Velika Srbija

ЕР. 166

СОЛУН, ПЕТАК 23 СЕПТЕМБРА 1916.

* ГОД. т

ПРлТПЛЛТА К^НОСИ: М»» 9 «х: Г> фррлка тромесетао 8 фрЈа»*& годжшн-.в 36 ф;Ј*на»«

ЦК.ЧА ОГЛАСИМА : огдаем 0 20 фран. од петвтвог ред*. »гг о. огд^ск го догодбв. Новац ое пола~в држмБк>. в.-авс»ј>и 21 д джпдонатсгву Јасгупзвшгажлд.

геот из.тази Соај.и дАц.дв П с**п вр-»г Кра* Сро Ге* Коб«;м.* у Сјхјвј РУКОПН. II I К И8 В!’АЋ.< ЈУ Оган рвдавцсје КолоиЛо улвца ор. 33 За)саЦо1 По;**кии оројева се к -гу добвти •} Сол/иу Код I-. т-*::ијв ,Аруа:т»» грчке а1гампе-< ул. 1 .;.:г»рогтс»ј бр. 5, блжЗјг глмае о->ште

БРОЈ 10 сант. Ј, Даректор Д. Ј08АНСВ!4Ћ | БРОЈ 10 еант

Политнчке вести Атива. — Посланнцн спсразума, ношто су прНЈШЛи нове инструкцпје од своји.ч влада, држалп су седницу у француском посланству. После дугог кснферпсаља о но вој полптнчкој крнли, која је пзбила усл^д оставке КалОгеропуло совог кабинета, отишли су код адмпрала Дартига де Фурееа, коме су саопштцли да се морају без одлагања извршити услови којп су стипулисани у ноти од 8 јуна. Решено је такође да се предузму енергвчне мере протвв немачке пропаганде која се шири, и да се захтевл да се распусте лвге резервиста. Агина. — Што се тиче образовзња новог кабинета изгледа да ће га саставити ове личноств: Стефтнос, Дуагумис, Зографос или Капсалис. Према другим ве:тима нзгледа да ћс се образОвати кабинет у који ће ући члановп свију партија. Атинска штампа пвше, да је ситуагнја земље врло кратична и да неко не жели да прами одговорност. АгинЗ. — Преиа сигурним ииформацијама Споразум неће општитн ни са којии новим кабинетом који не ужмва пов< рење. Изгледа да ће иови кабинет би ти исте судбвне као и кабинет Калогеропулоса. Краљ је понудио састав кабкпега г. Заимису, алп је овај одбио. Париз. — Полиб пише у «Фи гару* да Споразум м<>ра енергич но Ј-адити на то га се комепија која се однграва у Атини заврши и да се осигура бгзбедност са вез<-ичке војске на солунском фронту. Атина. — Сазна е се из вичло матског извота да спогазум очекује свршетак м<нисгарске кризе, па да се понаша пр^ма Гучкој као пријатељ или непријатељ.

Грчка. штампа <Неа Елас>. Прокламацвје на грчксм језику које су с немачких аерсплана бачене па Јањиву и којмма се грчки нарсле извештава да ће кроз кратко време сићи на Балкан двеста хнљада Аусгро Немаца којп ће отерати АнглоГале, бацају светлост на поли тичку ситуацију, н осветљавају тајну Одлага]ва и затезатва као год и загокетку предлога г. Калогероиулосоввх. Грчка влада зна да Немачка пча намеру да ову војску пошље на Балкан, и сматра за корисно да остане иеактивна до оствареаа овог обећааа, и у случају остварења, да скрсти руке и да посматра борбу која ће настагп. II сад чему да се пре дивимо, и шта да мвслимо? Да ли да је влада толико наивна те збиља очекује сво појачаље Бугарз, или толако германофилска да га жели, или толико глупа да се терорише с д оваких намерних гласова? Каковгада не помпшља да, п кад би се остварнло ово ваздушно обећање, цссгоји грчка војска од триста хвљада т.уди који ће моћи стати на супрот послатом појачању? Како не по машља дз, од дана њеног доласка на власт, ова иста војска, ра дећи брзо ц неодложно, могла је допринетл да се осујетп тај раз глашени силазак Немаца? Како не разуме да су оввх двеста хиљада па били Немцв, Татари или Кинези, ипак двеста хиљада људи и ништа внше г .према којима би Грчка избацвла својихтриста хнљада? Невци су се показали ооични војници, као и сви друш војници. То још само грчке владе ни су увиделе. И да су бар толвко савесне да не предузимају нвкакву инвцијктиву, — кад су тако наивни, или германофилску или терорисани глупаци. Нека појме сви да им је дужност да отворено изнесу разлоге за своје устезање, а ие да их обавијају велом тајанственостп. Јер ето, сасвим стуч јно, сзд је откривена њи хсва Iлупост. А та глупосг сга јс много, вр.то много државу в народ! (Бр.ој од 18. о. м). Пол Луј

у немшиш нсшш Лице и нааичје Оугирсног пораза Предузевши бугарска војска на свом јужноч фронту своје" сфшзвв :е г>пе| ације, онз је прим ла* насе једап колико озбиљзн толико и тежак задатак. Према наедби од 3. августа б, гарска Прва Аумија имала је зздатак да >уништи српску војску и обухватиим маневром угрози целој со лунској војсци На вслико ише нађење Бугаро Немаца догодило

се сасвим супротко: ПЈ'ва Армн'а, уместо да уништи срвску војску. претрпела је пораз, који, по пзвесним знацима, представља пот.ун слом. Прво бугар ;ко взненађење и разочарење бнло је огрнмно, алн је нпак било мање од претрпљеиот слома. Смена команданта, ђенерала Бојаџијева, држало се као довољна и да ублзжп нссрећу п да поправи ситуацију. Међутим, слом је био тако веанкп, да о пзправци није могло ни бита говора, као што није могло битп говора о постојању Прве Армије. Две доцније пзредбе, нађене код бугарскнх заробљенпка, мо гу, у томе, да послуже као несумњив доказ. Наредбе гласе: I. »Армијска заповест бр. о за 13/26 септембра 1916. год. Од вечерас иримам команду над храорим трупама I бугарске армвје, која ће се звати XI. армкја, и надам се да ће храбре трупе армије уложити све што је могуће да не дооусте да и један корак маћедонске земље, задобнјене крвљу храбрвх бугарских синова, допадне у руже противника. Ко.мандант армнје, генераллаЈтнант, Фон Винклер, с. р.< II. »Иаредба бр. 1007 за 14/27 септембра 1916. год. Од синоћ I. бугарска армија добија назив X]. ариија и долазп под команду генерал лајшанта фоп Винклера. Командант I. бригаде III дивизије, пуковник, Б о г д а н о в, с. р.« * Оно што се је раније предвиђало, почиње да се сстварује. Чич су бугарске трупе претрпеле озбиљнији — у овом случају врло озбиљан — пораз Не.мци су, да би ма н тучене буЈарске трупе, обезбедвли за свОЈе цкљеве, узели ксманду у своје руке, с тим да их, кад буду приморана оставати Бугарску себи и њенич ратним непрпјатељима, повуку у Немачку и на тај начин «појачају» своЈе (јронтове II3 горљах варедаба јасао взбвјз, осм потаупог слома буг«рске Прве Армије, слома до уништсња, још и тсжња Неиаца, да остатак бугарсде војске псв>ку. пош;о Бугарска буде прегажсн-', у Немачку и тамо доврше њево уништсње — у одбрани нсмачких иптсреса Како се види, ова ствар има а лице и паличје. Ба Б>гарску и једно и ДРЈГО представља васлјжену кавну 8а издају Слоаенотва в вршсае најсвиренвјвх адочВна.