Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БР 1Ј П2

прсвојима Карпата и Крдел>ских Алпа, одакле Ке ускоро обновити офанзвву са знатним појачап.има. Операцвје на фронту Дсбрууе теку псео;кно. Румунско-рускосрпске трупе предузеле су офанзиву. Цела дунавска лвнија налазн се чврсто у ннховим рухама. Сви покушаји Макензенови да предузме макакву офаизивну акцију нропали су.

„Спадавц" 1«ие Доеадашњи ..успвх“’ Хинденбургов Кко што је погнато, носле потпуног неуспех^ на свв»а фронтовима кајзен је свор д.отадатњег гаефн в^иералттаба ге аерала Фнлкенхајна сменао ц постапко на његово ивсто Хин' двнбурга, нога је сав немач>ки народ ноздравио као свота спасиоца иолажућа у његоз геввј.е све оеоје ваде в очекујући од њега да Ивначку ецасе од катастрофе. Вање је од 40 дана вгко је Ханденбург тдаваокомандујуки. Под његовом су ксмандом не снмо немадке, већ н нуотро у гарске, па у сгвари и бугареке и турске труае. Интересавтно је црсгледати резултате, које је досад остварио тај велака не мачнп гепије, пазван „вароднам саасиоце.ч«. Псђано редон фронтовЕма. Од Хвнденбурга су очекивани најбржа н највефи успеси на и тсчаоме фронту, где су Руси веома загрозвла аусгро-немач ким трупама. Ту со Хенденбург задовол,зо, да са вецег дела фронта уклона Аус 1 рвјавце, в да у току многобројнвх бораба претрнн иоразе, на; очато у Карпатима и на обалана Гњиле и Златне Лисе. Руси су настазили.и даље своје напрсдовање п задобилк 30 000 заробљелика, од којвх су 482 офацира. Борбе се настављају веома непсволно по Немде. На запахвои фронту »нгдофранцуска сфанзгва напредовала је сјзјавје но икад 21 и 22. азгуста неначка војска г би села Гијмон, Форест, Клери в 10.000 загобленкка; 30 августа губи на фронту од 5 км. прос тор од 1200 м. са селом Вугаавенон; 2. сеатембра Еаглезч за узимају маЈЈр Мука, села Кур ел*т, Мартенааш и Флер, Берниап Саптер, Денијекур и Всрмацдовилер; 13. Пемцл напуштају Гедекур.Ла Б п , Теечвад а Комбл

који падају у савезничке руке, и повлаче се нза оввх цоложајк: Франпузп заробдавају 35.000 Немаца, Енглези 25.000. Пстога дана увече генерсл Лудендорф издаје веома песимвстичан комннијсе о ситуацији. На фронту Добруџе Макензенова фимозна сфанзива свршава се познатнм поразои н попдачењем У Ердељу после великнх румунсквх успехч Немии са нхгомвланим појачањвка тсневају једеа да гадрже налврање Гумура не цоствгавши при томе никакап стваран успех ТалијанП наставл,ају своју офанзвву цотовремено па Карсу и еев од Брепте. На македонеком фронту сфа нздва Санезначкдх трупа псстиже сјајне резЈлтате. Бугари губв Лерин и носле тешквх пораза на српскои сектору беже са својсх втјкнрх положаја, који јелаа за дрт гим падкју у српске руке. Може се ипак констатовати да је Хгндевбург на свима фроптовкаа И8узев на западном покушао дн предтзме борбену иаапијатвву. Сви спи покушаји ироннла су миверпо на свима фронтовимч и Сивезнаци еу наставили своју победоносну офанзаву на Соми, на Караатлма, на Балкану.

Српски ревзнз! — Призцање српских заслуга,Поводо.м српских победа на со-. лунско.м фронту пипе познати француски публицвста Жан Ер-> бет у »Ехо де Пари», у бр. од 3. септембра; „Поздравпмо први српскн реванш, Храбри војница принца А,лександра, потисли су Бугаре преко 15 км-, заудели дса села, и запленилв 25 топова, (до. сад већ 10 села и иреко 40 топова, уред,). Постигнут на крајњеи левом крилу солунског ф|ронта овај успех; затвзра непр; јатељу пуг, који води у срце Грчке, Он ће разувеоити А.тп.ан пуне- уображења, који су обј.вилл скори улазак пемачквх улана у Ларису. Српска војска, озим својим подвггом превузима опет своју псторијску .миспју, која се састојн у томе, ла, одбвје од Средиземког мора немачке савојевПче и њихове најамнике. Немачки генералштаб признаје свој п)раз у Македонвји, али из-

ких кругова огромна је. Блада уаерење, да су овота пута мерс Споразума дефинвтивне и да се крвза Грчкс приводи крају. Од снноћ по варошн кружи всст,

како ће Саоразум признати званично само Венпзелосову владу, довестп је у Атпку и сам је увести у дужност. И.

Борбв на Соми Лондон, 29. септембра Савезничха офанзива на фронту Соме разваја се усиешно. Британске труое надиру ка Батому, који шгите врло јако утврђени немачки положаји, вз Б угрожбни од наше војске, Са свгх поло жаја Не мци еу са новим појачањима извели огорчбне оротавнаааде, који су се свршили оунам фајаском Са лкнаје ТреН.?лоа-Саји извдла су Нбмди серијубеснах наоа ;д на француске положаје, који су сви сломљени ватрсм фрзнцуске артиљервје. Немци на Соми Париз, 29. септембра Пемачке зрупе. добивпн јака појачана вршпле су м,:естоке про тпв-нападе на француске полождје али су сви њихови покушајжпропали, и претрпели велнке губитке. Операције иа Соми Париз, 211 септембра Једна звавпчна нота де.чантује не.мачкн коминеке од 20. сеат. који говори о борби у/ области Соме па фронту од 25 километара и да су сви франко-епглески јуриши одбијени у току 25. сеат. Истнна је само да су Енглези напредовали за 800 — 1000 метара на једном фронту од' 10 километара, н да су Французи заузели све непријатељске утврђене ровове Ссз борбе. 5 Г току дана, није било иешачке борбе на западном војвшту. По други пут нзвештавају са англо-француског фронта да се у првим непријателхкем редовима налазе маринске трупе. На румуисиом Фронту Лондон, 29. септ. Лондокски лестчви објавл,ују извештаје својнх кореспондепата са румунског фронта. «Дејли Телетрафу* телеграфашу из Букурешта: «0. е г ааије румунске војс е у Ердељу 1 нсу нимало пепсвољне. Румунско прввремено повлачење изведено је врло смишљено и по утврђеном плану. Румунско-руска офанзива н» овом фронту обно виће се сз јјш већом жесшном за којп дан ГГредсгоје борбе је динстиених размера п страшне огорчености, које ће донети одлучних гезулгата. Јржаква опа сност не прети Румунпма са те страие. Румунс>е трупе носеле су с олид 1 -.е и неосвЈЈиве положаје па је лице било иаказно и страш о. М])шаво тедо било је заоденуто у одрпапу хал>ину чудпс шафранове Соје. Стара и поцепана капуљача скривала је упола збрчка но лице. Ова ругоба од жсне очсвгдно се ннје дсиала вг.сокоме господипу, који је бмо навгкао, да глсда 1 .])ед собом сз.м > гс е жеге II ДСЕОЈКС. М< ђутим, као да паме])а опе ста]>. цс; иије била дд се доагдне ирдоме племићу. Она заустави Рудолфа II са речв.ма: — Сажатпте се, господиие, и уделпте мн један пфенкт! Бог ће вас ?а то натрадгпи! Умр.ре.м сд глади! — Ево тн твој пфеивг, новнка беспи плем ћ љутито и ударп ку кавну старицу нсмилостнвз корбачем. Али, гле изнепађела! Колика

смстост од страпе ове Јаппе бе зубе старзце?! 1Бене счи иалик на з]ша г д рибизле засветлешс страшпо п одвратно- При неном ужасном церекању откршпе се дути и иск]>ивљени зубн. Једпим покретом руI е, ока приљуби свој крнви штап уз грудц племићеве кобиле. П Р . нц од Хохепцолерна п]>имети, да ое кобнла под њаме поче превијати с д страховитих боловз. Проклетн штап садржавао је у себи неку чудповату ватру. Кобилл је бнла изгубл.ена... Иеодол.ива мсеђ поче да мо])и и гордога пле.мића. II њега обузе ужасна ватруштнна— Осветила сам ти ће, лепи господике, повика ружна старица. Знај дОбро, да ће доћи време, када ће породипа Хохенцогерна бити страховпто кажњепа за своју претерапу гордост. Она Ке успе

тп да достггне највећу ввсину ц најв* ћу силу, ави ће је цео свет омрзнути. 11 тада тпој прелспи дворац буде поч^о да пуца п да се р.упш, тада ће се срушити и псродгца ХохенцОлерна. Пзговоривши ове речн, чудпе старнпе. нес аде изненада. * * Опа легенда куће Хохенцо: ера врло је добро позната у Немачкој. Њено постањс прасгарота је датума. Ога је дааас веома внтересаитна због једнога чланка, који је ту скоро објавлен у немачком листу »Фатерланду,* а којп у изводу гласг.•Радови, који су били пре рата отпочелн на поправцн и улепшању дворца Хохенцолерна наставиће се после рата. Познато је, да је 1914. гсднне приликом једиог земљотреса брдо високо

ед ратннх «ј»тонтова

—

Са нашег Фронта Солун, 29. септ. 28. сете.\Г]'а бпла је општа актввност на целом фронту. Еиглеске су трупе нешто напредо. вале у долпни Струме. Српске трупе на више места у зонн коју нападајУ) заробиле су 50 војника и зауаеле један део села Брода које лежи према Кеаали. Наши су аввјатпчари бомбардовали Грацко V Србнјн и Пловдгв у Бугарској. Француски коминике Париз, 29. септ. У сбластн Соме јака канонада са обадпе стране на сектору Морвал-Шолн. Немци су извршнлн два напада ка нове франиускс положаје ко;< шуме Шолна. После јаке борбе на бајокст, Немци су били одбијени, непријател.ски напади са бомбама су такође одбпјенн код шуме Сент Васт. Целокупан број војника који су у току ју черашњих операцнја заробљенн јужно од Соме нзндсн 1702 од којих су 2 мајора и 25 ннжих официра. На осталом фронту ништа значајније. С о л у н с к п ф р о н т На десном крилу снглесге трупе прешле су железничку пругу и заузеле ПросеннкНа цеитру француеке труие за-зеле су ирве непријатељске лиааје на висовв.«н дападно од Лбевђелвје. Па девом крзлу, бугг.рска је војска добила појачања а даје очзјан отпор сргскпм -трупама. - Нсточна еавезнпчка војска за "робила је од 18. до 26. септ. 2516 војникз.

Италијзнски ксминике Гпм, 29. септембра. Код Тасибаја наше су трупе вмаде сјајан успех. Пошто су ноћу одбвле непријатбљске противнападе наша је артиљераја почела врло јако да 'бомбардује аустријске положаје. Наша је пешадија одмах извршила јурнш и заузела целу утврђену нспријатељску линпју у зони.

Госманган Она је напредовала до виса Менерле и до падина Мронте. 11збројано је до сада 520 војника и 10 официра и велпка ко лнчгна пушака п муниције. У долпни Травињоно изненада непријател.ске трупе успеле су да продру на неколико места у наше истакнуте ровове, али су наше трупе одмах извршиле противнапад и одбвле непријатеља наневши му огромне губитке. У зопа источно од Вертојбнце наша је пешаднја извршвла напад на јаке непријатељске линије И) 1 еђу Собера и Бертоибе. Ззроб љено је 861 војннка од којпх су 24 офниира и заплењена су три митраљеза. На Карсу, после јаког хејства артвл.ерије која је у геколико разрушила комплнкоиакс дефанзиве непријатељске лвмије, наша је пешадија заузела готово целу утврђену линију изтеђу Внтрако и кота 20<8. После огорчене борбе иаше су труне заузеле 11оавпл вксове око коте 208. Избројано је до сада 5034 за робљеника од којих су 164 офацира п велнки ратнч материјал. Албаискн фропт.—Један наш одред који је пошао из Аргнрокастра, заузео је Преиети на Војуши, југо-истсчно од Клнсуре. Румунски коминике Букурешт, 29. септ. Сев п северо-западпи фронт. — Слабији сукоби. Јужаи фронт. — г 1арке и канонада думс ДунзтаОфанзива на Соми Париз, 29. септ. Обновл.ена офанзева па Сомн д?ла је јуче сјајних резултата. Напад на фронту сд 5 км. између Берии и Шолна крунис и је напредовањем од 800 до 1000 м. То је врло важан успех, јер је поститнут у пределу, која су Немди сторчсно браиили. Овај успех наговештава опкољавање Шолна, одакле ћемо доминираш пределом Ноајона. Задобили смо 1250 заробљеника, врло

зкатап б]>ој псема аитажовапим снагама. (Гадио).

Ф Е Љ Т О Н

А Уарикуо Проклество куф,е Хохевцолерна — Испуњење једне Старе лвгенде Рудолф II, осннвач лозе Хохен-ј чудом на в]>ху једног стрмога б])цолерн«, којој прзпада данашиа 1 да, он домипира целом пр^стракеиачка царска породпца живео ј ном ]>авницом око Пвава. пачичје у XII вску. Он је по карактеру I кгном многобројпим кулама н зам бао веома с ров и груб човек, | ковији. Јетпогадана силажаше Рудолф II Н 1 својој помамној кобили низ пл,навс у косу, која се простире од његова замка у рзвпицу. Када је био на по пута до раввице исиаде изненада пред нсга једиа чудпа женска прилика, која га пеобвчно узбуди. Једна груба и одвратпа старица избн из трповита џбуп.а, којс

што је у ссталом сстала главна црта свв.ч Хохенцолерна. На рачун својв.ч вазала био је он наредио да се саградн огроман дво])ац, који је требао да буде резиденција Хохенцолерпа. С тим дворцем гордио се веома много тзорац и првн чл н ове кобне г.ородице. Тај замак постаде одмах гмездо надутих илемића вз Средње а века. Подигнут правим^се простирало поред пуга. I Бено