Velika Srbija

ГОД. I

Б!>. 178

СОЛУН, СРЕДА б ОКТОВРА 1916.

НРЕТНЛАТА ИЗНОСИ : 5 фрам:* троиесвчзо 9 годввгав 36 фоаваза ДЕНА ОГДАСИМА : ОвтзВ огддсл 0 20 фран. од аетвтног реда, воћг о»*аа* г.о иогодб*. Новад ое полаг.е дрхаиш ^оиеоараг:) в ".авгонатсрва зацтувнгжтзшж гЗСТ НЗЛАЗН СрАКИ ДАН ПС ПОДЕВ елг.ч жрсхе Крад. Сро Гвд. ЈСове;*;-..7 Солуну РУКОПЕСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈ?. Отвз р*дсвд*јв К-моиба 7л»да бр. 33 баЈопца?

-е** 5 ®

По>5пв. брајози С’ иогу добктв ј Сол*> 7 ла вескл;в .Друатв* гптке ит.гиоо 11 тл. г; : -лт,- р' Јр 5, блвчу гдлкес вожте

Л 10 С*НТ.

Дарсктур -ч. ЈЗбДрЈу4‘Пг

БРОј 10 сгнт.

Лудило г казна Бугарска издаја пред судо«

Н?оидима покретна сиаа’ сваког рата л^жи у скри ј вении или отворааиа инге-; росимд. Т ж-ва да св обвз-ј бедс или арошвра извесниј катзрест назл&Зи често на .1 нвсазлад)1 г ?89 тешкоћв, иј снда се стаар преауштај СфуЖЈу, да ОНО ЕЗВОЈујд ИЛИ зашгата све оао шго сеј није мо г ло постићи мирним путем. У конкрвтном слу Ч&.ЈУ, Њмалка је см^трала да ј : » наступао момзнаг о | стз^рвњЈ. њенпх Е?ликих| инт-резл у формп владааине над оветок и оз% Је,, најпре индзректно, п* оада и диресстно, хтела целоа сзегу а&четзути езоју вољу. К?д јз наишла на нзсаломива отаор, ова јо &пеловалА пл своју силу, верујући да ћеоруисјзммо ћа сломати свака отпор. То исто, наравно, нреда е за; Ауагро-Угарску, јер оаа иј нијс била друго но ооачаз, I најоблчпији агсвт Нзмачке.! Соа:твеаа велики иктз раси налагали су Срозј«, а за љо« и Счлаиа из Споразума. Д 1 са одупра гру 6оЈ сила а очува св>ју сгзистевцају. И Србнја, која јо била прза на удару, н Сглз из Саоразум?., а доц нијв и друге држбвз којв су вм прашле, сматрале еу да им најзећк иатервз нмператавао н*л*жв сарвчиги Цштралнз Силе у њахоаам намзрамаИ у једпом и у др°гом ф 1 кту вици сепохрвтна еила седашњчг рата: кагере?. Ази св током рала ј&вала и једаа држава, к *д кој« св, одиста, не можз вадети свв што сз знди код оста лах зараксних страна. Тј је Б гдрзка. Шг* је њ? покрбнуло да уђз у овај рат т к 'рист Ц-нгралаих Сил = ? П )г дрвдсвднси: б> ггр ексг С; брања, М мчилов, казао ј?, нетлаа, да Вугарека није ушта у рат ва етрапи садашњих саојах савезлика зато шго је бгла увере-ка да ћз они побвдкти, и 1 И што су еа тз оаи ИМ4ЛИ најеишв изгл?да, не го накросго из ћчфа: штз јг. хтела дл они аобтд-; али т > Епвк не дај-. оараздаа или бар разумљав одговор. Ако ев то пргтпостаан, он ча г. Момчалоз о7вара слоб >ду еумњ’Д у дупг вну нормзл ност читгвог једвог народа. Ма смо, дод/шв, а с тзм вача.то, ала, пород свегл тога, но разуивмо, да један народ ма кслзко бао луд

и пенормалан, Сбм с&бв проглашујо саозобзвм за лудницу. Етем, Бугарска јенапала Срблју из ћефг, елз бсљв из ината. Оза је с истих разлога ушла у рат и гро гиву Русај«, Езглеск?, Фракцускг, Италајз н Румуније. Она је то учлнала н е зато што су јој рат дикговали њ'ни солствеии иат реси, него што јс хтела да Н мачка победи и загоспода" ра с целим светом, дакле и с Бугарском. Оаа, дакле, наје своје внгересе везала с инт^рссвма Немачке и Аусгро Угр.рске, ш°го ех једнт ставно потчанила љаховим интересказ. Према тсме, бугар^ка из дзја, по њиховом соастзеном арззнању, ама све тграј ности злочина убиства и самоубаства. Бугарска се одлуч^лг, сгупај;,ћ« у рат уз Ц нтралне Силе, да жртвује себе, да ба успела у сзојој вздаЈЕ. Њ)јш5Јебило стало само до тога, дт из* врши издају, нрго и да та издоја донесе своје демонске алодовг, па мз. доцније Бцгарска и не пзстојала. Ола је чак и себе осудилз на смрт, да ба уаропасгита онз која су је сгвЈрааз. Одвсга, веће поквараноста гешто је замаслитв! Ј1епо ваш ваоод каже: кад н кога Бог х ћ^даказ ни, он му најпре памет о дузие. А бугарска народ давно је своју паает взгу бао, ако је у оашге икадз с тим душ5вн*м озобанами расаолггао. С д иаа д& нч сгупа само казна. А н она ће доћи. Мало стрпљења, јер Бог не плаћа. сввке су боте. Кнзна треба да оцговара тежааи зл ачача. Д.)уштво Сл >венске узајамносги у П грограду, испггавши један део бугарскпх ?л члна, д»нело је већ прес»д/. Оаа Ч 1 К и наја таз:о теш<а, ка ко су страгани учвњ на зло чтаи, ал^ је, праменол олакш вајућв околвостч бу гарског н»сдвдЧог лудала, ппак одм рснд п) оа^лсзт У пресудн се кзже: „Д)уштво СловенсКе У»ајамкосги у Пегрограду, на сзојој пте нарној седниди, закључило је, да се кр^љ а взада б*гарска ставе апд опт.жоу пред сбачаа с\д, Д) се ао ставе ком'сари СПла нз Сп јразума да уЈравкаЈу Б гар СКОМ, & Бугарима намегне тешка рдтна контриб/цгј *,

з да сс пространа крајева б -тарсассг зеиљншта устуае Србнји в Румуаија. Њ)сле тога се тек можз дати Бугарској мвр«. Пре но што пргсуда буде иззршча трсбаће добро ис аататз озбаљну претпосгавку, да ли ће и то бити дов љчо, да ее мир обезбеди од — Б /гарске ?!

Политачкз взстл Ло-|ДОН. — До.шснак ‘Морввнг Поста* у Риму пвшс да италајанска влада катсгормчки деиантује вест да се Италија протисв взлазу Грчке аз неутрадвостн. Италијзнска влада забранвће свако неповол>но пасање против Веншелоса п револуционариог поарета. Агнпа. — Грч:а је влада одговорвла да се савезнвчка контролз над полицијом не може усвојити јер такав гкг ивје лега лан’ Уз одговор поднета јс и енер гична протестгција. Отрана штамна Ратна снтуацЦа »Штрасбургср Пост»: «На запздноч као н на источном фронту покззују се зиаци јесење офанзвв?. Будућност ће показати, да ли ће ола избити са жестином или ће остатз у гр тпцама просте демонсграције. Треба се ксто тако надзти буђењу Руса, после првпртмног одмора«. в Ф.»сише Цајгунг*: «Мн дткас иеиам ) никаква разлога, да будеао опти.мисти, ала фронт иа Сл»ми м *ра се д.чбро држата, ак-о хо ћемо да спречимо кекријатеља да задобије побед<*. •Берлкнер Цајтунг ам Митаг»: «Јеаап официр, који је кедпзно са фронта В-рд*°на от шао на Солу казава сграховитом драмом битку, у коју јг ступио. Непријитељ, п »маган од целога света р*асп лаже уве< огромним колмчииама артиљерије. Ои може бита издашан колико хоКе“. „БирмингЗм Д-јли Пост“: г Неки пемачки лисгови пр дстављтју Бапом као мету британске а>.ције. То је заолудт: мц се б р -.мо, ке ради заузећа в=*роши, већ да тучем > непријагел,ске трупе, да слабимо њихову одбранбену линију, да иринудимо непријатеља иа ка овај сектор доведе што вчше труна - . „Ру ски Ингалид': *Са озбиљ ним разл >зима може се предвидеги. да ће се офаншва заночета на цчнгру југозападвих армија пртчшри г.ј северно и јужно од Лав тва, у пределу којн обухвата б .рбену зону Ковел,а, Влацнмира П »л-шског, као и на великом простору Галиције“. »Форверц« (пуковнвк Гедке);

*Код непријатеља се види твоздена вОља да г.о сваку цеау пробије наше лвннје (на Соми. ур ). Снага, коју он разввја надмаша чак велв, е нападе тенерала Брусллова, последне!а лета. Распад Аустркја „Азверул ‘ (Таке Јонеску); >Јсдвно средство, да се онемоЈућа немачки реванш јесте ствзрање иа мссто Аустрије једне сервје независних држава: Чешке, велике Србвје велике Румупије и Мађарске сведене у њепе законкте гранвце. Сав-звица, потписујућв с нама признање исторнјског прзва рум > г.ског народа на целу територију настањену Румунима поставилз су самим тим распад Аустрвје кко јсдну од тачака св:,га програма». Брија::еве заелугв «1Бујоршка Трвбука’: »Нп у Лондону, ни у Петрограду, ни у Паризу нвко иеће порећи, дз је револуција створеиа у ситуацпји на Исто<у дело г. Арвстада Бра* јана. То је највећн уссех постигнут од Савезника Од битке на Марни и за љега се нка захЕалпти у најширим размерзма г. Бријану.

Пдсмз г. Подзтдса Г-иЗЖ — упућено сдпском кбкеуду=Г. Полчтис, диЈуектор саољнух аослова аровизЈуне вла де уаутио је след>Ке а 1 С«о наше.н консулу ». ВчнтраеиКу: „Госасдине мкерални нонсуле, Т Г<ст мч је известити В:с, да ;е арсвизорка слада изео<ела аовгркти ми у саоме ка 6'негу микистарство сгољних иослова и 4 а са и ја веИ аримио кову 4 ужност. „ Уверавам Влг, да Лв ми бити на срцу одрхсавањв с В 'ма кијбољих 044 . 041 , захеаљфуКи појима ми п<мо лхоК« саривг.сти добро , дело аредузе то од Наро^че Одбране и ччји је глазни цчљ в>д>вољење (б<веза нашег савеза еа илемечатим и храбрим сраским народом. „ Изволите аримите, госао4 ><не кансуле, уверпње мои> одличног аогитовиња. П>таисак: По >итис, и

Орознзорна впада Обркзовање д-ректорЦ; ма Д >к у Старој Грчкој адмцрал Дартнж да Фурне наставља слров. ђење свј >х м-ра упркос протести ча атинске владе, дотле у Солуну провизорпа В 1 а»ана чел> са г. В*иизел >сом наст-вља свој рад. Провизорна влада је в«ћ

потпуно конституисана. За поједине р>есО[Је напценокана су даректори уместо мвндстара. У састав дирскторију.ча ушла су. в. М ихалакопулос, директор избеглмца и држ. домена; г. Алексзндрас, унутр. дела; т. Политис, спољ. послона' г. Херепотис, финансија; г- Кутупас, привреде; г. Софулис, просаете; т. Зимвракакис, појнп; т. Дишас, срзвде; т. Кгсеветис, саобрлћаја; I. Ембвракос> исхране. Г. Симос одређен јс за председнака иарлом-ша. Осим I. г. Михалакопулоса в Алексавдриса остала Директора нису никад имала поргфеје. Г. г. Венизелос, К/ндуриотис и Д,нглис остају као шефови покрета, ксо вамелшштво, које Ке управљати областима пршллим револуцвји. По сзоме наименовању за виректсра спољ. послова. г. Покитас швестио је о тоае све грчке посл нике ка сграни позвавша нх Дз призпају провизорау кзаду, иначе ће на њнхова места бнт* поставЈвени ноб -1 посланици ох стране провизорне вл«де. 1. Политис, бевши качелнак атвнског мгнисгарства јпољ. послова био је као што је познато, узе-о одсуство г.а Ои дошао у Солун. На тлас о његову пр;:лгску аокрету атинска влада га је одмах одпустила аз службе. Г. Полатис је дакас саопштко коазулима Споразума у Солуну своје вапменовање за даЈхктора спол>. постоаа.

Бонбардовте Бунур шта Осеетн над жвнама к децсм ПаркЈ, 5. окт. Према вестима из Букуретта? нем чки авијатичари ие пресгзју бомбардовати отворене румунске в роши, као што су Букурешт, Констанца, Пнатра и Неаит/ убијајућа ноглавито старце, жеие и деау. Немоћни да се на бојноме пољу осзете Румунича, Нвкци цршбегазају своме злочсначком меголу, која тако обилато ппичењују вад енглсскнм обалама. П >сле бомоардовањт прзах дана насгао је релативан мир у Букурешту. Цеиелани а агроклзиа беху обуставала своје посе-е услед рђ 'вог вречена. Међутим, чам је^шгттало ;:еп> вреие, 1 азд* шпи пирЈТИ опет су се појавнли бацчјући па вгрош брибе без реда и тактичхог плана, у једаном цлљу да сеју ианвку м убијају становч»Ш'во. Цепелвпи долазе обично око 2 часа изјутра ■ >раћена есказрнл »м од више аероплчна Аериплавн пгк појављу*