Velika Srbija

СТРАНА 2.

(ПИ1И КА I Г ћ И ј А

НРОЈ 1(

био аек иницијатву на свима фроатознма, и да сужавање фронта код војске собеђеас в прптаетшзане, као што је случај код немачке војске у посдеднс вреие, не зависз само од воље оаих који сужавају фронт, нпти се овај стратегијскл покрет може тако лако взвршита у праксв. У ос-.алоу, мисле ови крукови, чак н у случају кад бн Немцп а успели да одвоје снаге са фронта којв је угрожеи и без тога одвајаља, Савегнап.и веК распола жу ие само понорском надмокношћу на Балкану, него имају још и иео^раначене сувозсмне са.тс, будући да је Русија готова, ако се укаже потреба, да

својом војском преплавв балкански сектор, дн се држп у »ефанзивп на досадгшшој активаој својој линији, и да предузме офанзиву на југу. • Маквдонија": Струиица. Елефтериое Венааелос, гоаоренн јуче пред угледиам Струмнчанвма који су га посегнли, изговорво је и опеврло значајне речи : — Да смо у септембру изишли из неутралности, Струмаца би извесно постала наша- Споразуи нам је био обећао за врсме преговора о томс. Сада је дабогме нсмогућно знати шта ће бити. Радцмо да бисмо спасли што се може спастц- А за то су потребне жртве, вслике жртве. (Број ©д 4. ов. иес). Пол-Луј

еА кРАТВДЖ ф^ОНТОВА —

Са иашег Фронта Со.тун, 6. ОКТ. Претпрошле ноћп Бутарл су иапали наше положаје у зонп Дорјана ади су били одбијени. Јака артиљеријска борба на дентру савезпачке [војске. Борба 'на срискон фронту у влашшском пределу и аа завијутку Црне Реке где су српске труис заузеде село Брод. На крагкем левом крилу јака актвзност француске артиљерије. Француски коминике Парпз, 6. окт. Ненца су ка фронту северно од Соме на наше положаје код Сајиа почеди понова да нападају Три непријатељска напада са сеиера и встока бали су један за другам сломтсенв. Непријатељ је цретрлео о^ромне губптке. Французк су задржалн свс новозадобивене положаје. Јужно од Соме Некци су извршалп јсдан напад иа наиге ровове всточно од Берми-а. Неколико немачких одрежа у првом налету успели су да гжодру у наше ровове али су Француза азвршила противнапад и потпуно унишгнлв те немачке једввнде. Било је доста заробљсника- Други налет Немаца је Оотпумо слом.ч,ек нашом силнок ват ром. Немци су се у нереду повлачили остакљајућн на терену доста мргвих. Јужно од Авра француске су извжднаце ггродрле у један немачкн ров у области Фрескиер и заробилс су доста воја«иса. Југоисточно од Рајмса паше су трЈше капредовале на сек-

тору Помпеле. Доцнијс. — Сеаерао од Соме наше су трупе потпуно заузеле Саји-Сајизел и погаснулп Пемце са положаја северозападпо и северовсточно од села Јужно од Сомс наше су трупе једнии налетом заузеле прву немачку лвнију на фронту пзме!)у Мезонсте п Биаша. У овиц опе рацијама заробљено је 245 војнпка и 5 офиц»ра н много митраљеза На осталом фронту обичиа канонада. Авијатшса. — На Фромгу Соае оборена су трн немачка ае роплана. Три фокера непрнјатељска напала су једног француског авијатпчара- Оаај јс успео да јед ног оборн и друге да разјуриЕНГЛЗС1У! К0МШИК9 Лондон, б. окт. II поре« р!)авог времена енглеске трупс напредова.те су на разним тачка.ча измсђу друма Алберт Бапом и Ле Бе. Заробљено је доста војника. Румунски комкн^ке Букурешт, 6. окг. На северном а северозападном фронту, западно од Толжеса и Бикаче, одбијени су непријатељ ски на 1 ади. Заробљено је 90вој ника. Код Болованвса, заробили смо 2 офацира н 85 »ојника. У долинн Тротуге водн се борба. Заробљено је ту до сада 100 војника и 1 офнцвр. У долина Изула одбијени су саи непријатељски капади. Нецријатсљ је претриеа огромне губитке. У долнни Ортуза, и даље трају нападн в противнапади. Неаријатељ је такође овде претрпео велике гу бнтке. Заробљеао је 100 војника и 3 офнцира. У областн Биде-а

наша је артмљерпја унвштила један иепријатељски топ и фор сврала непријатеља из првих линија да се повучс 1 километар у нгзад. Код Предеала јак арти.љсријскп дуел- Код Батријаса анггжована јс креава борба. Заробљсно је много војаика н запдењена су 4 мнтрал.еза. У долпнн Олгена, одбијен је непријатељскн напзд на положају кои Бсбула. Заробилк смо нрло много војника и заплешгли 2 миграљеза. Н-пријгтељ је јако бомбардовао фрон код Оршаве. На Дунаву обачно иушкарање. На фро 1 гт/ у Добруци артиљеријска п нешачха борба. 11аша ш артнљсрија форснрала јеаан непријатељски хидронлан да сг- спустн између нацих и бугарскгх ј

вијати апетат за окупацију Камерува. Године 1883. хамбуршкн одбор за трговпну предложи првн пут владн, да ову земл.у анекти ра, а 1884. г. немалки послаиик у Лопдону тразчи за немачког ковзула, који има да посети Камерун, прспоручно писмо снглеске владе, да бп што лакше могао преговарати с уроћеницима о извеснвм »важнвм трговачквм пословима.« Мало после тога два немачка рагна брода оссануше у морима западае Африке, а 5. јула Нсмци истакошс своју заставу у Тоголапду, а неколико дана доцинје в на обзлама реке Камеруне. Тако је Немачка дОшла до ове колонијс на занадној оба;ш Аф рике. А 1911. годвнс уБећала је

лаНија Хидроплан је у паду ек-јсвоју тсригорију јсдним делом

сплоднрао н изгорео. Операције у Ерд«љу Берн, С. окт. Аустро-немачка листови прссталп су мо.чентално да олшврнијс пишу о опсрацијама које се врше у Ердељу- Они наговоштавају само да се борбе насгављаЈу. Италијански уепах Лондон, 6. окт. Допнсник »Дејли Меља. * у Милану, јавља са задовољством да аустро немачка штампа нрсзнајс итаЛпјанске усаехе на Карсу. Мајор Мораг, коиснтаришући у «Бсрлинер Тагеблату» важну улогу коју су италмјански топова великог калибра имали у току скорашњих борби гшше: •,Евглеска је претворсна у велнку ратну рахЕоницу, она снабдева Италију са тешком артиљеријом. У осгалом ки смо снгурни да вађемо Енглезе увек на нашем путу.*

Какерун — Нвмачка а®ркчка нскокија

Немачка јс у току овога рата пзгубвла тако рећи све своје колоннје. Између првих изгубљенвх колонија долази Камерун у западној Африци. Колако је она само у тој колонији изгубила, моћи ће се оценптн по овим подацнма: Пре више десетпна годкна Ка мерун је био под извесним утицаЈ'ем Епглеске. Али већ 1840. године дОлазе тамо немачки «тргоици* и почигву шуровати с урођеннцима; а1859. године Немци подижу у блпзини рекс своје велмке фабрике. Наравно, то је код Немаца постушш стало раз-

јфранцуско1 Конга, што јој ј'с Француска уступила поводом и ознатог сукоба због Марока. Какеруп јс доста пространа земља: пма 5195.000 квадрапшх миља са 3,500.000 становника. Готово половина територије је одлична за обрађиватке. Само западаи, праморски дсо ;е горовит. Нма досга шума, које су богате скупим дрзећем, као, на пример, абаносом. Станозницн Камеруна већином су муслиманске нере са арапском културом- Главно је тссто Дуала са 25.000 становника, од којих само 200 Евроаљана. Годгне 1913. саграђбна)је тамо железница у дужинн од 150 мил,а. Две друге пруге биле су у раду кад је почео садашши рат. У целој колонији каа само четмри владине и четнрн мисиогарске школе, Према послсдшнм подацвма, тр говина Камеруна није бпла довољно развнЈеза: увоз је износко 40 милиона франака, а пзвоз 28 мклнона. Међутпм, прглике су такове, ?,а овој колонзја предстојм лепа будућност у сваком погледу. Губитак Камеруна и других колонија представља за Немачку тежак удар: то је за н,у беспо вратно пропало.

Румуни у рату — Поуздаае румунског народа Допесник нариског „Журна ла«, цама доб( о познати г. Анри Бнрби, који се сдд бави на румуноком фроиту послао је следеђи извештај своко лссту: »Прошао снц Еумунију, од Јаша до Букурешта. Утиоак, којл надмаша све оотале јесто не-

поколебљива мврнсћа и спокојство, са којим румунспи впрод жрати раввој' догпђаја. Нома ниједнсг Румунв, који се звносм победама пли кога денрвцнра стратегијско повлачењо из Ер. Двља. Свуд се осећа прксебност н одважаост народа, који јо драговољно ушно у ригу у м менгу, којн је гвегова влаДа оценпла као воаољан. Ова одважпост нмч озој извор у јнчваи и жндавост* народа допољно равумног да охвати нажност времена и ЈКдатка, кој« имч да исигни. ! акво држашс и твква осећањн нлшао с«м у Букурешту. Румувска нресгопвца, смаграна градом равкошн н Јживања, жн ва данас у режииу веома стр*гик мера и нропвсл. Чим ш<стане ноћ, овлада котпуна иомрчина, о већ у 9 часова у вече преетаје сав живот: пема ваше нозоришт«, понпсратв, чак су тада и све к^фчне затворене. Букурешт, ч/вен еа својих елегантнвх екипахда, нена ваше ни лепих кола, ни одличннх воаа. Свако се живо втар а да при тече у помоћ породицаца с*ротах војкива, избеглнцама и рањенацЕма. 54 болнипе отворене су ввћ у пароша. Друге, као француска болнаца на крииер, иистдллрају се већ. Краљица Марпја ноходи сваког дана рањенвке, које храбри левим речама и обаоппа ноклокима; воћем, цигаретама, цвећем. Њевом прнмеру следују сви випјп кругсвн Букурешта. Немдп, који су бвлн зарагили Букурешт, још увек оу ту, ала оу пнтернпрани. Богатијк нзмеђу швх смегатеви су по хотелима у центру вароши и тако жртве цепепина насу само неЕИНИ Румуни. Пасаве румуиске штампе веома јв озбиљно и одмерено, пуно поуздаша и вере у крвјњн успех. Румунскп генералштаб доказује врло велику смишљеност и бележи резултате тек кад еу дрфинитиБно постигнути«. ВЕМАЧКА ШПИЈУКАЖА Три .милссрднв сеетре" Познато је да је Немачка врло лного полагала на шпијунажу м љене услуге у току овога рата. И зато је она ту «обавештајну» грзиу развила и раширилг свуда и најпажљнвије. Докле је у томе

Ф Е Љ Т О Н

Ваја Га&е по Србмји 8Гвј сусрвт у Снвплу са Баја Ггњв*.

— Браво чријатељу, тс са се дивно одомаћпо. — Вала и ту срећу једка ноживех, ко се је надво да ће Баја Гаша дожввети остварење н а родних идеала... ето, сад пмамо царсткг, ем какао царстсо?!.. Не го чечај *о ти покажем све што ««а Баја Ган>е. И у томе поче дрешвтп саоје бисаге. Ето, оао сам донсо из суседних седа: Бардовца, Кучкова, Куче •ишта, Побужја, Панока, ЈБуботена, бво сам и у Матејвћу и даље... И док Ј'е он то говорио, изаадно је из бисаге разне ску поцене предмете. Ту беху сребрни и златни сзећњацк, кандила,

( 2 ) крстови, старс вконе у скупоце ним оковима, па онда грввне, шш ћуше, разноструке огрлице, за твм внше сребрних путира, нсколико ћнлпбарских муштикла и чибука, разних везова н још пуно разноврснпх сптнпца. Па тн си смлне старнне пронвшао; тако ти Бога кажи ми како св дошао до свнх драгоцености? < Дакле чуј. Постојн Ј'едан пој всрљвв распис господина Пешева, | министра просвете, да се сзе стајрпне прикупе и упуте музеју. А како сам ј'п са Пешевим раниЈ'е ишао по Бугарској у агитацвју и стварао му гласаче, то мс он ве ома Еенп и ооштује и зато ме упути ево са овим пуномоћјем н тада изгади из цена једну хар тију коју ми пружи: видиш лп како ме препоручуЈе свнма вој’ним н цнвилним властвма. Видиш ли. А ј‘ц сам се поста рао да оправдам министрово по верење- Зар није тако? Ко би бво у стан.у да покупи толпко стварв? У тоие поднже на једнсмутлу окројак од ћалгша н вз једне руппце у звду, изкади два кључа

часовш1Цима и ко ти све може набројати шго је све ту било. Ја ти уђем у сваку кућу к из вршим претрес и што год Ј - е антика, прп том се шеретски насмеја и намигну, јз узмем. Само су Срби могли бити таки простаци и глупаци! Помисли три године су били овамо и шта су урадилв? Сакупили су за љихов музеј старе плоче, ћупове, неко камеае, игломЈзене црепове и неке зарђас жслезнс и бакарне предмете п за свс то ке би дао паметан човек ни два галогаиа! У томе се зачу куцање па врата. Пст, куца неко. Чекај да вн двм ко је то. Неофит... јест он је. Знаш, ти остани овае код ме не док ои оде, па ћемо после продужити наш разговор, јер вмам да ти покажем веома важне стоари Мвтрополвт Неофвт уђе у со

бу. Мп устздосмо. Баја Гање му приђе руца и потом и мене представи. а он нас обојс благослови. — Видох те нз матрозолије кад см сс купао у Вардару и сетих се да долазиш с пута- Знам да се ти увек купаш кад год сс враћаш са твојвх екскурзпја, те дођох да бндим шта си ранас донео. И како сидим нвсам се преварко. Дивно, изванредно, бразо Баја Гање, честнтам ти на савесном раду и великој ревиости в ноче се освртати по раскошној собг у којој је била пгава изложба разних драгоценоств. — А шга ои, молим те, одредио за деда вдадику, упита лукава Неофит. — Па, не лв ти испратих једне седефне бројаиице! — О, благодарим, рече мптроцолшт, зар ја насам заслужио не* што боље, на арамер коју ску-

Знаш пријател.у, сие ћу та пов'рити, али верујем да ћеш тн као чесан човек зздржатп све за с с( с. Јср ако се то сазна и чује, са којима отвори два веллка сан «еће бити добро, а ти знаш да дука, пуних скупоценоствма, а ће Србн то је ва дочекати и раз- нарочито са сребрним посуђем. трубити широм целог света... 1 многобројним зидним и џсанвм