Velika Srbija

БР. 167.

СОЛУН, СУБОТА 24. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. 1

ПРВТДДАТА ИЗНОСН: И*!ех$с 3 фрапкк троиесетно 9 фр&нак* годишље 36 фраиак« ЦКНА ОГЛАСИМА : Оштнд ог«с* 0'20 фран. од петитног ред«, ве«» сгдаса ао погодби. Новад со полагте дрвинасвоиесаркнл а двдлонатсквв еаступлкпгтввЕ«. Л2СТ КЗЛАЗИ СјјАКИ ДАН Г10 ПОДЕИ В ит» ек«т* прекс Краљ Срп. Гек 1Соео - гл&ш у Солуну РУК0Ш1ОИ СК НЕ ВРАЂАЈУ Отал редачддјо Колоибо улниа Ор. 33 !3»1ошда« Поједввн бројвв* ее могу добвгн у Солуиу ход е* Гендвје „Друштва грчкс штампс' ул. ћулпроттооу бр. 5, блжеу главке вожте.

БРОј 10 сант.

ДарекЈор .4, Ј9ВАН08ИЋ

I

БРОј 10 сант.

НЕМАЧКА И ЈИИР

Ко се не сећд имаозангне фигуре, ведра чела, охолог поуздања и силног поноса немачког кајзера, којпје још прошле годан- прелетао са западног на източни и са севераог на јужни фрозт где је вазда бодрао своју војску да руши аред собом све што јој стоји на путу, да гази нгроде, обара кул турне споменикз и унишгава све шго је савремена на ука и цгвилизацгја задада и стварала. И док је сва немачка шгамаа славада им позантав победе германске војске, дотле је Бетман Хол вег дрско и цинички тврдио у рајхстагу како за Немач ку не постоје међународни уговори, чија је вредност једнака парчету хартије, на коме су испасани, а осиони Виљем је са стискутом песницом доказивао да су сви људска закона и сва права у рукама победиоца- И за носећи се лажном илузајом о победи нецријатеља, он је са милиунима поробљенах народа расаолагао горе, но што су стари хроничари заб^лежила о постуацгма и оргијама свиреаих варвар ских вођт Аларика, Агиле, Крума и Џ (нгис Хана! Али у томе победоносном заносу кад је Немачка очвкивала да цвлом свету наметне своју вољу и закључи такав мЈр, која ће јој обез бедити неограничено право и госаодство над Европом и светом, она дожављуЈе један велики и страшан пораз на Марни. И од тада герман ска мсћ се силно начање, крха и Н1\шги. Али урођзни инстинкти лудила велачине не знају ни за каква логач на резоћошња и зато не мачки ка.јгер шаљо своје најбоље армије на В’рден с нарецбом да по сваку цз ну пробију непријагељск '1 фронт, освоје Параз и при нудв Фрачцугку на засебан мир, али Ваљемов понос и нада, његов син, немачси кроапринц, доживљује не чувгна крах. Взрден )е све док једче незатмћ нз љ>/дске касапнице, где је сатр вена и унишгена најбоља германска војска. И сн се тада, као разјарен лав баца свом силом на Русију, чаЈи су силни и нвпобедчи ле гаони почеди са неодољи вим полетом да крше в пр>бијају све гвоздвнв препре-

Ми смо уморни од овога великОг крвопролкћа, мв желимо мир. Кронпринц. кв и чегачн-с градозе, о чему сведоче толике разбијене армкје и тако је Влљеа доживсо друго разочарење. А кад је готозо сва аустро-нсмачка штамги трзтирзла питање о погребним иерама да се што пре саасава углед пенгралнах др жава и обезбеде њихова завојевања, Влљем је дожлвео још једао разширење. Његова взјска ј* потучена на Сома и још нешто више —, Румунијд се придружује његовим непријатељима, чи!а ,)е војска већ на домаку маџЈрсквх равнаца.... Неаријатељски обруч се све јаче и снлније стежс, војска наших савеззика је свуда и на свлма борбеним фронтовима многобројниј а и са савременајом и бољои техничком спр?мом, а кајзер је свесган свога злочина арема човечааству и цавалазацији и зато пушта прво канцелара, пп онда и свога сина да изађу и прец јав аошћу са својим изјааама о миру. Јер онај, кзји јз прз двв година тврдио, да су сви државни уговори само пар че хартије, сада говори како би Намачка радо нрихватила предлог о часнзм мару! А онај пак, који ј* аошао наВарден, да преко стотине хилада људских лешева исауни заветну ми сао сзага народа и жзљу свога оца, првгаза Фран цуску и скрха њену моћ, чочињв, пред доаисником Нав Јорк Американа, своју мирољубиву изјаау овим речима: М г смо уморни од овога в ликог крвопролићп, ма желимо мир, каји ћа аовратиги живот и развоЈ наукв! Даклз Кронпринц призн»је да су св Намцч умо рила од ввликаг крв »про лића. Не, ми велимо да се они нису уморили од силног кввапролића, али они су почвли губити присуств ) духа од силаих вазија, које су посдрдице толдких пако ља и влочана које почи чиша па ваузгтим з«мљ\ма. Немди на жалв спгтдвања НАукв, која им је служчла у овом рагу, већ они стреав при аоиисли да су близу дани њјховог потауног државног и националног сло ма, када ће се сви кривцл и злочанци подврКи нву-

митним судијаиа побади* лаца Ега, зашто Нзкцз зцгажв мир, али и ки пх можемо утешити кад пм кажамо, да п ми жвлимо мира, али таквог каји ћз ускоро донвти на својим убајнам мачевима она, који су устали у одбрану слабих и малпх народа, правде, правиччости и опште цивилизације, заједнвчко добро свију кул турнзх нација.

Политддкз В 5 СТИ Агика. — Адмиоал Фурне предао је грчкој влади ноту у којој тражи дг се при.мене све клаузуле које су стипулнсане у ноти коју је Споразу.ч поднео кабинету Заимвса. Атина. — Француска цензура з бранига је отарављање депеша у Немгчку, Аустр-'ју, Турску и Бугарску. Званичне депеше мора ју.битн отворено нанисане. Агина. — Допнснпк Рајтерове Агенције интервјуисао је одмах по љеговом доласку у Лондон генерала Георгеску, који му је изјавио да је војна ситуација на румунском фронгу таква да ће се Ру.муни у будуће морати борнти иа два фронта што није било предвиђено у првобитном плану за напад. Атина. — Бивши манистри Ралвс и Гунарис гримљени су у аудијенцију код краља, који је тражио аихово мишљење о решењу кризе. Гунарис је изјавио једном новинару да ће се понудити састав новгг кабинета г. Стеф|ну, бив. начелнику мвнистарства с .ољних послова за време краља Ђ^рђа. Атина. — Ситуација је непромењена. Вероватно посланици Сила Споразума очекују састав но вог кабинета, коме ће саошшши одлуку њихорих влада-

Страна штампа ФранцуСка шгампа и Грчка Париз, 24. септ. «Еко де Пари« (Хербет). Потребно је да Савезници при шају прови!орну владу г. Венизелоса. На тај начин, без икаквих тешкоћа, ситуација ће бити јасна. Према свима онима* који се неби хтели придружити тој влади Спо разум ће се попашатп као према непријатељу. «Матен» : Војна италијанска акција у Епирм наговештав I врло јасно Грчкој последице к >је могу иаступиги због њоног ишесног држа ва. Ако атинсна влада продужи и дал,е да се противи нацзоналном покрету Савелници ће бити приморани да поседну и друге грчке вемље.

»Таа»: Искрцавање италијанских трупа у Санги Каранти осигурава у пеколпко операције Савезничке војске на солуиском)

фронту. и ништн сваку наду атинских политнчара који желе да одржавају тајне везе са непријатељским владама.

Како смо се вратили у Србпју Резиме операција српске војске од 5. до 20. септембра 1916.

Потучона 1 еептембра на Малка Ниџб, где смо нм отелв 32 топа и много другог матерајала, Бугара су се цовукхи на јако утзрђену граначну линију, која од Кајмакчалана преко Сгарко вог Гроба вде преко Совичких н Крушоградских положаја. Оза је липцја утврђивана нреко це лога лета а била је начичкана ровозама и пренреком од жица, норед тога што је и од природе веома јака и што је њена источза ноловава алпајског карактера. Наш напад управљен је баш на најзначајнију њену тачку, Кајмакчалан, високу 2525 метара која је у исто време највишац аа целом грааичном фронту. Бугарске трупе које су га држале вмале су наређење да га бране до носледљег човека. И поред тога, већ 5. септем бра трупв Дривске Дивизије оевојиле су гДавни врх Кајмак чалана и прве побиле српску тробојку на светом земљишту Отаџбиве. Вугари су међутим упорво бранили остатак Кајмакчалана, аојачавајући га са више бата љона из разних суседввх пуко ва, а доцније и са једним новим пуком доведеним са Струмског фронта ч>»к преко Софаје а Наша. Схватајућа сав значај Кајнакчалана Бугари су са знатном снагом прикув.љеном из 4 ркзне диввзије, покушали 13 септембра у зору један очајнички протввнапад на њега, про тивнапад који су објавили као своју победу а који је у ствари био њихов нов н веома крвав пораз. Овим напалом Бугари су узели само наше бозначијве предње ровове, али кису нНгде могли начети нашу главну линију. Најбо.љи доказ бугарског неуснеха 13. сентембра види се у сјајном нашем нападу 17. септембра к»да је цео комплекс Кај м акчадкна иао у наше рукв и када су се бугароке трупе у пакоци распрштале у све стране, остављајуђи у наше руко 4 пожска и 4 брдска тоиа и сиаан други материјал. Колико с.у огромни бугироки губвтци на Кајмакчалану може се суаити ао ухваћеним бугкрским докуменгвма. Тако, 11. бугарски нук Им»о је 73 офиаира и преко 3000 људи избачецих из отроја! Мећу њама је знаган број полу делцх офиц>ра и војника од ва ле силне артиљеријоке ватре

За ово време наш левп бок био је потпуно обезбеђен оаерацијама франауекоруским у пределу Ј1< рина где су знатне бугарске снаге бплв ангажоване и таме наша мисија бала олакшана. Последвце пада Кајмакчалана одмах су се оеетиле на целом Батољском фронту. Проширујући наше нанадв лево и десно, унравила смо нврочате наше наноре на Старков Гроб.; они су бвли тако сални да су Бугари са њега морндн побећи у зору 20 сентембра. Пад Старковог Гроба имао је За неминовну последицу и повлачење Бугара на целом битол,ском фронту. Српске труне прешле су истога дана Црну Реку и донрле до Кеназа, а еавезначке трупе западно од љах кренуле су такође нанред ка Битољу. Овога свечанога дана ерпске заетаве залепршаде су се у 7 сгла слобсдне Србије дочекане сузама радоснипаиа тамошњег становништва. (Званачан взвештај Срцске Врх. Команде).

Грчка штампа »Маквдонија«. Озби.љне, веле, одлуке донео је Споразум у поглгду држања ненароанзх обвезника. Али можемо уверати г, г. посланике да и нова њпхова нота, Цога која 6и тражила потпуно расурање издкјничких одбора, иеће бити никаква озбиљна одлука, јер неће донети накакве резултате. О з б н љ н и м ћемо иаввати оилуке Споразума само кад чујемо да оие гласе овако: Оилучили смо и шал,емо на Малту Дусманиса. Одлучилн смо и шаљемо на Малту Стр-јта. Одлучили смо н шаљето на Малту Гуиаргса. Одлучилн смо и шаљемо итд. Тако и једино тако ће се растурнти као што ваља против народча и протиз антанска организација. *ћлас » Нотом од 8. јуна тражено јс растурање одбора, обавезника, и грчка је држава дала обавезу да их рас-ури. Али место да се растуре, онн постадоше јунацц епизода против посланика Споразума у Атини! Тако се држава Грчка излаже највећој опосности. Грчкој престониии грози међународна окупацвја. За њу се затварају помор-