодауобе државе монархЦе насу да нас уједињезе, у овој теш к )ј криз'л, све снаге у за једничкои | а ?! и Л.ли од мах дод}је: «То је био бу ран дак. али не без нзде" Бечка Рајх^.аост по мио се и љути: »Понашају се као да их с? нспријатељско инострансгво, к^је ирислушкујв, нишга нв тиче“. Она иде у томз и даље, па и иинастру председнику, гро-

фу Таси, замера што н<је вздио рачунл о ономе шта говори. »Није сада врзме — взли опа — да сЗ*јав лост узнемирује личним млш љ°њем, и хо је мало час хгео да опамеги Каро.љд а, Холо-а к другове, требало бз да уме одолегп пгкушзњу да и сам не здслјжл укор •..« * Ма колвко пок;Ш;вада аустро-мзЈјзрски лисгови, да аред иностранством ублажг сно;е богсве и сдкрију своја С’рз.ховак>а, они твм неће и нз мегу отктонатл стргхо вигу опагност и неминозан слом сзоје дуг-о злоупотреб љаване моћи. Народа монар хије осећају да је наступио длн њихозог озл.б ђења, а њгхоза угњетачи, ма колако Дуго сбдсли н ма квквз Сузз лили на обаламд Дсназа, м>раће искуслти последице свога безумља. МсжС им као утеха служати само то, шго ће у њахову друштву а та да бзти њзхови сварепи и бестидаи спрежници.

Појштичкс взсти Амсгердам. — Одлаззк пог.ланика Сједињегшх Држава из Берлапа нма за цил> да се уреде взвесна патања између СједигБених Држава и Немачке, релативно подводној немачкој акцијм, која ће, тгледа, отпочета ускеро. Пут овог посланика утврдлће вгзе из међу Немачке н Сједињеннх Др4 ЗБи • Берн. — Федерална Швајцарска Сапет потврдао је гкономски споразум која јс потлпсан гзмсђу Немачкс и Швајцарске. Париз. — Гр.чки прннц Нлкола упутао је краљу Константину један мемоар у коме је пзломсио резултате њсгове мвсије код Си ла Споразума. Страна штампа Ратнв опзрацијз ‘Тзјмсс (пуковник Репинггон): »Још се не налазимо гред пот пуао потученнм немачккм армијама. РБихов квалигет Ј’е днатно опао, али ми зато не смемо ипак накако потцењнв 1 ти немачку војиу сиагу. Немца протурају всст, како Ке се оброоваги иова армија од 300.000 љуги, која би заустав. ла потпуко рузунско напргдоваае ка Марошу и Тиси. Одакле Ке Хинденбург набавити овс људе? Можда ба Их у зели са западног фронта, пошто сасвнм напусте акцпју пред Верденом и усвоје д»фанзаву на Сомп 1. јуда 122 непачке дивишје оперисале су на зап. ф>ронту и

тај број био је довољан за дефанзкву. Снаге, које би Немци мотли послатн на ист. фронт зависи пск.ључнво сд притиска Савезнич ке војгке па западу. Ми можемо потпуно онемогућишнам ру Хинденбургову. После последњих поразз код Комбла и Гнсовала сумњтмо да Кс он смеги ловуКн и једног човека са Соме. »Публик Ледгзр«, »Борбд пруске гарде са енглеским колонијалнп .1 труаама може се упоре дит са м 1 чом између професвонзлног борцт н аматера. Епглсске труне су учиниле взше него што се очекивало против кајзерове војске. Борбе око Гнјемопа значајиије су за Енглеску од заробљавањт људи н топовз. Оне показуј’у да су еиглески војницн, релативио мало трениранн потуклн немачке ветераае н пагналп их, да се бију у повлачењу>. ‘Бер.гинср Тагебдат“ (мајор Морат) «Немцаби погрешили кад не би довољно оцени.ш вредпост тактачких успеха задобгвеанх од Аигло Француза. У Еаглеској је напреговаае енглеских трупа учинило великп морални ефекат. Садашњи’час не допушта још изтледе на мвр<Пољсзо питањз „Броклајн Дејти Игл> : «Неглашња краљевана Пољска била је подељена нзмеђу Аустрије, Пруске и Руснје. Русија је расположена да ујеаинн ова три комада и да створи једну аугоно шу краљсвину са царе.м као краљемНа.против Немачка пеће никад прнстати да се сама лиши своје Пољске шпи да лиши свој‘у савезницу Аустрзју. Она би дала само аутономију руској Пољској’Ето, зашто су сви Пољацч на странн Русије«.

Грчка штампа (Важна открића) •ЕлефтеросТипос: О дл у к а. Одлазак шгфа либерала бпо је одлучен прс неколико дана, после непријатног обрта ствари за Грчку, алн нпје био одређсн дан аоласка. а јсш мање да је то могло оита јуче Међу гпм, ггожурило се стсга што Ј’е према вестмма из Солуна ситуација била 1 остала опасна по грчке шнтересе. Наиме, сазнало се да једна држзва, кој; има иогледе на Солун, а посл'3 нашег држања, счремалд с’ да намести своје појштичк« втасги у ма) 1 едонскОЈ‘ престоници. Уз то, сазнало се да сгановници мнзгих Јмаћедонских вароши потписују молбе у којима се тражи да се М.>ћ'дош 1 Ја одвоји од Грч-е и прогласи за аузономчу државу под заппитом

савезнах др Дат. Најзад господпну Венизелосу је достављено да је постојао захтев (не каже се. бДиже чији? Прев.) да се Маћедонија издвоји у Г р ч к у р е п уб л и к у ила у нову државу са страним принцем. Све ове опаскоста, које су предстлвл.анс као блиске, натераше Вспазелоса да вохии са одласком у Солун како бн се ставио на чело борбе Народне Одбране и тзко сиасао ситуацију. II збиља, одлук; г. Веннзелоса, коју је он досгавио само најприснијим прајатељама, лриведена је у дело првих јутарњих часова јучерашњет дат гшкедеоника, 12. септ. (Дословно из броја од 13 о. м.) У следећем броју, од 14. всти лист доноси још нека открића. Пре свега одбија као лажи и клевету тврдњу да покрет г. Веиизелоса има антидинастички кирактер. Пстина је, 'вели, да ире изласка г. Венизелосова постојале су у Солуну тежње против краљевске, а неки су егзалтираии отворено говорили о проглашењу свна принца Ђорђз, Г1 ет р а. или свна-привцесе Алек; санлре, који је официр у руској војсци. Али је била довољна само Ј’една реч г. Венвзелоса па да престане сваки говор о сличним намерама. НаЈ‘зад исти лист (о коме смо раније казали да је један потпуно модеран и епропски лнст)тврди да ј‘е покрет поглавнто в о јн и. Тежи се најпре да се створи један кор (ара.мнја). Али је у стању тврдити дт је после силаска Венпзелосова иа поприште и после цриступа адмирала Кундургогиса узбуђен>е у целом грчком народу толико, да је мотућно створнти ускоро и д в а к ор а, јер ће само Крит и Кипар дати прско 25 000 људп. Има се основзна нада да учешће великог сстрвт (Крита) у рату уз Савезапкс неће остатп без награде. Пол Луј. Р. 8. Чигаоцв који гмзју расположење да пратс дип шм&тску отраау допђаја кој« ее војно збилнју па нашем фронту неће прелв. ета важпцст озгх оттргћа. Ге 1 озудпоннрнн нокрет грч>п с::е оо Више лроцзгзра. Треба се сетпт« шта јс ает.п дан пислда >Нса Е;нс< о сталвЕМ нтерестма Ентдескз п ФранЦуске н:т Ећто^у п СрсдоЈеаном мору п о Јктребл всдикз и снажна Грч.е за обозбгђеае тех ■нтвреса

Бугари и Еелцв Саопштења бив. румунског нослаоика Петроград, 19. септ. Деруси, бив. румунска послзних у Ссфзји ЕнгервјтЕсан је од »БерзансКРХ Но*