Velika Srbija
БР. 170
СОЛУН, УТОРАК 27 СЕПТЕМБРА 1916.
ГОД. т
ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ Киечас 3 фравкв трожесвчио 9 фр*наК1 годиши>е 36 фраиаха ДКИА ОГЛАСИМА : СитлА огдасв 020 фран. од потатног реда, аог.* огкаса 1о ш годЗ«. Новад ое по.-а-те дрежжш: »'.■аесврвп* х дкплоаатс 1 .-в,. 8 асгупп»в’тЕ«ЕЈ ЛИСТ КЗААЗИ С БАКИ ДАН ПС Ј! ј,\ т З Ц.аТј слггк прекг Крад, Срп. Ге» Кчввулт 7 СоЈгуну Г/КОПИСИ СЕ ИЕ ВРЛЂ-У ’ Стал редаацсје Колоибо улнцд Л р . • Ча1ош^о* Појвдаак бројссв се с.- ту добвти у Солтжу код ! • т .-.пје , Друатса грчко мгакно- ул. С .сгаротто*6 р. 5 . бЛИОу ГД 2 ЕИ ' попгт
БРО! 10 сазг.
II
Тирехтор А Ј5ЈЗДН08ИТГ
БРОЈ 10 сант.
Сила у вори Србиновој — Страховањо иаших непријатеља
»Нећу умрети док не ввдим Србију слободну!«
Кроз заинтересовзну нз прајзтељску штамау, првен сиеао а/стро м»ђ фску и бугарску, провејава, у по слгдње врСм о, врло ингере саагна тежња, да се, ао сваку цену, убаје или ослаби нопоколебљава вера ера скога н»рода у победу ње гове праведнз ствари, у о слобсђ ње и увећ^ње љегове отадпине- На томе се, мз гледа, интензивпо ради, и због сузбијања моралног у тицаја на њихове, завтјевачке взјске, и због откла њања сваке оаасности ит редова »заведеног« и у вери јаког народаСа заарепапјћеношћу, и не без леденз звбње у срцу, аусграјскн листови, П« чак и нр дставаица аустријске унраве у Србији, констатују, да ништа наје у стању убити веру сраског нчрода у њвгову будућност. М1 јђ 1 рски лист » Алкотмани<т пише, на Прим р: »Сроаја није веровала у опа^НЈСт која јој прети, док јоЈ ее судбина није завршила». Уз ово драг^ц но оризнање, да је Срб<ји поетала опасност од Аустр Ј-Угарске, а не овој од СроиЈе. долази одмах за тим и к-шегатација, да, и поред тсга, Срои веру|у у устх своЈе с!ВЈри. — »Оли — веии — веру ју да побеђуЈу и тој вери'жртвују ( ве“. ОсеЧ ка „Ди Доау“ још лепше то ЕСтач;:„Иак) јеКо:ово,п> сле двогидишњег носеда, из губљено, у срп жој легенди живи вера, да ћ-) једног да на на Косову очет забли стати сја; Србије и , Чврстину и всноколебљивост Србааову у всри њего вој истакао је и генералви гувернер Србаје. Оа је, у разговору с дописником »Берлинвр Твгоблата«, изјавио: »Наду да ће СрбиЈу в/д-ти слободну и васпостарљ^ну сгановнишгво нијз изгубаио Код сваког успеха наш г прогивника, на ма како ма* ли био, оаажамо к*ко се дижу таласи те наде. Ретко су када гатала и видовити људи имали в;ћег утицаја на слјеверну масу него ових дана“. Констатујући то> гу вернер Је додао, да је сада српски народ у окунираним крајевима миран само вз о портунитега, и да је зато ■рло тешко веровати у измирење народно »са садаш-
Њ. В. Краљ ГЈетар. њим његовим пзложајем« - . Вера сраск.г народа у деашу, сјајнлју будућност аочела је да иераира и алаши лаш: непријатвље. Ш вл нисгички м»ђ трска лвсг»АлК 01 ман, 1 «, пун срџбе и беса, дозикује, више себи но другомс: „Нзнјво се м>рамо бавиги велико-сраским сно вииа! и Р1, пошго 1е изнео шга је све, по писању ев роаскз шгамае, об ћчно Министру Пред:еднику, г. Пт шиКу, на његовом пугу у евроаске ирестонице, дода Је: “Забезектута морамо да станемо пред фактима. К^ко мисле да данашња полож>) снагд промене и да вмају наде за исауњсњб њихових ж ља, о ТЈме нам одговор осгају дтжни и . * Пет стотина година Србан Је ч.мио у туђ:м роп ству; пет сготина година он |е Лсжао у тешким окова ма, излЈжен најсвирепскијим мукама; пег стотина година он је био роб дављлх заво I вача, крволжа, зверова 3* твх пег сготина година Сгб (Н је п дн:о ваше но Хрлстос Д) своГ васкрсења, ала накад није губио веру, увек је чјсН/о за стободом л живео у нади да ћз цоћи њ гоз велики дан, његовЈ о л^бођчње. Он је, кроз цело то вр ме, као ставац камен, био чврст у сзојој в*ри. ма д» је сво|Ом колекгивном физичком снагом био с^аб и Нсмоћан, ма дт нл у дал кој буд,ћности није могао назргти озбиљнију оомоћ- Р1 зар тај и таКав народ да ноклекне у ввр 1 св( ј ј, да изг)бл наду своју, 6јш сада, у часу кад се кутгурни део св:та бори, с њ«мс и уз њега, не само за његово ослобођ ње, него и за правт и слободу цзлог човечонсгза ? Взра начхег народа у Ве* ли<у, сјаЈну будућаост еа стАзаи Јвдеоњегова цатри (Тизм» и Нсционалне свести његове. Она јеогањ, подсгрвк :амО шжртаозањт његова С том вером долази на св т, бори ее чак и еа еирћ>; с њоме се рађ», жлва и умире Она има снаге ввре у Бога; Јака је као Бог, а зелика као бестоначноет. Србин можа посумњати у сае, алв ав у бјД/ћност своју.
Прни у Срп^твг, Њ- В. Коаљ Петар, својом ивјавом ; »Н-ћу умрети док не нздим Србгју сл. 6однј!» — дао је зера Срблвовој суњтлну ствдрности, обим спсолут но изввеностп. Оа је веру |ретворво у пророчку н;мпаоаност. Наши непрЕјатсл,-! тчкву в«ру не рззумђу, вла је, по сопстазном признањт, осећајт, стрепе од ае, зебу ДО СЛ,-ђ’Н)СТП. Онп, б?ДБИцп, виде, осећају њ-но ра зорно дејстео. Она км унп штавА саокојсгво, к-о што ће р.м увиштпта и њихову зешт&чку велачизу.
Појглтичкз веста Агина. — Гр чка је влаза дала извесна објашаења Споразуму однос -.о транспорта ратног материјала из Лачије и Л.рисс. Споразум је резервисао одго вор који зависи од свршетка догађаја. Агина. — Сазнаје се да ће се Ламброз држати строге неутралнос<и. Он ће тако рсто взбегавати евагу политпчку дискусију са Савезницима. Агина. — Ламброс је изјавио да д'фннитивно прима састав иовог кабинета. Чим влнда почне да дела, он ће взјавити послани цама Спо;а(ума као и адмиралу Дартигу ди Фурне у да ће без одлагања извршити све захтеве које је Сиоразум од грчке владе од 8. јуна па до љеговог доласка тражио. Атинд. — Сазнаје се из сигурног извора, да посланици Споразума неће ући у контакт са новим кабинегом. Атина. — Ламброс је синоћ поднео листу чланова новог кабинета. Данас ће влада положити заклетву. Цирих — Аустријски иарламенгарни клубови изгласалн су резолуцију у којој т| аже д» се сазову парламенат и делегацвје. Дгина. — Јављају вз Лон: она да ће Споразум одговорити полузванично на предлогс грчких посланика у Паршу и Лотону. Споразум ће известиги Грчку, да у случај/ да она објави рат Бугарској н ва одмах мобилише, Силе Споразума ће је у томе много помоћи. Оне ће пажљиво проштудираги грчке захтсве али у своје време, после рата. Независно од овог одговора Сила Споразума »дмврал Дфтвг ци Фурне примениће потребне мере. Агима. — Јуче пре подне краљ је примио у аудијенцту Куфоса и адмирала ДамЈаноса- Пј имио је такође две групе офичира иа армијског корпуса који је био у Кавали и честитао им је н ва-
хвалио на верност и оданост. Краљ очекује са нестрпљењем принца Ангреју који је требао доћи у току јучерашњег дана. Страна штампа Крчтична еитуација у Кемачкој Лондов, 27. септ. > Њујорк Тибин<: Централне се сило у овом моменту налазе ј врло тешксј свтуапвји. На свима рктпам фронтовима љвтопе армвје трае крваве поразе и неће дјго трајагн потпув љихов глсм. Као што се очекивало, на аменовЈње генераза Хлнденбурга за шефа генерал штаба н?јс намало побољшало немачку војву СИТЈЉПИЈу, Темаература сезонв не спре чава ни кало победоносно на нредовање саввзника у Пик«р двји. У борбама посдедње две ведеље, сазезнвчке трупе потискввгле су са всдекеи успехои непројате.г а Немачки генералштаб је првзнао претрпљене еораза нао и да нред собом нма непрејатеља сддучног и силвог. Он чина све да омалозажи важност њвховог напредовања, тврдећз да су Англо-Французи з»Ј8ел« неколвко порушеввх села. Ааи немачкв штаб најбоље зна да повлач(ње његове деморалнсане вој<ке показује немоћност и всцрпљеност. Аустрвјадци оу тучени од Ру са који се приближују Лавову и поред турских и немнчких по ј,ч,ња На вталвјанском фр нту опи постепено напуштају своЈе аоложаЈе испред налета италијанских трупа. У Транон.Ванијв р мј нске трЈ т ае стално нанрелују. Бугаре форсирају једновреме но Србв, Франпузи, Еаглези и Руси в тераторије које су И8 дајом 8аЈ8ели вапЈ ствће ј скоро. Са сввју страва, данас, јавља се вад иемачке силе која је у иоследње време добида добре ударе. >МорчИ1г Пост«Трећч Брусиловдева офанзива назлази на очајан отиор Немаца који со боре на фронту између Працгта и Халичн. Ту се води гвгавтска борба. Немачка се војаица предају у масама Немачки су пј ковп сведени на пронорцију ба таљона. Немца не могуд)ГОиздржнти овај покољ Руске тру ае са велвквм полетом сталво вапреаЈју. „Пти П*риз«јвну“ телеграфишу ив Петрограда да се, противно ск<>рашњим комимикеима по којима нема никакве промене у ситуецији, иоде огорчене борбе већ недељу дана у сектору кодБродва које су један ввачајануспех
за трупе генерата Брусилова. Оке су већ задобиле велвки број заробљеника. Оне напрепују у правпу Лавова; јужно руске трупе наступају у правцу Безожану, југо псточно од Лавова и прете да изађу бочно код Калвча. *Тајмс» истиче гонтраст који постоји у публикацијама немачке и француске штампе. Док Неици позивају народ да упИсује зајам зарад спаса отаџ бине која је у опасносту Французи одушевљавају упвснике тиме што их позввају да прите-ну у помоћ војншш»а чија је бр .гада ослободе земљу од завојевача и да спреме терен за трећи зајам, зП за!«м мпра.» Грчкз штампа По данашњем «Ф о с у* доносиуо ове пзводе из Турске штампе који се односе на Грчку: «Т а н и н>: Од неког времена Грчка представља знаке паратизе. Досад су Си ;е Споразума уживале да Турску назввају «болесникоч » Сзд је «болесник> постала омиљена им Грчка, о којој су сањала да је начине наследнгцом наше царевине. Наша савезница Бугарска заузела је Маћедонију, и болесника направила још б_.лсснијни и малокрвнијам, остављајући и«дајника Венизелоса код његових снова о Малој Азији. Шкдам>: Острва и Маћедонпја већ су рзгубљени за Грчку, која ће, подељена на лва логора који се међусобно мр.-е, постати повод да земља краља Константина једном за свагда постане б-зопасна за своје суседе. Њјј ће осткти њ«на класична филологија, која ће обухватити и познате д,гачке мемоаре харамбаше из Териса. (Турци још никако не могу замнслити Венизелоса друкчије него у његовој старој улози бунтовннка против туЈСког режима на Криту! Г1рев ). *Са бах*: Краљ Константин је објављен пријатељ Немачке, п не»огуКно је да се изненада изјасни против ње. Алн чак »а он то и учини, ступање мткроскопске Грчке у рат неће вматн никаквог значаја, што тврде и саме Снле вз Споразума, које желе излаз Грчке. У осталом, кјко пишу бугарске новпне, и сами грчки офвцири изјављују да би се у случзју рата ввше волели предавати Немцима него бооити се. «Терџумав»: Ако се Грчка мобилише, поћи ћемо на Атину, зауаети Енвр и Тесалију и оставвтв мали простор за цаше првјагеље у Грчкој.