Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

1Ј?0Ј 168.

'штаван је ирема гневу који осе ћамо према ввновницима тих догађаја. Ги су ввновници: чланови дворске клмке. Нису ли онн оту да вршили контрабанду У корист Бугара? Није ли отуда Дусманпс устаповио телеграфску везу између ЛтЕне и Бугарске, да бп могас! доставл.атп покрете савезничке војске ? (Т. ј. од стране грч ке држа ве шпнунирати савезнак е- Прев.). Зар се наје туда, по наредби клике, спроводила поверљива преписка Геруано Бутара ? Размишл.а.мо и питамо се: како ће се и чиме казнити издајничка клика? А размишљамо стога што свакн издајник пма једну душу и шго му, због тога, прппадају једна вешала. Док би требало члановн клике да и.чају по сто душа да бн их сто пута моглн уморити. »Патрис«. Ко вас је звао? Јучерашња <Неа Имер в« пишв: <У сваком случају, кад је, према Венизелистима, обезбећен састав једне војске од сто хиљада венизеличких најампика, нема се никакав разлог да тражи излаз Грчке из неутралности.» Немојте излазити, људп. Ко вас је звао да изнђете? Седпте тамо где се догод не дође време да будете пренети у Берлин као Хацопулос. „Неа Алитија." Да ли да верурујемо у глас по коме се ради на неком споразуму између краља и Веннзелоса? Не изгледа нам да су таква расположења почела владати у двору, ако је судпти по начину на који је отпуштена влада г. Калогеропулоса. -Тамо веј? исти онај дух који је онемогућио опстанак владе г. Занмиса и долазак на владу г. Димитракопулоса. Пзјаве г. Венизелосове при поласку из Атине и прогласу у Канеји не могу се пОмирити с таквим схватаљпма у двору. У осталОм, унутранте и спо.л.ашље ствари толико су се измениле од тога доба, да је већ одавно прошао «последњи тренутак« о ко.ме је Веннзелос говорио. Данас посгоји само један излаз. Да се позове г. Венизелос да управљз Грчком. Споразу.ч не може трпеги људе из старпх пар тија. Он неиа никаквог уважења ни према ново посвећеним антптофилима. Он има поверен,а само

у г. Венкзглосу, и кад се нађе у нужди да призна устаничку владу и да ступн с њоме у званични додир, онда ће атинско стање залуд се труднти дз уздржи свој распад- Налазиће се већ под својпм рушевинама. «Е.ас>: Са в е ш а л а. Најодабранији официрн грчке војске, као и војницп, и као научници, и као исторнјска имена, налазе се већ у устанку. ће прпои н евп она кој.Ј имају дуп.е, ссећзња и частољубља. Ко

ће остати с краљем ? Остаће К уривелидесн, Вађаси и М о м ф е р а т и. Ови неће никада доћн овамо. Не стога што неће сутра преклињати за милост, него с тога што их нећемо да прпмимо, јер устанак тражи људе а не робове ц пузавде ласкања. ј Нека остану са спојим краљем ; кога су достојни. А устаннцима ће сметн погледати у очи само кад буду на вешали.ма! Пол-Луј П>ему ;

ед РАТНИЖ фРОНТОВА

Са нашбг фронта Солун, 25. септ. У току јучерашњег дана нншта се зкачајннје лије десило сем лаганог али стално: напредовања сапезнпчког левог крила. Српске трупе иосле јаке борбе заузеле су један део маспва северно од Сокола. Руски комииике Петроград, 25, септ На западпом фровту северозападно од БубнОва, Немца су покушали да заузму један њихов нзгубљени ров, аап су билз сд бијени. На река.ма Цеиувкн н ЗлатНој Липи борбе сс настављају. Пепријатељ је извршио 4 прогивнапада да заузме изгубљени терен алн је био одбпјеп св-.кн пут са великим губатцнма по њега. 5' областп Златне Липе пепрп јатељски и наши авнјатичари вздржали су б борби. Један је непрнјатељски аероплан пао у плауену. На кавкаском фронгу наше су трупе заузеле утврђено место Петракалн- Наше трупе у Персији ушле су у Кашан. У Добруџи наша се офанзива настављаНаше су труне заузеле Кара баку, Бссаул и све висове којн се налазе између ових месга. Одбијени су сви нротнв-нападн са великим губитци.ма по непријатеља. Према исказима заробљеннка један је бугарски пук толико уништен да је остао само један батаљоп са врло малом ефектпвом. Француеки коминике Париз, 25. септембра. Северно од Соме француске и енглеске трупе напале су фронт

Морвал Бушавен п заузеле одр>еђсне нм објектвве. Борбена линија је пренешена на ) 201) метара северонсточио од Морвала затим’ обухвата падиие западно од коте Сели, цео пут којн иде за Бопом и допгре до шуме 11иер Васт, одакле иде ка коти 130 јужно од Бушавена. Заробл,'по је 400 војника, од нојих су 10 офицвра и 15 митрал.еза. Француске батерије разјуриле су масу немачких појника који су се концетрисали северно од Сели-а. Јужпо од Соме јака артпљериска борба- На Ссталом фронту ништа значајније. Солунсни фронт. — На фронту Струме, енглеске су трупе одбнле један јак бугарскн противпапад и заузеле Невоген у облаетн језера Бутково. Италпјанске трупе приспеле суСрпска се офанзпва развија. На висовима код Ветерника и Сокола предходие јединице допрле су до Беле Воде. На Цркој Рецн и западно од ње јака зртиљернјска борба. Код Преспапског Језера француске трупе заузеле су Жерљап. Авијатпка- <1>ранцуски авпјатичари баЦили су 120 бомби на друм близу Вињола и 4 на нову немачку сташгцу. Енглески коминике Лондон, 25. сентембга ЈЈ-че послз подне енглеске и француске трупе па деспом крилу напале су лвпију Албер Бспом. Шмеђу Годенкура и Ле Бе, наше с у трупе напредозале 6—1000 јарди. Заузехе су село Саро и папредовале су асточно и западно од села. Не *на се још број заробљених војника. Пешадвјекој борби припомо гла је много и активност авијатике. Ф Е Љ Т О Н

Иво Ћипихо

Г0РННЧЕБ0

Кампон застаде г.рп крају друма, на савијугку, између голнх брежуљака. У облаку прашкне чекамо да се мимопђу војничка ко;;а натоварена храном и мупацајом, што полазе према Бањпни и Лерину, она, што се од та.мо враћају Острву. У кланцу влада врева и метеж. Дозига се и заг.Оведа на разним језшшма- Пролазе Французи, Еи<лези и Србн .. У касу пролазе коњаници, што воде разие колоне, и одмах се, после издатих заповедн, натраг враћају; ]..уд.:.нве, усионе мазге гоњачи воде на дару, Па сустажу захорснп пе*

шаии, папрћепи тсшким ранцпма, п јахачи у дугв.м редовима Чујеио дахтање п оштри звиждук аутомобгла, али скрећу с друма н зауставл.ају се. Чекамодапренатрпани, прашњивн друи одушн. Одједно.м кза себе чује.м повике: Тогшви! Дуги редовп пешака, коњаника и тешкпх кола, склањају се, у 1 ибају и постав љају у ред. Један за другем показаше се два топа као дваблизпаца. Пролаге поред старих бораца, којп их ргдосно поздравлају кго своје другове, спасиоце! Свакоме топу дато јс у почаст осам парн јаккх коаа; на некпма

од њих поносно јашу њихови пратпоци. Близнаци, исгдашњи бесни победиоци и заштитЕици пешадиских снага, окићенн зелсним гранама безбрвжно зевају... мирни су ксопасни; од замора одмарају се, и са својих старих журе на нове похожаје. А иочетком августа друкчаје јсто било. Дунавска днвизија; нападнута од непријатеља са пет пута падмоћнијим снагама, сузби јала је те снаге пепрекидних сет дана. Па часно одступајући зауставвла га на положајима Чеган— Горпичево,западпоодОстрвскога у језера, којп положаји затварају пут ка Острву и Водену, и својом јулачком одбраном омогућпла за кратко време сјајиу српску офанзпву... ...Камион најпосле крену према Гориичеву. Гледајући иа брегове, пбуновпма обргсле, мислим: на

Руска офанзива Лондон, 25. септ. Према најновијпм вестнма отпочела је врло јака борба на сектору код Броди-а н на сектору између Припета и Халпча. Узрок прелаза Румуна Мплано, 25. септ. Румунске трупе које су пре неколако дана прешле на десну обалу Дунава успеле су да изврше једну деуонстрацнју. Артиљерија ннје била пренета на десну обалу. Ова је операција извршена у цнљу да олакша успех руско-румунсквх трупа на десном крилу. Опвргдије на Соми Париз^б. септ. Па фронту Сомс сатуација је нелромењепа. Француске трупеу једној локалној борби између Морвала п шуме Сенл-Пиера за робиле су 9 топсва. која су аустријског система. Пзгледа да је дејство немачквх топова од 77 милм. као дефинитивно оружје, много слабије кего дејство топовт од 75 м м. Немци данас .много полажу на дејство тешке артиљерије. јаши шиашри ј Срему Нешто принуднпм уписивањем зајмова, пешто реквизицијом, а нетто «добровољним> прилознма многе наше народне ннституцпје у Аустро-Угарској доведене су или до краја шш потпуне исцрпљености. Према поуздапим ипформацијама, приспелим преко Швајцарске, највпше су страдале наше институције у Срему. На прво месго страдали су фрушкогорски манастири. Онн су, у буквалном смпслу речи, опустошени. Све што је вредело у њима војне власти су реквпрпрале. А у циљу исплате одређенвх нм државних зајмова, манастпри су се морали задуживати. Данас се може казатп, да та манастври немају ништа свога, сгм огранпченог броја лозова ратних државвнх дугова. Нема поузданих пОдатака о томе како су прошли друш манастири у Српству, али се може скоро с извесношћу тврдити, да нпсу боље прошти од фрушкогорских мавастира. Исто то важи и за цркве, школе и повчане заводе. Извештај из Србије Перса Стојнловић нз Велпке Плане Моли за извештај о Богољубу Стојиловићу и Живадину Петковвћу. Живко н Марица Пајдановић из Вел. Плане моле за нзвештај о Божи Најдаиовићу и Драгољубу Пајдановнћу. Јелена Јоваиовнћ учмтељица нз Крушевца моли за извештај о Нпколи Јовановпћу, надзорнпку железвлчком. Буднмка Савићка из Бачпне моли за нзвештај о Михаилу Савићу н ДрагОљубу Стевановнћу војн. обпвезн. Ђор! 1 в Будшг впћ штампар из Крушевца моли Владимира Сиапћа архитекту и Браннслава ^А. Попавпћа пОл. писара да се јаве својам породпцама у Крушевцу и пошљу им издржавање. Ммлош Мплошевпћ војник из Штвтара крушевачког извештава се да су његови код куће сви здравп као и осталнх из Шштара. Александа.р Стамепковић пенз. нз Крушевца коли за извештај о Арси Стаменковићу и мола за новац. Марија Илић, из Крагујевца Даничићева ул. 11. Моли за извештај о Кссти Марковићу суд. пис;ру г , Драгољубу Стевановићу војнику^Минији Стапковићу гарднсТу, Драгољубу Мидановићу, ордонансу, Живојину КаранОвићу болничару. 1Биховп су сви здрвво. Видосава Радошевићка из Крагујевца моли за извештај о Велпмпру Радошевнћу капетануМилева Мншковић из Београда Краљице Наталије 78 извештава сина Милутина Машковића пуковника да је новац примила и ги су сви здрави. Мица М. Стапојевићка из Београда Балканска 22 лзвештава Мнлана да је лримила по другн пут 112'40 кр. Сви су здраво. Мила Ђукићева нз Крагујевца моли за пзвештај о Жпвојину Ђукићу пешад. капетану. Коста Јаковљевић из Крагујевца Гл. ул. 93 молп за извештај о Љубисаву Илићу војнЗорка Фшпшовић из Крагујевца Учптељска ул. 64 извештава мужа Драгољуба учит.- из КаменОва да су живи и здравц а моли да им пошље 200 круна. Петар Миленковић економ молп за извештај о синовима Ми-

једпом од овнх брегова, у ч сном одступању, пао је пуковник Иван Пејоваћ, славан и ведар у смрти као и у победн! Тај брег сада носи његово часпо име. ...Што с.мо блпже Горничеву с једне и с друге стране друма чешће напгазимо на изривеноземљиште. Негде то учестало земљиште стиже се, и изгледа као крчевипа. ПрекО онога црума, у својој страховитој музици, оделвтом интонацијом, прелетале су и укрштавале се грапате, шрап нели и митраљезн... Друм је био пуст, опасан," смрћу је претио! Српску прибраио смишљену офанзиву онога благословепгга дана традесетога августа, у освитку, поздравио је велвки сја јни месец. Својом светлошћу беше облио жучне борбеие положаје. Том светлошћу обасјап стајао је непомпчап н бдпонад својом војском

Карађорђев праунук, данашњн вођ, као изразити снмбол 1 кених јуначквх г.одвига и високога самопрегора! Та сс светлост нзгубпла V пламену исевању српских фомова! Ова пуна заноса нчежие офанзпва пружала се на путу БитољВодеп, а северно од Кајваре на путу Бнтољ—Кожане. Опа је једним сјајвим налетом омела непријатеља у његовим борбеним намерама. Обповпла мпнулу славу српскс војске и улила у душе вених, неоспорно, храбрнх бораца нову постојаност и сигурност и отерала ј[непријатеља на његове старе граиице. Она је триуиф душе, заноса и чежње пад бројно јачим непрвјатељем У тој битци прего тридесет хиљада Бугара бпло је пз строја избачено! Ова је прва српска офанзива, пссле неопссивих страдања н бе-