Velika Srbija
СГ. ЈОО
ХХЈЈГТ ГТГ ЧС.1Ш' 1 «1\ г* Е.111 Сј1»ГПГ ;л Г5ГП5Г
год.
ПРЕТПЕАТА ИЗНОСИ: М«зечхо 3 фражм тронееетао 9 годхшње 36 фржвака ЦВДА ОГЛАСЈША : 0*75* втжгсх 0 20 фран. од петжтиог рзда, »ек* стдаса ао погодбж. Иоаап, ое полагче дрк**аг' кокеаврапд в дкалогатсквс застЈПЕхатзасд. ДЗСТ Н3.1АЗИ С»АКИ ,ТАН 1!0 ПОДКА Пчшг СЈ 1 П аре*о Крал. Срп. Г.к Коа«,дас* у Солуну рукоииси СчТ нв вгаеајј Ст*д редЕЈ«д*јв Кодоибо улица бр. 33 '.'»'.чој^оо Појес.ааН бројевв се иогу добвтг у Солуи; дод *• езжпај* „,Дру 2 :гг» грчко лгга.ппе“ ул. &удгкроХ*св? 6р. Б, блхчу главвв пожтв.
БРО) 10 с&вт.
I
ДареЈггор А. ЈјдВАИОвЛН
1
Пут у светлију будућност (Права слика бугарских победа)
В)јнб операције на нашем, солунзком фронту раз вијајуг сз пр&валном поетуп ноњКу у нашу корист 0 Јв су веК далв озбиЉае ревулгате: на нашеа леаом кралу, где, уз сазезавчке, опвра шу, у првом рвду, срп :ка трупе, норушена јо главаа нвпријатаљека брана, угврђ 'вана и спремана за одбраау, а, у наколико, и за напац, скоро пуау годину д&на. Надвсном кралу и у ценгруму при коване су знатае непраја тељске енагв и, сагласно утарђ^ном плану, вршенјв притисак са добрвм резЈЛ татима. ВјЖиост овзх сперапија признЈга јв и од сгране нашах авпријатвља. Кац су Бугара, почвтком августа мзееца, потели саоја офш 8ивнв операције и кроз неколико дана ваузели небра њваи или слабо брсњвни део грч св тераторије, они су, по свш традиционал -1 ном обшају, раструбили, свуда где су могли, своје »ввликв поб*де» и — то су санарочигим задзвољстзом јавилл — „п тауао уништење српскв војске«. СлавеКн своје п победе«, она су, а с њина и њ^хови са везници Нзмца, М*ђари и Турца, давали аајаеКу важност саојим оп рац^јама в свом солуиском фгоату. ,Народни Права“, уз се кундирање озталих листо ва с »Мзрои« на челу, тврдио је, да су догадишњи^и л аредзтојеКи« рвзултатибугарзк^х оаерација од»арв суднјг звача|а по оашгу војн/ сигуац 1 Ју « П »зае за увеКа Ј1«рин* и привидног успостављања везв с Грцима, «Утр>« је донвло ч (а нак о дуго очвкиваоој зези и н» тај Н4Ч1Ч моГ)Кзосги подмирења »једне од нај е Ких бугарских потреб«: снабдевења Б гарске и њв ве војскв из Грлке и прако Грчкв.« И т > толику, ако не и веКу важност и бугарским операцијама и солунском фронту придчв&ли су и м.« ђ ф^ко н«-м«чкч органи. »Фраакфбрт р Ц»јтт8г“ пи еаој*,на пример: »У крити кама во нихоп рацвја ('»/ гарски) есгичу св у сгратагијс«он ао леду ванр« дво вкжни почетци аобедонозне акције против вој-ке Споразум«. По5с д ,М 1 б?гар скдм приаизујв св и ввли
ка полнтичка важпост“. Б чка »Нц Фрај Пр?сз«, у броју од 22- авгусга, дала јео томз овакав сзој суд: л>Брзина којом су Бугари могли преКи арвко сраских ди8изпја, преко Енглвза и Фрапцуза, обазрив јст с којом су вааосела тачке где сгратегијс^и обухвати могу блтз кориени, морају по будита неприј&т ље да св з&аитају, да ли еу то зав ци бааске изцрпљености да ла још м>же позтојгта бајкI о иегрошаноста Ц>атралзих Сила,..?“ ј-мп ин тзрвсангнвја је мађгрзки ласт „Азкотмањи«. Он је у броју од 28. азгуста, ое.зоновао: „Бугарска је, с нз мачким тр)П4ма зајвдно, почела офанзив/ унајбољем часу, јер 0П1сн»ст која је претала са сев ра изјалози ла се и предухатрила је грч<е изборе и евентуа 1 ае њахозз последиц) ... Б/гар ско-неиачке труае, дакле, које ба, у осталом, биае кафв да се одупру и сва кој другој оаасноста, свако ј жо су дошле у такав по ложај, да могу брже, с ве ћим полетом, пзед^зети акцију, те постића цаљ: ца се д фанитавно очасги Балкан од нваријатељ*. Тиме ћ блти коначно крунасак ве лики смер, збаг кога су
своју акцију. Биће обезбе ђ нз нашг безусловно гос аодфсгвЈ, те ћемо моћи за довјЉити интерес који води арико Балкана.... Завршић и Б/гарска свој аозав и о безб.ђење сво)их балкан сках гераторија, к>је је до с ад великом вајск >м м >рала д> ч ва. П>сле овога рата нсће бати сале ко]а ће моћ 1 саорити Бугарској хеге монију. И, што так ђ: нЦ незнатаа усаех, Грчка ће се ослободага својах вели ких непри ате љ>.... М ћ дон ски р*т има великг важно <ти не само по Бгпкан, в«ћ и по св тски рат ...” Ет>, тако су’ приказан“, од сгранв наших н арија геља, бугарске »аобеде*. # Чам су Бугари објавилв свету почетак своје офанзи ве, они су, >ак> реки истоврем н>, објавила и св>је »усиехе«. Сагласно наредби бугар ке В х >вче К>мандс о задагку Прве Арми,е, сма тва|ући да је њтгово изчрШ ње обеаб<-ђ н>, објавдли
су не само своје „велзке аобеде«, него и »аотауно и дефинагивно унишгење сраске војеке«. „Франкфургер Ц јгукг« - , у броју од 24. авгусга, донео ја 'ђ томе овај телеграм: »Према из ввшггјима из Софије, пово јом веста о поразу Срба, настала је у Солуну права пшика. Д л >ва потуч-. них сраских труаа сручи :и су се, већином без оружја, у Смун. У становаишгву со лунском, а ндрочато иеђу е аглееким војн гцама, наста ла јв највг ћа узбуна. Све је аолетело к лађгма. М>оали су посредовата фравц<ски војчицт, да бз се васаоставио ред“. Д >к су, тако, Бугари и њихови савбзнкци слазили ввоје »поб:де“, дотле се ааша храбоа воЈска, са тру□ама својих савезвика, спре мала на једно велик> дело: ослобсђење своје отгџоане и кажљавање нашах народ нах злотвора и издзјица Словенства. Она је, спремај/ћи се тако, чгкала дан своје акције, олмазде, освз ге. И кад је тај д&а дошао, срзска војска ја учинала своје: разбила је Б.гдрб а Цемце, бацила вх с утврђеаих цолсж ја и у гонењу Јочела ресРа>рирвњ9 Срби)в, шго ће доцније еаета ватл и с њ ним уаећавањгм, док велико дело не буде готово. У таквој светлости јавЉају се, даке, н ша п порази»! Н1ШИ неарвЈатељв нвћл, взвгсно, моћв спорита важ аосг нашах поб>д», макар п К’ ш 1 лв нвгирати твжану б/Гврског аоразв. Бу гара су, к&о нвкада на Брвг&лаици, и озога нута ра етрубилч кроз еввт своје „аоб^Де", да би Њвхов по 0 13 шго ситнијв одј-кауо. Одвста, немамо рашта дв Л9 на њих љ>тимо. Мож"м<> с<м>. зајвдао са „Н&| Фрај Првсом“, и Б/гарлма и ц». ломв сзету довикнјти: ко Сб учи цамеги; тако с< иора кјо> решато неисгине проб-1Јати пут у светлају буд ? ћн >ст.“
•Политалкз вссти Атива — Јуче у југру сн8Ва* ц& јв взвоврелна миавстарова теднвца под враљеввм иредседаиштвом. Рсш &ч се је држало утајаовти. М<ђ>тим цублвковин је доцнијо авиничан комунаке, к ји је објављввао, пошто кабинег Калогеронулоса нвје нривеат од Саор**ума, ■ аегов рад штетан по опште внтересе а> м лв, ориморан је да да остааку.
Атина.— Сви су чланова кабиаеба, иЗузимај>ћа Руфоса и Вовутоподуса, изЈ'авили отворено да треба Грчка да интервенише аа сграну Споразума. Крал> штудира решење министара. Атина. — Калогеропулос је отишао јуче у двор н полнео оотааку, коју краљ није момен гално прамго. Краљ је погвао аеке подигачр.е личносги и пи тчо да дк ба билп вољна да о бразују кабанет. Краљ је уважао после овога оставку Калогеровулоссвог кабинета. Атина. — Грчки краж понудиЕе веров»тно саотав кабинета г. Зографвеу.
ЗШХО ЈЕ ЗШ ШИНЕТ Грчка лист «Естија> износи узрок пада грчке владе. У последље врече грчка посланици у Лондону п Паризу известили су влацу да Споразум неће да одговара на њихове предтоге и да се пре.ча томе не може очекивата зближаване између гочке владе и посланака Спзралума у Атгни В>ада Калогеропулоса се ондг 0 братила једном еврогском политичазу филелезу, питајући та, цод којим би условима примио Сноразуи интервенцију Грчкс. Дапломата је дзо одмах чист в и крен одговор: »Ситуација вели он — са свам је промењена дан>с Добро распотожење постоји ала није у корист Грчке. Ако се краљ вично определи и објава одмас рат Бугарима, може бати да ба предлози били в примљени а Споразумне Силе о бећавају да ће Грчку помоћи в >јнички и економски. Поред о вога, Савезници би се брижљмви је Ентересовала о грчким питањима, кад поаОљгн моменаг буде наступио. Неизбежно је да с предузме груга политака, коЈ’а лаје глранције Спора->уму. Г. К^логеропулос је упознао са овим фактимз краља који је изгледа остао непоколебгив. 36 г то' а је влада Калогеропулоса дала оставку. Страна штампа Америка лрогив Немачка Њујорк, 22 септ. ♦ Жур ал сф Комере>: ко\ен таришући скорашње гзјаве Ј1>>ј да Џ ’рџа, лист цени дз тре>>а оне да упливашу да одстр«не сваки напор за мир док једаа од ратујућих сфана не буде готова д< прима услопе које му дру а пр длаже. Рлзуме се, ла се ова ситуац> јг неће догодтта док се немвчка не ошлучи да жр вује мн ли'»ристички деспотизам. Корисно је дч неутралне државе воде разлику измсђу немач-
БРОЈ 10 сант. ј~.У|~.ј ■ ■■ г«-ј ч Н 1 8 И ИНИВНВ И ког народа и пруског ми-итараама. Сбстски мвр захтева да прускв војни деспотазам буде сасвим уништен. На Ј"една неутрална држава не треоа да покушава да стане томе на пут. »Њујорк Глоб«: Немачка се спрема да отпочне ~одводни рат или боље рећи спрема се да ангажу„е у борба све сумарене кој’и су јој на расноложењу. Овде је питање врло озбиљно и а^о је г. Вилзон паметан он ће известцтв немачку влдду дз >ш е проиенио м.>шљење од маја месеца. Канцелар је пр,ктич >н човек у делању и он ће добро размислнти пре него што ће се одлучиги на прешд односа СједињенимДржЈвама. Грчка шпкпа 'Фос.» Сад већ гласно и без страха објављују тирани да ће до последњег д->на остати верни Немачкој пред којом су се заклели. Може се побунитк Саксонска, може Баварска против Немачке, али Грчка неће нлкадди ћв оружје на њу. Може се чак и кронпринц побунати про^ив оца али се неће докустити никааа да краљ Консгангин изневерн онога коме се ззклео на безграначну војну покорност приаввшв захвално из њ-гових руку маршалску палицу. Грчки народ, његова всторија, његов познв, његова слава, вароши и тврђ«ве маћедонске, све је то прича, бајка, сан. Све то ништа не вреди пред вглачаном Немачке, пред верношћу кој’у фччи кр>љ има д> оиржи према кајзеру, ро смрти, до мучеништва, да не ба он, немачки мзршал, помрачио сјај германске тради* ције. Грци! сетите се своЈе историје, сегиге се да вам ј’е отгџбвва зе«ља која је подигла кипове народних хероја Армодвју и Аристогитону, и покажиге да нисте дегенеригани робови. (Армодиос и Арпстоптион убишв атавског ттраника Ипарха. Прев). ♦ Македоникос Кврикс*: Будимо нскрени према себи и гледајмо будуЊ догађаје онако како вх садашње прнлике оцртавају. Мп журно идемо ономе кобном сукобу који СБе учинвсмо да взбегнемо. К^д је народна подвојеност свр I ено дгло због неповратке г рман фвлске неутралности атинске камариле, о>>д> је нензбежан и рат братоуоелачка. Чим они нтсу с нама. неи.ооставно се ми морачо изјасннти против н.их, рнди уснеха наше бор6е, рвдч спаса отаџбас.е. Друкчије не може б тиЈер држава издајника дворске камариле нгће се аадовољиги тиме што > е учествује у нашој борби- О >а ће се бесно борити против ове борбе. Људи која су