Velika Srbija

ЕР. 163

ГОД. Т

СОГ.УН, УТОРАК 20 СЕПТЕМБРА 1916.

ПРКТПЛАТА ИЗНОСИ Мвгевдо 2 фрвм* тромееечно 9 $р»н*в& год«нш.е 36 фр*Еах* ЦЕПА ОГЛАСИМА : С;т11 огдлен С'20 фран. од пегптног рода. већ* огдаав го логодбн. Мовац ее аолаче дргавгл. »оаве«Ј1вп* 5 днљлоаатетжи кает; пнжиггавЕс. 4ЛСТ :53;:азм 0Ма;:и дан цг, ц цн! П . '<>•* ::;;•*■•• Ко-и. -Срп Ге> *.оао»дв-> ? С • јВЈ г -ЧОП:<|'И СЕ ОЕ ПРАЋаЈУ • • %>*г.*је К-.т.:-*А,» јгдКдц р. 33 >' *1ош^а* П Ооој*'а* се «••._, добат« / С.-ду»Ј код сС а.;,.. п ,':[.ј-д:т«е г,ј ;«о Јтамне" ул. 1>, дгародтои; бр. 5. блжбу ГЛЖВ1ГА* П.ЈШТ«

БРОј 10 сант.

КАНЦЕ/1АР0В ГОВОР

Нчдавно јо гоаорно у намачкоа рајхетагу канделар Б^тлан Холв г, чајо су Д9 к.тарацијј тако жаљко оч^ кпаали сзи слоЈези н .мач кога народа. Њ говв ивјаве су најизразатиЈЈ сведочанство кв мачке психе, вато ћем > овде изнетп два карактериствчна момента, који н&јлсшпе откривају право ет&њо и рвсположење духова у наМачком царвтву. Кад С9 је аојавио арош ле годвнз на говорничео! трибанл рајхстага, слушаоци су имали пред собом једног охолсг беседника која јз гозорио са т ном пуним поуздања, уар*в> његова разлагања су одаза ла човека и држ*вактса од чије воље завизи судбааа целога сзета! Он јв горорио осјајаам побвдама немачкии, која је за кратк > време прегазила ВолгиЈу, освојила взлпки део Францувке, рзокуаирала Гали цију и посела рузку ПоЉ скј; најао;’ле он је са најлепшим задовољ гтвом констатовао чвњеаицу, да је Соба.ја прагажена и потпу но гзбрзсава са каргв Езропе. Свуда успеса и то сил ни н велики, немачка вој ска јз била по њ-му сем вол непобедимости п он се наје устезао од констата цијо како 'Ке дела нвмачке војскс оба8бедпги немачкој све користи које потичјој. њеае побвде и од њентг завојевањ^, помишљајући при том да аије далеко врв ме, када ће ол, на коагре еу мира, делити свег и тимз докумоатоватл да јв прввазишао и еаога учите ља Блзмарка. Тада Је њз гов говор поздрављен бур ним овацијама које су биле 8а њзга нгјлвчгпе признање свију политичких груиа вв М5ЧК9Г парламевтл. Њто вој мудрости и енергзји клањАла су се сва гласила, а његову способност, одлуч ност и државнлчку прошц љивост уздизаше цео н-ма. чки народ. То јв бвло прв годиа) данв. И сад*, кад је каацвлар говорио, р&јхстаг је био аун посланика, публициста и народа, који је у гргбн >ј тишини посматрао за гов /р ницјм Бетмлн* Холзега, која јв отлочво свој гов> р о сад^њој ситгацији... Али какво изневвђ Њ9 и разо чарењ ! Н ма негдашњт поуздања нл разметљивоста

јер канцвлару нвдостајаху, као прошло годиае, манирг Јвднога Ц-шброна пра помлслст да му пред очинб лебдл Взрдонски пораз ко;и сахрана неколико стотлна хиљада кајзерозгх војиика. Њ°му недосгајашв тоа Мл ;>абоа, јср га јз обујми!?. 1еза пра сазкању да св на исгочаом фроату гомилај’ многобррјне рускв армијз и силнл лвгиона К>закз који оштрз својв тбојне мачевсда зададу последњи и са мртла ударац његовој звм љи; каацелару недостајо ни одлучаост Касгеларова, ј р |е разочаран фактом да јс Румунија побркгла њ' гов? планове, шта вашв, он је изгубио и наду и верујед нога Горчлкоиа да 6а мо гао огвор^аз и смело по гледати истиау и очи и кон статовАти сгварвосг он&ко, како се она диНјС маниф) сгује у сзииа њони^ об.ш цииа и нијанзама. И док је прв годину дааа био пув (оуздања и надмзнз охо лости, сад је снчсходљиз, јер су борбе на свнма фрон товима, на Соми, у Галкцч )а, ТравсиаваниЈа и на та тијанској граннци као и на Балкану наговестиле да је аемачка сфанзивза мсћ о да*но скрхана, а кзд озоме шдамо б/рне сцече у пеш г«,н к>м парламенту и салан сграх кзји је св (адто М* ђарском, онда ће н*м бигн јасно и појмљав) да аравлл но схватимо и оцеаимо до а:та теж-ЈК положиј кајзеровог к^нцслара, који изјав љује да ће се Н МАЧ<а трудигн да дођз до корасног мира,... И место уобачајеног аљес кања и бурн«х овација, ко јим је поздрављена прошло годишња декварзцч ј <, сада )■ у рајхотагу влад-.ла с/ морна тш 1 на, а када ј канц<Л1р изаппо на улгцу, МОГаО Је, од мвогоброј чих гомила Ч/та само узвик*: Дајте нам мира, мира и хлеба...

Политдчкз весш Атина. — «Неа Елас* в'*руј*' *а Ке Споразум признати владу г. В'-ни. 1 елос». Агина. — Герм>нофилски лист •Емброс* у је н >м уиоан >м чланку с вегује в >аду да да оставку пошто је немоКна за рад. Агима — ,Жупнал“ Коромиласа извеште < јн и> сигурт 1 >гиЈв >ра да јг К>логеропу 1 ос поднео оставчу крал.у. Не ана се да ли ће батн примљена.

Мшшстарска кЈиза постаје све јаснија. Атина. — Мвнистри: Калоге ропулос, Карапанос и Руфос и генерали Москопулос и Генаднос били су јуче код краља и руго се рааговарали. Атина. — Кружн вест да ће кабинег г. Калогеропулоса под нетн оставку краљу кроз два дана. Атипа — Јуче после подне оиржан је министарски савег под председништвЈМ краљевим. 11 > седнида је приеуствовао нов па челнак генерал-штаба генерал Стратигос. Отрана штампа Ратно операција »ДеЈш Кроник I <: »Немачки губитци јужно од Соме у току 8. и 9. септембра су необачно велики. Изгледа, да је 12. саксонска давизија сведена на четвртину својих снага у борби само на једној тачки код Вгрчандовилера. На простору од 200 м. на ђено је 400 лешева. »форверц« ('јјковнек Гедке); »Извршење плава Спорагуаа после великих прапрема ;.и са знатнам енагамз, спроводи се «а незразшазом чзротанои в втаарнгм слагаљем снага. М« аећеио спорати, да сао прежи лелн страховиге дане и да је нчш одбраебени зид ваше него ]етаом пољуљан. Али, кзје бао Јзобајен и упркос нскем тактбчква успесииа непраЈахељевим, опај нвје успео да доведе рат до реохељн« Аустрија о иктервенцији Грчка »Најос Фрајв Првсв«: Централне силе прате са индиферентношћу гволуциј/ трчке политике која тгжа да приђе Споразуму. У војничком поглед/, грчка војска не представ.ља никакву чињеницу. У осталом, излазак Грчке нз неутралносп изгледа да је пропао јер, ће се на захтев ројалиста, успоставиш гунаристички парламенат који неКе да гласа за интервенцгју. >Рајхспосг«: Унутрашљи сукоби који р>здвај ју грчку вој' ку у два ненријатељска лотора, постају опасп 1 за Савезнике у епентуалној иптервенциј 1 Грчке. ГрЧК1 ШТ1МП1 >Фос. « Б/гари ст пренели у Софиј/ свих дгвсг аастава на* ших нукова из источне Маћедо није и пронели их по улипама уз узвике комтске рзте коЈ’а их је вр' ђала и која је правила шале I на њ хов р»чун.

То смо требалп очекивати. Кад је се нашао један издајних Хацогулос да уз гсточиу Маћедовију преда иепријате.љу и себе, и своју војску, и наша света знамзља, онда би Бугари били недосгојни свог иЦ^на кад не би пргредили оие канибалске игреЗа атиное Германо-Бугаре то не значи ништа. Они знају само да нрокламацију да је војска • своЈ’ина кра.љева« и да пре.ма томе не мари нашта ако јз част от џбине предата непаситЕМ по жудама Фердинандових поданика, јер је Хаџопулос радећи како је урадио само узвршивао »наредбе свога господара.-> Нека кргчу Бугари при погледу на заставе које су издајнички пале у љихоБе руке. Ускоро ће они гледати у Софија и заставе које неће више донети издаЈ’ство Хаџопулосово него прекипела ду ша трчког народа. «Неа Алитија». Одвратно злочинство Хаџопулосово није понизило само грчку Еојску него ј оскрнавило и наше свете за ставе. Заставг пукова драмске диви зије, затим 20 пука из Права и 16 из Сереаа налавиле се у канцеларијама пуковским тде су их Бутари запленила кад су и вој ску заробили. Заставе дза пука Христо. улове днвнзије и Друга два пука дивизије кавалске налазиле се у Кавали, и те су заставе биле пренете на сбалу пре самих пукова који су св иаала укрцати ради предаје Савезчвцииа, као што Ј’е бзло одлучено на аећу команданата. Ала, као што је Јпознато, комлндант чегвргог кора пуковнпк Хаџопулос промени мишљеае, и одлучи да се преда Бугари.ма, те г.е допустл да понгсу своје заставе оба пука Христодулова н 21 кратски. Грчкс су новине већ почеле доносити (душевљене описе о сјајним подвизима свога батаљона на фронту. Јучерашљи вванични комичике јавио је да су Енглези, прешавши Струмицу, зау зели дпа села. Данас «М-*К' до нија> доноси ца је грчки батаљон која сс шлази на фронту отпо чео акцију једним сјајним успе хои, чији је успех злузеће два села- За вр-ме напада је грч м батал.он пеказао такву хладно крвносг, полет н јуиаштво, да је изазвао ди‘љеље и топла чести таља од сгране епглеских виших офчц ра кој’и су се ту зчтекли. Грци су »оче н напац певају Ки и лушећи иигаре, иа с/ уз пркос киши кој‘/ су на љнх сипали миграљези, и нв хтевш« да ни клекну ии да полегну, ј> рнули с ножем на пушцч и зау,ели она два села, с>д кле су се вратили радн всзе са саве. ничком

војском пошто су оставили преЈстражу. Према истим обавештељима одушевљење грчких војника као год и савезничких због сјајне ове победе не да се описати. (Дослоено пз броја од 19. о. м-). Пол Луј.

КевољеуУгарској — Скидање мађарсих звона »Сегеди Напло,« пишући у бр. од 25. августа о сквдању звона са цркава у Сегедгну, констатује да су већа звсна морали разби" јати, да не би рушили' торњеве, и да Ј‘е маса, жалосна, стаЈ’ала пред црквама и по улицама док су руски заробљеници сквдали, товарили и терали кола са звонима, па онда додаје: «Улице и тргове је прекрилила гомилм света која је плакала, а то се Русима свиђало. Блејући уоколо, стално и непракривен ј су се цери.ти... Мађарски народ тако добро поступа с тим народом... (а да зна какви на небо вапијући нитковлуци леже на њиховој души). Не тражимо разлоге том глупом кежењу злурадосги; не трзжимо о* њзх такти>-носта, кад је није имао ни онаЈ' који је то товарење удесио. Иначе не би љиаа поверио да одвуку наша звона». Иггдеда да >Сегеди Нашго« види у учешћу руоквх варебљеника при скидању звона са мађарзкз* цркгва рђаз знак за Мађаре, предзнак доласка Руса у мађарске грајеве. У осгадсм.нвје на за Мађаро не одмет да се иостеаено привикавБЈу на непрнјатности, које ће он скоро Р/еи праредвтп каддоћудатра же рач)па о сверепстввма иа ђарских дављака почањеним током овога рата. Чудо, да Мкђари, којц су толисо оеетљиви к?д се таче њихове коже и њиховиг; свет.ња, нгкакввх ооећања нгсу икали према ТЈђим светиљама, већ су свуца испољавалн своје зверске инстикте. Доћн ће време — до тога взгледа нијв лалеко — к?д ће в они осетити, кгдико су зада ночаниди другоме. Сада, како се виДЕ, почању самз, скгдајући у нсвољи звона оа својах пркава, а другн ће доцвије наставиги в дтвј швти. Ма да наје хрвшћанскп, ма се овомо псчотку гстинсги радујемо, јер у њему вадвмо, да је Бог почео да плаћа за мпџ»рс*а дивљаштва и свиренства. И чиновници гладују Оргач угдрског министра председника, Аз Е ш т, у броЈ - / од 11. августд доноги ову вест »Из Сегедши јав.љају: Андр>ш Нађи, чиновник рачуноводства у Сегедину, срушио се данас на патос у спојој канцеларији. Онесвгћеног човекг дитли су и повратили