Velika Srbija

БР. 171.

СОЛУН, СРЕДА 28. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. 1

ПР8ТШ1АТА. НЗНОСИ: Мваечгс 3 франкв грокесечло 9 фраиака ГОДИШЉ 0 36 фрапах« ДК11А ОГЛАСНМА : С*7И* оглаои 020 фран. од петмтног реда, аећа огдаоа I о аогодб«. Новац ое подагге дркаанв: ноиесвргги а двсдоеатсхну оаетЈпнвктБвка. -1НСТ УЗ/Лу.Џ- СНАКИ ДАН ПО 1!ОДН» Ц «Ј« о.п ареаг Кј.а* Срп Гс.’! »Сонотдаб« Ј С-.чуНЈ с/КОШ1СИ 08 НЕ ИРАТ.аЈУ ,глн јодаасцвје КодоиСо уднца 6р. ЈЈ За1опЦоа Појвджан бројевв се могу добити у Содуку код { ?е* 5 вјв „Друштв* грчке штампе , ‘ уд. 1>јдгвроттову , бр. 5, бдвгу глввво поште

БРОЈ 10 сдет.

I

Дмректор А. Ј0зАНУ8ИЋ

БРОЈ 10 сант.

Борба за ослобо^е&е Посвећено српским херојима —

0{>анзи8& сраских трупа наставља се сЈајно и побадоносно, доносећи саакога дана свв обилатије резултате. Српски 1 е војнак у току херојске и огорченз борбе прокрчио себи цут ка својој драгој отаибиаи, и ево већ трећт недеља прамиче се крају, како се бори на њеноме земљишту. Усколебана и поремећева неаријатељска војска чина очајне напоре, да заустави еилво надирање наших хероја, али није кадра одо лети њином полету, њнном неодољивом и силном налвту. Са огромним одушевљењ?м и несаломљивом енергијом поведзна борба нааредује успешно и срп ске армије 8адоблјају све већу преаагу наз, н:пријатељем. В.ћ до сад појтигнути резултати огромни су. Прва бугарска армија, к»ја је у гл»вном водила борбу против нагаах трупа потучена је. Њен шеф генерал Бојаџијев, као и командант једне њене дивизије см њени су вбог неуспеха. Очајни покушаји ове армије да се задржи на положајима, које је имала бранити до поеледње капи крви пзопали сг пред неодољивлм јуришрм « наших трупа Борбз око Горначвва, у Леринекој равници, на Кгјмакча лану и Њџвнским планинама евршиле су се крва вим поразима по Бугаре. Оставивши на бојном пољ* огроман плен од преко 40 топова и многог другог м«-1 теријала, као и валики број 8аробљеника, непријатељ се надао у дивље, п&ничнз бегство и једваје успео да се вадржи на својим цругим рдбранбвним полож»јима. Храбре српоке труае прешде су на више местај Цону реку и настављају| своје победоносно напредовање говећи неаријатеља у стоау. Има наших одр-да који сишавши иза Кд|макчалана већ данииа траж> неаријатеља, кога нису у стању пронаћи, да би се с њим упусгили у борбу. Паника је овлацала не пријатзљским труаама. Бу гари су повова осетили, в то взома тешко и осетно, удар сраских осветника Мн>гобројни бугарскп за робљеници пали у наше руке са н&јвећвм страхом говоре о страховитом дејству српске артллерије као

и о неиздржљивзм налатима српских војаика на ба јоает. Ови бзз усгезања изјављују, да су њихови губици страховити, да има чигавзх ч та потауно уни штених, ца јебугарскавојска веома тешкии поразкма пот пуно деморалисана, а на рочито призвају надмоћнзст српске артиљерије и пешАдије. У осталом, у своме победоносном насгуаању сраска се војник могао о свему томе и сам увзрити. Масе бугарских лешева засејаних пз освојеаим брдима, раваицтма и рововама довољно сведоче о великим и страшнам поразима бугарске војске. По својој стратегијској важности ове нове сраске поб-де такмиче се са нлј славнијим де шма наше војске из скоре прошлости 3*уз ће К<јмакчалана спада у ред најв^ћах ратних под вага нашгга војника. Ако се узму у обзир силне и страховите невоље и тегобе, које 10 прежавео српски рат ник у времену од како је напустио земљишгв своје о таџоине па док се вр«тао на њен праг да отпочае свету борбу осл )бођ ња, оада пред овам новим сјајнвм победвма бледе чак и славне усаомене са Кум»нова, Батоља, Ц -оа и Рудаика. Х-ро)ски подзизи наше војске нису остали неоаажени. Њ но јунашгво кру нисано В! ликам победама од јекнуло је силно не само у звмљвма наших Савезнака, већ и у целоме свегу. Сввгска штамаа одала је достојно призчање и заслужене похвале јуначким делима на ших армија, које су на себе примиле каЈвећи део терета на јужзом балкавском војишту и успеле да за неаун месец дана потуку неприја тељску војску, да је нагнају у б' гство, поколебају њен аорал из осн)ва и да јој зададу тешке и сартоносне уд^рце, од ко1их се в;аше неће моћи опоравити. То најбоље сведочи ток »амих оаерација. Док ове редове пашемо, наше армаје настављЈју прелажење Ц ше рекв и продужују своје победничко наступање на аем љашгу своје отаџбане. Дж јеша делови бугарске војскс беже и пред наших трша, други једва дхју огаора на евојкм утврђцним положаји

ма. Српске трупв надиру нааред крше!*и смело и од важно све препреке првд со бом и доносећи својој под јармљеној и поробљеној браћи жељену слободу. Пространство ослобођ^не Србије шири са све више сваким д«ном. Наша дивна брда и планине, наше шумовите ду браве и плодне равнице примају у загрљај своје ослободиоц?, а наша браћа дојучЈ под душманским јармомса сузама у очимадочеку јусзојеизбавитеље.Великодвло ослобођења наш - драге о таџбинг насгавља се са успехом благодарећи помоћи Божјој, помоћи наших великих Савезника и силној и лвгвндарној храбросги нашега војника !

Политичке вести Лондоа. — Еиглески ће парламенат ускоро отпочети своје седнице. Даскуговаће се о рат ном кредиту који ће се употребити на потребе регрутације, на побољшавање стања у Прској н може бити за будући скономскп рат. Атинд. — Шеф нове грчке владе г Ламбрес нзјавио је, да је нови кабинет потпуно веран крдљу и дг он оптимистичкн гледа на ситуацију- У исто време нада се да ће га Споразум признати. Париз. — Француска штампа коментаришући нова атинскн кабинет пише, да Спопазум неће празнати ниједну другу владу осим Венпзелосову. Агина. — Држи се, да ће нова влада поднети краљу на потпис указ о одлагању седнвце парламента за 1 . новембар.

Страна штампа Н маччи пвсимизам •Хамбургер Нахрахтен*: *Мн пе можемо тражити помоћи пи од куда. Прииуђена смо да као дввља звер пОтерзт од хајкачачуамо своју кожу од удараца, који дотазе са свих страна и ма то морамо чиниги свпма средствнма, која нам стоје на расположешу«. *Форверц 1, ‘. «Главни листови престонвце, као и унутрашњости наговештавају већ, да је дошао тргпутак да се опет отпочне привремепо обуставл,ена политичка бороа и да се припреми нов папад. Нападају се извесне лично сти, чије сс обараше безусловно .тражи. Негдс се отворено нзлази са захтевс.м да се збаци канцелар». •Берлииер Тагеблат*: »У политичкој атмосферн дошло се до такве затетнутости, да су вгћ готов ) угрожени ннтерес*! царе-

вппе. Попов) је г. Бетман Холвег нападпут веома жестоко од групе, коју подржава адмирал Тирпиц. Трговиаски саветпик г. Бертолд Кертанг у једном пвсму угцЉепом послапику рајхсгага Ба серману тражи у име скупа држјнОг у Хановеру, да се продужи ка.мпаи,-. и обори кавцелар*. »Франкфуртер П,ајтунг»: „Фронт треба да остане еластичап, то је наш главии циљ. Све што тактичкп и сгргтегијски не вреди најшврах жртаза, мора се напустити. Истина је, да смо изгубили села тако дуго браљена, али то је дошло у току вишемесечних бораба. Уосталом, чак и много веће скраћнвање (') фронта, како то и неутрални држе, било би повољно по нас. До сзд таква мера није била потребна. Ми смо чак где-где успели одржати положаје опкољепе са трп стране*. Ко су Бугари! «Рјеч»: «Са разннхстраиа чује с°, да се у Бугарској могу очекнвати извесне промене у политвци. Тврде, да бугарски русофили пОд-ижу главу, да је престолонаследник Борис русофил. Тешко је све то прозрета јасно. Али, унапред, како је Румуннја ушла у рат, можемо рећи, да у свему томе нема ничега веро ватног*. >Дневник» (софијскиЈ: «Највећч срамота, којој је излажено сво народпо осећање јесте, што трпвмо. да нашн највећп булевари, најлепше улице и најпространвји тргови престонвце носе још имена Дондуковз, Цара Ослободиоца, Игљагпјева, Столетова, Парензова и т- д. Најбоље средство, који.ч би могли пзразити гнушање према хордама цаЈга Николе јесте, да одмах уклонимо испред својих очију нмена представника руске царевине. То нам налаже наше народно достојанство. <Аз Ешт» (внтервју Тончева, бутарскот министра финанснја): •Бугарска се у првој периоди рата није придружала ц-пгралиам држазама т ие.чих трговапских разлога, ннти што је та група више нудвла од друI е, чач нн зато што је всровала да ће она трн умфално, већ просто ззто, шго је она-хтела, да централие државе побе^е... Ву1 а, ска ће насто : ати свим сплама да 1 после )ата остане са централним државама у моралном, полвтичком, екоиомском и војном јединству. Срећом њен географскн положај олакшава извршеше ове намгре*. Грчка штампа «Патрие.» Ако онај грчкн народ која се бори на солунском фронту и они који ж. ве у Атини, желе искрено да сазнају ситуапнју са искреном во.љом да

је лече, онда нека обрате сву своју пажњу на оно писмО тајног саветника енглеског.краља које је било објављено у »Тајмсу.» После историскот теста Елсфтера Венизелоса који се стави на чело народнот покрета, писмо енглеског чинистра јесте друга велика станица ка коначном опредељењу положаја Грчке. Покрет Венизелосов бпо је глас изнутра. Тешка оптужба енглеског тзјног саветника бво је глас споља. Нико, взван Венизелоса, није могао званнчггпје да протумачи народну вол.у грчке нацвје. Али и никаква друга Сила, изнад Енглеске, ннје бнла довољна да тако ауторптативно, тако одговорно и веопозивно нзрази вољу Европе прела Грчкој. Политика и дипломатија грчка нису се само глупо и непрпјатељски понашале према В. Британији у току ' двадесе г месеци, него су дошле и до мудре намере да разбију енглеско-француски споразум у погледу Грчке. Плод такве процене ствари бпо је и пут принчева, чије последвце речшо говоре кроз догађаје. Дат је већ одговор на двогодишња глупа ушш.ања н злочиначки рад *Атвнске државе.» Народ одговори помоћу одласка Венизелосова на Крит. Европа проговори преко Енглеске. Енглезн доцкан говоре. Алн кад то учвне, речи су вм неопозивне, као што је необорива и сила крпганске светске власти. За то време, зову се да даду мудра мпшљења г. Скулудас и г. Гунарис, а са запетом пажњом се очекују оних пет п и десет немачких дввизнја, које ће атински германофилски апсолутвзам спасти од Англо-Гала !! • Неа Алитија.» Долазак г Венизелоса са прнвременом владом у нашу варош бележп епоху и полазна је тачка за нов период грчке историје: он озакоњава устанак п отвара швроке видике за остварење наридних тежњг. Нити г. Венизелос и његови верни сарздници, ннти они који су овде у августу дигли заставу устанка, пвти је ико желео да се дође до чега се дошло, до оваквих епоха у грчкој историјиОд две године овамо Вени«елос је са пророчком снагом прсдсказивао све несреће које су снашле Грчку; али нико од оних која су бнлл дужни да послушају иатриотски глас Венмзелосов није хтео да узме у обзир његове савете и препоруке, и ево нас данас тачно тде је он предсказао да ћемо бити: у унуграшаен распада!ву н спољашЈвгм сраму-

•у