Velika Srbija

СТРАНА 2.

БЕЛИКА СРБИЈА

БРШ П5

која има пуно право и да му га одузме. Јер Грчка неће нпкада на своме престолу трпети крал.евс који бране туђе интересе з који врше издајства према народу. (Број од четвртка 29. лр. м) »Фос«. Атински режам најзад је у ропну. Предаја фтсте и*нуздмвае дараске железнице од стране Савсзнипа почетак је спршетка. Сзд не® ее не ТЕЧе да ли се краљ неће сетвти да је био крпл> Грка н ре него што је пссгао маршал немачкиЊегове мзсли и љегове одлуке тачу се сад само љвга самог. И без њега ће се народ борити и победити, као што је више нута досад вшао пјтом части и дужнсста н брао лавориг.е. Ми имамо поуадања у саие себе. у успех ваше народне борбе, и не сумњамо да је нрлнврење вла стп устаничкс ва престопицу в осгалу Грчку само пвтвн>е од нсколако дана. И за ово дугујемо пову дубоку захвалност Силама заштитницкма. 1Бихова антервенаија убрзала је жел,ено решење, које би пре или после морао предузети устанак, и тако је ко пачно, како изгледа, и8бегнЈт братоубилачки судар. »Неа Алитија.« Споразум коначно окреће леђа звапнчној 1 рчкој, ставл.а је под полицијски надзор у колпко се тиче обезбеђења савезничке војске у Маћедонији, и прихвата Устанак, ко ји представља право мишл.ење грчког народа. Бол Луј.

шдалров говор Објава рата Игалије и Румуније 15. септембра, ов. г. немачки се Рајхсгаг Поново састао- Одмах пошто је председпик отворио секнице, канцелар је узео речОбјава рата Италије. «Кзда је, по објавп рата Пталије Аустро-Угарској наш посланик иапустио Рнм, мп смо ставили иа знање италнјанској влади да ће се њене т[ упе, у борби противу Аустријанаца и Маџара, сударити тако исто и са немачком војоком. •Немачке су се трупе бориле на италијанском фронту поред наше браће Аустро-Маџара. И тако је стварно ратно стаље са Италнјом створено, алп формална објава рата нвје учиаена. Вероватно да је се Италија устезала пред фаталшш последицама које би после рата проиаа-

шле као резултат за њене економске односе са Н мачком. С друге страно Рим би нам радије оставго инвцијативу за ову меру алн ми нисмо имали накакав мотпв да олакшамо улогу Италији. Непрекидни напори Споразума да одлучн Нталију да нам обја ви рат доказују да Ј’е иаша тактика бнла добра. Ваше од године дана нталијанска је се влада одуппрала наваљивању, али Ла би мсгла ратсвати Италаја троши енгле.ки уга.х и новац. Одлука је изненада иза звана преписком коју Енглсска саасовољно врн:н како над својпм савезницима тако исто и над не утралцима и који ј’е народ поја чала' Чак су и италијанске операције на Балкану имале свој ути цај на римску владу, свнма је познато да бн Пталвја хтела да прошири своју зону уплива на областн које првродно спадају у сферу грчкога утпцаја. Да не би би.та иск.т,учена са Балкапа Италија је сматрала да треба да узме удела у експедицпји генерала СараЈ'а. То је и зазвало понова сусрет взмсђу и талпјанских и немачких војника у Маћедонији. Тек ј'с тада дошла објава рата Пталије Немачкој. Објава }>ата Румуније У исто време и Румунија се првдру,ки нашим противницима Наши су се сдноси са овом земл-ом пре рата заснивали на савезнвчком уговору закљученом прво само између Аустро-Угарске и Румунвје, доцније је он проширен пристанком Немачке н Италије. По овом уговору угОворне су се стране обвезивале да се међусобно помажу својом оружаном силом у случаЈ'у напада трећега без изазивања. 3’ почетку данашњеш рата, краљ Карол био је категорички мишљења да се Румунија, која од 30 година на овамо дугује Цен тралним свлама за своју осигурану политичку егзистенцију и за свој огромнп напредак, мора придржавати на странп ових сила, не само да испуни закл.учени уговор него да тако псто спасе част земље. Ипак покојни крал. је ви део отказ уговора у факту што Румунија нпје била извештеиа о аустро-угарском кораку према Србијг н није била прнпитана поводом тсга У крунском савету који је био одлучујући покојни краљ кије могао да прође са сво-

јпм мншљењем противу владе чнји Ј'е шеф, не водећи рачуна о постоЈ’ећем уговору још од почетка бно симпатичан Споразуму. ‘Ускоро по том краљ у»]ге услед моралних мука (гле каква таV чна диагноза!.') кој‘е Ј'е иретрпео гледајући како Румунија иззаје своје савезнике. Од твда се румунска полттика под управом мнгшсгра Братијана сасгојала у вребању аранжмана на рачун партије која ће подлећн у свој светскОј' борби, а да Румунпја сама не претрпп велике жртве; од та да сва се њена брига састоји да отвара очн на кој'ој ће страни осгатн дефшштпвна иобеда па да у згодном мо.менту изабере ^реиутак и приђе тој стр:>пи. У даљем свОм говору казцелар се упушта у произвољпе прегпо ставке о времену н условима под којима је закл.учен уговор нзме ђу Румуније н РуспЈ'е, па потом наставља °вако: »Кад у пролеће Русија пређе у офавзиву и кад настаде офанзнва на Соми, Братпјано помпсли да је наступпо тренутак слома централних сила. Тада се већ реншо да узме удела у плену. У половини августа Братнјано је се био у принципу сложсо са наишм протпвницнма. Ппак је он себн задржао право да бира тре нутак за внтервенцију коју Ј’е чвнио завнснпм од взвесних вој'нпх околностп. «Све је нас дотле краљ уверавао да ће у сваком случају остати неугралан« За тим пзноси како су и краљ и Братијано и румунски посланик у БерлпнЈ^ уверавали до последњег тренутка немачку владу да ће њихова земља остати неутрадна. Па онда наставља: >Г. БриЈ’ан у једном од својих последњих говора хвали достојанствено држање Румуније (смех) Полатичке околности у којнма краљеве речи и речи мшшстара не вреде нпшта, бацају сумњиву светлост на идела слободе, правде и цпвилизациЈ‘е за који Споразум, вели, да ратује. II као што сам казао. Румунија Ј'е од почетка рДта чиннла своје држање зависним од оцене опште сптуације па да се баци као разбојнпк на слабијег. »Али се 1’умунија вара у погледу војном као што се преварила са својим пријате.љима из Споразума у полнтвчком погледу.

»Зар се нпЈ'е веровало да ће се уласком Румунпје у рат взвршпти прекид Турске и Бугар ске са нама. Али 'Гурска и Бу гарска нису Румунија и ИталнЈа

(Врло добро!). Ншхова је савезничка вернсст непоколебљива и на бојном пол.у у Дсбруџи она је однела сјајпу победу! Толико о политичкии догађајима-

СА 1РАТННХ фТОНЈОВА % — -

Фракцуски коминике Париз, 2. октобра. Јјжно од Соне Фравпузи су нјвршиди два напада којв су имадп сдввног усиеха. Прва је нанад био есточјо од Б«’Дон где су Французн заузели целу вепрајатељеву линвју па фронту од 2 калометра. У другсм нападу Француги еу заузели ссло

Заробл,ено је доста воЈ’ника н за плењен један митра.т.ез. Па фронту код Оршаве артнљериска борба На јумсном фронту дуж Дунава канонада и пушкарање. На више места потоппли смо лађице са бугарским воЈ'ницима кој'и су хтелп прећи на нашу обалу да пљачкају.

Гермон, које со натази иа 1200 мгт. северо источно од Авевкура. Заробљено Ј’е врло много војнива. И;бројано је до сада 800 војпека ол којих су 17 офв цира. Нл осталом фронту обична канонадч. Италијански коминикв Рлм, 2. окт.

На Фронту у Добруџи, наше лево крило одбило је један непријатељски напад. Делокупан број војника којн су Досад заро б.т.ени на фронту износи 14.911. Рускс-румунсна победа Букурешт, 2. окт. Руско-румунске су трупе однеле сјајпу победу у Добруџи

Па фрошу 1рентина, артиље- над непријате.љем п одбацале га ријска борба. нарочиго на сек-| аа 25 кило.метара у пазад. тору код Писубије. Наше су тру- ј Непријатељ је претрнео огромпе одбиле непријател.ски напад 1 нс битке.

код Бузе Алте (кота 3456) У области југо западно од Горицс наше су трупе прошириле своје положаје на Соберу допрле до дру.ча кој'з вде из Сан Пиетра га Превачвну. Заробл.е-

борбе на Соми Парнз, 2. окт. „Хаавасова Агенциј‘а“ саопштава: » Немачки губитци у последњим

но је доста војннка н занлењен : бороама на Со.мн страховити су. знатан ратнн материјал. ј Бојна поља нротрпана су лешеНа Карсу дан је ирошао на В11ма > нарочито између Берни и МИ р ■ Вермандовнлера француске трупе Наши взвнднички одредн по-| за > зимале С У одређене им објеккупили су око стотнну заробље -ј те пева ЈУ^ и Марсељезу. Пзвести , „ Iфранцуски елементи преч ли су ника већином рањеника. ј 1 е Ј 1 ■> ивице Аленкура. РуМуНСКИ КОМИНИКв ' Немци признају свој пораз.

Букурешт, 2. окт. На северном и северозападном фронту између Кслимапса и долине Узула заробљено је доста војника и два официра. После кр ваве борбе наше су трупе заузеле село Пораме Сарата. У долини Бизе а и у Браточеи, бзла је артиљериска ватра. Код Прод-руса непријатељ се повлачн, код Предеала наше су трупе одбале два неприЈ‘атељска напада. Код Чилвале наше су трупе биле нриморане да се повуку ка Бакару. Код брда Роби и Катанпсетн нзша је артиљерија разЈ‘урила непријатељку комору. У облгсти Јул, наше су трупе заузеле на јуриш брдаСи лел Мик и Римчелпл Мик. НеприЈ’атељ Ј’е имао огромне тубитке и повукао се у нсрсду.

Нлгхов компнике бележи повлачење али га објашљава стратегијским разлозима. * Румунеке операције Парвз, 2. окт. АустрпЈ’ски званични пзвештаји потврђују да њпхова офанзива после грвих успеха наилази на врло озбиљне тешкоће. Румунско се повлачење до границе извршило у највећем ре-,у. Ни на једном месту неприј тгљ ниЈе успео да пређе грзницу. Очекују се велика руска појачања. Једна миснЈ'а ффанцуских официра, коју води генерал Бертоне стићн ће скоро на румунски фронт. У буду^е ^е се сви огласи примати у уредништву.

Ф Е Љ Т О Н

Стање у Еемачкој — Са пута једнОг нвутралца —

Бврлин. Берлин, септ. 1916 г. Разговарао сам са преко педесет радника, посетио сам места где се скупљају, пивнвце где седећи са чашом пива од 15 цфенига радник остаје дубоко до вечери увлачећи у своја плућа дим из огромне луле, која рагвија веома страшан мприс. Ту се ие говори радо о рату. Мало се тиче например електричара А. Е. Г. или металургисте Нојклена што Макензен командује на Дунаву или што кронпринц има у својим рукама команду вад свниа пемач ким трупама од Аргоне до Еелфора. ( 2 ) ГБега интересује једино, иаа ће његова деца јести сутра п да његова жена не буде прннуђена да под пл.уском од кише пропе де шест часова лред хлебарнпцом нлп којом другом продавиицом животиих иа.чиЈТница. Оно што га доводи до беса, то Ј - е што се н.егова жена посдс много чассва чекања п узалудног тражења враћз кућн празних шака. Број гладннх тако је велнкн, да нема робе за цео свет! Оато с времена на време радник, гоњеп глађу и раздражен плачем своје деце и сптужбам? своЈ’е жеие силази па улпцу да би речју и дслом протестовао

против цшшз.ча оних, којн су га извукли из његова благостања пре рата и увалалн га у ту стЈа хсвиту беду. Своје уштеђевине готрошпо је и нсма их сад више. Високе цене артиклима нспразнп ле су његове џепове н оголеле га сасвим. Близу Александер плаца налази се један трговац са живином. Једно пиле стаје ту ц марака, кокош 12 марака. Рекорд односе две гуске, које стоје на једном нарочито.ч «почасном» месту, од којнх свака стаје по 48 марака. Пред ови.ч фантастичним цена ма сегих се речи Једног индусгрнјалца у Келну: »Ми, који смо богатп, можемо још јестп што хоћемо. Повац нам допушта, да набавимо мчоге стварп. Алн положај малих чпновнкка п раднпка страшан је». У вароши су отворене месар

нице са псећим месом, које се доноси из Саксонске, !де је за ту сврху подвгнуго више кланнца. Једна таква кланвца сснова на Ј'е недзвно и у Мвлхаузу, у Алзасу. Радници, која се још налазе у Берлину, већвном су стврп- Млади су отишли нре године дана, мало сосле француске офапзиве у Шампањи. Тада су све фабрике претресене и сви млађи, спо собнији љ>ди упућени на фронтове. Да би се попуниг.е празнине у фабрикама, г.рибегго се странцима. Намамљени су ласкавам и лажним обећањима многи Скандинавци н Холанђаии и увучсни у фабрнке на рад. Ала су се одмах разочарали. Цео тај свет радн за прускога крал.а, за смешне плате од 4 до 6 караРа дневно. Многи од овех странаца, преваре ни у свој‘пм очекивзњнма тражилн

су, да се врате натраг. Ала, припЈЈетише ич пруском полицијом. Који пакосташеупорнопри својич захтевима, бане радн примера бачени у тамницу као »сумњиви странци*. Моје импресије бављења међу берлпнским радннчкв.ч класама могу се резимирати у неколико речи. Берлвнски радник налази се у стању готово најстрашннје беде. Он је ке сачо де.чоралисан услед страховите оскудице и недОвољне хране, већ може постати ј'ош за кемачку државу стварна опасност! Мање сам односа вмао овога пута са вашим класама берлгшског друштва. Ове се класе могу поделнти на две групе. ПЈ:ва се састоји из бсгаташа и војних лица. Тн људи као да нимало не сумњају у исход рата. Евентуалност могућега пораза као да не