Velika Srbija

БР. 180.

СОЛУН, ПЕТАК 7. ОКТОБРА 1916.

год .1

ГЕРВТПГАТА ЖЗНОСИ : Ж<« 6*26 3 фрвах* троиесвчжо 9 {рвЕ&м, гедпкш« 38 фраЕСха ЦЈМА ОГЛАСИМА : Ожт^а оглмв С 20 фрав. од петгггаог родв, »пЈваа *о Г!огод«н. Нозац св полалв дрхпвшг лонесаривв х длслохатскнв састулн»Ј»ге»гг ДС2СТ Р-’.ЈАЗН СНАКИ _ ДАН ПО П^ДЕЗ Ко*гет еж»гЕ Ерохо Каа* Сри. РвЕ. Лог»'«сзд у Солуву рукописи са пк врађају Стдј р*т'>дјг К .лов«Ј ул?.ц.. р. 33 --»:оп:о..ШЈГЈГНЖН брај№а се *ог» добжт?. у Са*уп? * и * ?еК 5 «ј< „Друагга« 1 -ртке зплллв" ул. Ујј (Л.тртоу 6 р. &, бјгату г 1 «јш 8 волкв.

БРОЈ 10 сант.

Директор А, 108АН0ВНТ&

БРОЈ 10 сакт.

Румуни у офанзнзн Лондон, 7. августа. п Агенција Рајтерова “ добила је следеЛи телеграм о* свог доаисника у Вукурешту: ,,Према званичном саоаштењу , румунске труае аре4узееши офанзигу у области Предеала , аотискују неарија тела ка друге аадике ердељсних планина. На твме фрокту отпочела је веома огорчема битка. Борба се генерали вује на целом фронту ЈСараата, где неаријател наставља снажне наааде без усаеха , док се Румунн черсто држе н« висовима, који доминирају границом. Вести са осталог фронта су надоаољавајуке.

Руска орнзива Лондон, 7. октобра. „ТсјмсУ и ,,Морнин/ Пост ‘ објављују телеграме својих коресаондената.са рускогфронта, дасу рускетруае иредуаме вфанзиву на веожа аространом фронту од Волиније до Галмцтгје. Главни циљ ове офанзиве је заузе&е Ковеља и Халича. Руски војни кругови очекују велике и зкачајне резултате од ове нове руске офачзиве.

ТРЕЋА ЈЕСЕН...

Навтуав трећл јесен ев ропског рата. Ввровањ*. да ћв оаерацијв у току лета, Еоје јб иа измаку узети двфннзтиван темао к довв•ги на јвсен крвопролиће до краја није св обастинило. Мл улазико у троћу јвоен р&та са одлачним шан саиа, са авгурношћу на победу, али, мора ев призна тћ , рох нашег трнумфа, и ако нв у далвкој, иаак }в у нводређевој будућноств. Н(М*чк» са својим саввенецккл двјо н& сзааа фоое товвма очајав отпор. Оаа иаводи на борбвне фронтоив ваоје послвдње резерве, прибвра својв последња материјалва оредства к док се огорчвно одуакрв Са везничкој офанвнви, примрема се грозивчаао аа зелике и региавајућв борбе, којз ће почеги ов» јвсени, т донега: одлучнв резулгато вврозатно дв кртја теВуће године. Двогвапшаа бзрба по•мвол* је иввввган билане војив сигуациЈе и дала ре аултате, који су за»таи и нвоспорви. Стаље аа ратним фроатовнма, то јв ф»Ј»Т, Н8П0В0ЉН0 јв ПО Нв мачеу м њчес СазазаикеИзузов у В -даљу, гдв јв некачка ! ф шзчва већ за уетављен&, Савезнсци нмају на еввма фрозтоашма потпуно у својим рукама инл цвјативу борбе. У бр-ју труоа, као и у количинн и Евалнтету ратасг игатврпја ла поотигнута јв врло велика надиоћ дост ндд Нв- ‘ мачком. Н у колако војаа •н-*га Савезника увлед не-

■ исцрпних И8ВОра у људ отву и матервјзлу расте непрекидно, у толихо неиачха опада. Поред тога, серија неуепеха и пораза Немачко и њезгах сазвзаи ка на Вердвну, Соми, у Галицвја и БуковвНи, ва Карсу и у М^ћодонији довсла је Савезнике у надмоћав соложај. Иницајатива борбе, коЈа се н&ласи чврсто у рукама Савезеика никад св вкша ве можв отргнјти. Нвмцп се могу одупирати још мзвесзо врвмв, али њихов оан о победв расалнауо се за навек као мехур од еапуна. У осталом они то и еами прпзнају предсгааљајућж данас ввроаскн рат као чизго в дефанзи ван» по Нвмачку, одри чући ее „подмегаутог" јој циља о вкспаизији њеев тсраторвјв и завојввањчма. Док поб< ђчни воиксвођ* на Вврдвну и еаи Ваљемов, кронариац нариче над Е вропом и ом 1 бК?јв у8алуд не жртзе европскога рата, дотле њвгов отац разашн ље на све стране агентс, да пропагврају идеју мпрв н обраћа ее дчректво пррдввдн^ку Вилзону е молб јм 8н поередовања Аиврнке. Оза промеиа гермачске по литике вма св очсвздно објавнити превареиом иа дом на победу и нвумитвим арибдижавањзм немачке катастрофв. Немачка штампа, готово без изузетка, са ведиком забринутошћу пише о оие рАЦ*ј«ма, којеш»< д т >је ове јгсеиа и зиие. 0*& на сва к* начдн остаје пре томе,

да Нгмачка нећс бити побеђена, али ве размеће се више »сигурннм триу^ом нгмачког оружја'‘. Да ба колако толико сгишала пра ведан гнев народа, она му прбдсказујв скори свршетак рата, који ће Немачкој доввти »частан« - мир. Разум љаво је, што немзчка пггампа тако Пише, мс1)утвм војва свтуација је најбоља де манти таквог писања. У осталом, кроз редове немач* ких листова провејавд вели ке песимизам с обзиром на првдстојеће борбе. Несумњиво је, да ће се у току каступајуће јесени в зиме одиграти на борбеаим фронтовима одлучни догађаји. С обзиром иа општу ратну сатуацију може св известа нспобитан закључак, да ће оаи бити крунисана победом Савезника. Ради тога довољно је сако упоредити ситуапију прошле јесеви и зиме са садашњом, па да се уочи огромна разлика. Немачка офанзива ва Вердену сврпшлп се потпуни« поразом и створен је вов фронт на Соми, где су Немци после многобројних аораза сведепи на једва отпорву дефанзмву. »Предстоји поповно б)ђење Руснје«’, □иш 7 немачки лнстовн- II доиста руска офанзвза о громнах размера наговештава се све већма. На талијанском фронту Аустријапцп су на Карсу претрпели велики пораз и довсдеки у инферееоран положај према трупама краља Емануела. Немачки положај отвжан је знатно учешћем Румунијс у рату и стварањем всликог бахканског фронта. У До бруџа предстоји јак развој Савезничке офанзиве, а на солунском фронту после велвких пораза бугарске тру пе делои се повлаче, а двлом једва дају отлора силпан нападима Источне ар мије. Као што се виде, са нгјбољим перспектавама улазимо у тр< ћу јесен рата. Ратна снтуацијг окренула с< козачно у корист Савезнзка. Дјк Немачка и њгни савезаици, всцрпени у нате ријалаом и моралном погле ду, готово без даљих резер ви, са јаком ековомском кри зом у стрвху и зебњн очз кују настуцајуће операцаје, дотле Слоразум, надмсћан у сваком погл"ду» са неотра ничсвим Езворима свега н свочега улази у нову јесен са поузд!Њ-м, да ће његови велвки н.пори и огрсмае жртвз бити наскоро крунисани траумфои.

ПОЈШТЕЧНе вости Атина. — Француска штамоа ивши да посета коју су оославицп сила Споразума учанили Ламбросу вије политнчког карзктера. Атииа. — Алмнрал Фурне гаједно са својии штабом, посстпо је председника хшнистарства н мганстра просвете са којпм се куто разговарао о ситуацијн. После ове посете адмврал је оти шао у француско посланство где му је један францускн одред одао почаст. Атива, — <Тајмс< т!ше да је прниц Ђорђе, у једном разговору са Сер Елпотом, изјавао да вскрен споразум између краља и Вепазелоса може спастн Грчку од ове тешке сптуацнје. Краљ водећи данашљу политнку, доводн у опасвост династнју.

Грчка шташха ‘Маивдоникос Киринс« : Де проф иудус. „Нвје далеко дан када ће се Елефтернос Вглвзелос, аисолутни господар снтуације, вратити у Атину да бв предузео вођство сада већ целе Грчке, И ввје било могућно друкчији него баш такав ра вој да добију догађаји, и до таквога слома да стигну они који су ову земљу замишљали као очинскп чифлик а народ грчкн као стадо оваца којим се може трговатв! У аемљп која је била колевка слободе и образованостп иије било могућно давас пресадити пру ски мнлитарпзам н немачку културу. У земљп у којој је пре двадесет векова убијен Писитрат и нз које је пре 50 годнна протнат Отон, било је немогућно данас утврдвти твранију н Богом дати ппсолутизам! Потомци бораиа с Маратона п Саламине, унуци хероја нз 21, јучерашњи победаоци са Бизаннја и Кукуша, нису могли мађијом бити претворени у робове које терају бичем и про дају неколихо људи и то у доба кад цео образовани евет лвје своју крв за сдободу. Константин, напојен идејама средљевековннм које владају у Потсдаму, нашао је иеколико иеваљалих робова каквих се увек нађе поред сваког тирашша, и колосално се преварио у народу коме га је случај поставно за ■ладаоца. И покушао игру врло опасну по себе. И взтубио је. Сада сваки говор о дворској камарвли може бити само посмртин говор. Де гцофундис. (Број 42). „Макадониј»“: Страшиа увреда. Двор је молио Амегику да га узме у заштиту! Ово вије више

изазвпан,е већ тешка увреда према Споразуму. Јер на вшпе на мање, Двор јс известио Амери ку да му Споразум рвди о глави! Зацело неће Споразум предвидети ову увреду. Она је један доказ вцше краљеве перфидије, и нзвесно ће га Англо-Галм урачунати прц доношељу својих коначнпх одлука. Кад Бог хоће кога да казкн, он му прво памет одузме... »Фос.» Америка вема права ка ввтервеннше нзмеђу зараћених трупа, п према томе не иоже она интервенпсати ни између Споразума и Атинске државе која се отворено изјасннла против Савезника. Нека клвка не очекује свој спас нз Вашвнттона. Скуоо ће она пдатити алочцнства преха народу и вздајстЕО према Србпји! (Број од 5. ов. м.). ПОД Ду|.

Важност бадшсног фронте Двпломатска свтуација. — *'/ан< од 2. октоора. Еемцв еу посдали на Бадкаи вајбоЈ 1 е своје генерале. Макев«ен и Фалкенхајм тамо еож&вдују. Јавили су да је тамо стишао и Хцнденбург. Готово јв нзвесно да ће овај подржат* своје иоручнивс у Ердељу и Добруџк сввм својвк лојачааика, која му отоје на раеаоаожеау. Одржаље везе са Туреком ж турско-бугарска првграда еојз одваја Руснју в Румунију од Средоземног мора јесте од вргв ведике важности за центрадне силе. Оно неће квшта нренебрегнутн само да есрече сдом својвх аеточнвх еавегн. ка нојз бе е га аих бзо нораз без гева. Буг&рско уништење, поеле кога турскп отиор не би дуто живео, отзорило бн пут *а аустро-немачве преетонице савез ницима којн би нпужили руку од Јадранвког до Црнога Мора. Русија н Румунвја моглв би д& добијају мунЈЦије и да ивЕоае овоје жвто вајпречвм путем. Овим фактоу нозо) ница баавансках онерзпија добија једну капитазну важноот и војна сс германскк аапор на ввој страни подржава внтенкивним ди* пхоматсквм радом који обухва та једновремево и Грчиу * Шзедвву. Саучеевиштво које је Некачка вашла у грчкој краљевенс њој се чвнн врао драгоцено и ееа не жали паре да га сдржава у надп да ћо какаа внциденат моћи парадисати офанзи<у еолунске вејске. Накаква жртва иије ведика ради одрж вања једног пеаријзтељског огњвшта у Атвни и радв паралвеања покрета Еојв ба Грка првв)као у нате редове. Н» веверу ее