Velika Srbija

<-1ГАМЛ 2.

и л л п К п

»Ј ГЈ I л

Ој

имп«раторсва канпезараја тако е-зто труди врло зино да затворк козеуниквцгје измеду Русвје ш аеннх еавезника у Баатачком Мору. Експлоатишућп неповсреше које су снстематски створнли и одржавају у Шведској протизу Русије, Немци су успела да се забранн савезвпцима приступ у Балтичко Море тиме што је иачијоена препрека од мвиа у пролазу Когрувда, у шведскпм територијалним водама. Германофалски утицаји, која су моћнп у Штокхолму, успели су дастриктнои вршек.у права крзл>евиие даду практичка пзраз чији је ефекат продужеше препрека к°је је берлински адмвралитет поставио. II пошто су на тај начин онемогућили г.ролаз коморп за снабдеваше Руспје н Румуније мерама које опробаше шведске патрпоте, као што су Браитинг з

• др. неодобравају као противне 'здравој н лојалној неут]талности. Тевтонцвма сада још остајс да запрете својпм сумареннма пут за Арханћелск који још једино остаје отворен за пренос муннције из Француске п Енглеске у Румунију. Господарство на мору, које не поречно припада енглеско-фран. цуској флотк, и мере предострож|ностп, које су Савезнаци г.рејдузелч, спречавају пОкушаје пемачких сумарена дуж норзешких обала. Али баш ови напори који се врше у Север. Мору показују од колпке је важностп успоставл,ен,е комупикација са Савезницима на истоку преко Бугарске !а Дарданела. Лако је појмити да !ће се Немачка трудити да осујети ову еБентуалност. Нема фронта којп је достојппји пахње од балканскога.

СА 1>1РОНТОВА

Са иаш9Г Фрокта Солун, Т> окт. У току јучервшњег дана вр. тдхеријска затра јв много јача бада пего претмоднах дана.Јздиа с.ријв села бомбардовака је. Првп нут је непрвјатољ са јегнзм топом велнког кадвбра гвђао Карасулн. С»псае трупе методпчно нанредују у плзнинском предслу. На завијутку Црне Рске срп-1 окв су трупе имале праЕи усаех Заплепнле су од Бугарв, којн су се поалачилзг, 3 топа, 5 матраљега *> гаробале врше од 100 зојнвка. У БитогоОкој ргпница јнк артпдеријскн дуел. Француски коминнне Параз, 7. окт. Сезерпо о* Соме, за време нокн утврднлн смо нозо заузете положаје код Сајп а и организовалх село. Сви немачка напада били су одбијени, а наше су трупе одр жале заузети терен. Јужно од Соме знатно смо напредовала пз међу Мезонете а Бијаша. У Ј.1орену одбајен је један немачки напад код Бивеа, североасточно од Двнезила. Доцннје. — Северно од Соме Немци су узалуд нападагш 'наше положаје сезсрно и источно ол Сајиа Сајнзела- Наша је артиље-

рпја разбила непријатеља при самом поласку на јуриш и прп чвнвла велике губитке. Јужно од Сом.е задобили смо доста велики терен пзмеђу Мезонете и Баиша. 5" току јучерашшег дана заробљено је 340 војника и 10 официра. На осталом фронту нпшта значајније. Азијатика. — У току јучерашших оиерација јужно од Соме, француски аввјатичари су пуцала нз митраљеза па непријатељске трупе код Биаша. Потврђено је да је пилот Дорм оборио н 14 непрнјатељски аероплан који је пао северпо од Пероне. Други немачки аероплан јако оштећег. пао је ко;< Беленкура Солунски фронт. — У области Дојранског Језера одбијени су сши бугарски напади на наше положаје сеаерно од Долазели-а. Непријатељ је имао велике губатке. 3’ планинској области код Доброг Поља, српске трусе нацредују и поред огорчепог непријатељског отпора. На леаој обали Црне Реке српске су трупе после сјајног налета зауаеле цело село Брод. Руски коминике Петроград, С. окт. Западни фронт. — Југонсточно од Озерјани југонсточиој од Ковеља, неприЈатељ је бомбардовао наше ровове загушљгвим гасовпма. Д»а твегова напада од- 1

бијена су. Северно од Коритнице југонсточно од Владимира Волин ског, настављају сс огорчене б°рбе. Сви противнаиажи нспријатељска одбајенн су. Кавкаски фропт. — Турци и Курди са знатнш! снагама напали су 7 пута на планину Сундиндаг, коју држимо на 5 врста југопсточно од Ерзннџана, алп су сваки пут одбијени са огромним губитцима по н>их.

Петроград, 7. окт. На западном фронту јумшо од Озерјапи а, погато је непријател. бомбардовао наше рокове гр!»натама које су садржавзлс загушлжсе гасове, извршио је два напада, али је био одбијеп. Северно од Коритнпце води сс јака борба; сва су неиријатељски напади одбпјенп. Пуковиик Ад жиеи, пра нанаду са свој’им пуком на неприЈ’атеља рагвен јс у обадве ноге. Сесерно од Куропатника наше су трупе заробиле пзненадним нападом врло дшого којкикз. Близу Болшовиче наше су трузе од биле јаке неприј’атељске нападе Тако исто непријатељ Ј'е узалуд нападао на каше положаје код Дорпа Ватре н јужио од Керезуиза. На Карпатпма пада саег и на више места има велика магла. На кавкаском фронту јаке снаге Турака и Курда вршиле су седам напада на брдо Судит-Даг, које је удаљено 60 врста југовсточно од Ерзпнџана. Сви су напади одбијеиа са велвким губитцима по неприј’атеља.

Румунски КОМаНЧКб Букурешт, 8. окг. Сев. и сев.-зап. фронт. — Коц Тигеса п Бигаза артнљерпске борбе. Један наш одред пролазећи планану изненадио је код Агоса (долпна Тротуса) непријатељске трупе, напао их на бајонет, уништио 12 швхових топо*а, кола, добко коње и повукао се задобившн 600 заробљеника. Један други одред напао јс гзненада непријатеља у правцу Гијоте (долинаТротуса), задобио 300 заробљепнка и запленио више митраљеза. У долини Узула одбили смо непријатељскс нападе. У долина Олтуза наш авл.ају се борбе са крајњом жестиномг У Врансеи лаке нограинчне борбе. Код Вама Боџа омања акцп ја. У долшш Бузеу артил,ерпске

борбе. Код Братоцеа и Пределуса снтуацвја непромењена. Код Предеала одбили смо с онс страие гранвце омање одреде непри јатељске, кој’и су напредовали на Клабусетулу и Таурулуј. На презој’у Брана задобилп смо терена. У правцу Драгославела мале непријатељске колоне, које су напредозале ка кланцу Скаре зауставлене су. На осталом фронту свтуацпја иепромењена. Јужнн фронт. — Ситуација непромењена. Нталијански коминикв Рнм, 7. окт. Па фроату Иасубв]’е, водале ее јвке борбе уг садејетво арти лераЈ‘е. Непријатељ је уепео да зв.у ша један ■ редут ади је носле јаке борбе ва бајонет убрзо од6иј’он. У тој борби гаробљено је 91 војикк и 9 сфицира и га плењен је 1 топ. На остазом фроату артвлервј ска борба. На фрспту еод Кврса, у Ј'едној локалнОЈ’ борбннашс сутру ае заробиле неколике воЈ’нпка к заплениде 1 мптраљез. Нецријатвљсиа аероплави ба пали су бомбе па паше ноло жаЈ'е нсточно од Горице нв причинввши ннкавве штете. Наши су аввјатичара унвтти ла Ј’едак непрајатељскм балон коД Кастед Сан Цованн а. Италијани у Епиру Атдна, 7. окт. Пгалвјанске су трупе заузеде Лесковакв

СитуацкјауЕрдељу

Тсшка ситугција створена у Мађарској румупским упадом у Ердељ пр 1 шудпла ј'е немачки гененералштаб да притече у помоћ. Са великим тешкоћаиа скупљена је војска протнв Румупије. То је изведено одшајањем трупа са свах фронтова. Хиаденбург је извео то одвајањем од других дивизија по једнога пука и образовањем нових дшизија. Фалкенхајн је предузео команду над овим трупама. Извесно је да су наши Савезницп запавшн на једном фронту од 500 км. имали пред собом те жак задатак- Са напредовањем су имала незгода, јер већина жељ. линиЈ'а не прелазе гранпцу и снабдеваи.е Ј’е било доста тешко. Пемачку добмт чпие заузети презоји. којп штите ру.чунску фаницу. Румунски задатзк у Ердељу

отсжала је ’и јака Макензеиова офгнзива у ДобруЈ.ш. Румунске трупе у Ердељу, и ако ннсу биле ослабљеие чису могле добијати потребна поЈ‘ачања. Гада су Нем ци нагло ударпли на румунске трупе у Ердељу. Зауставивши румунско напредовање долпвом Стреја, они их нападоше у сределу Сибина и њихов не много знатан успех отвора п.м ипак пут долином Олту. II ако је р/мунска команда увек избегла опкољааањо п спречила да Пемцн задобију победу, ипак је сматрала опасним задржавање свих заузетих положаја. Она јс рсншла да евакунше јуж. Ердел., т. ј. да повуче своје трупе на гранвцу утврђену од пре више месеца. Румунска лвнија која полази од Оршаве иде током Црне пртоке Дунава до Мехадвје. Одатле иде грагшцом до Предеала јужно од Брашова и пење се ка северу, држећи цео ист. Ердељ, т. ј. планинске долине Олту и Марсша до Калеианских планина, где се сцаја са фронтом руске војске у Буковмнн.

ИЗ ПОЈБСКЕ Чудиа немачка забрана »Варшавски Курпр« доноси ову белешку: «На основу наредбе *ласти обустављеио је шиљање пољачких листОва, који излазе на простору окупираном од Немачке у краљевинн Пољској, изван граница окупиране територпје.« Из писања овог листа вндп се, да је Немцима много стало до тога да иностранство не видн шта се догађа у (Пољској. Они држе, да би ипсстранство сазнало како је у Пољској чак м по ономе нгго пољачкп ластови не смеју да пишу Пљкчкање и уцвне *В. Пољски Курир 1 * јавља : <На канцеларијама где се издај’у објаве за путовање из Варшаве, налазе се пакети с натппсом: „Ко за објаву плати у злату, биће му објава одмах издата.« Нначе ће дуго чекатп.« Овоме ие треоа коментар. Извештај из Србије Милка В. Попознћ пз Крагујевца, Главна ул. 141. извештава БоривоЈ‘а С. Поповића, капетана, *а је новац два пута ирпмила и да редовно шаље. Сви су здраво а моле за изветтај о Павлу и Бранку.

Ф Е Љ Т О II

Бајја Гаља по Србзаји ^ој сусрет у Снопљу са БајаГгњом

(3)

За ареме овога разговора узмем * рззгледам овг сребрне ствари и (г8 мапо се зачудим кад сам увидео да су то неке свете моштн оковане у сребру п сада мн је бвдо јасно што није пред владпкок отварао о*у торбу. А Баја Тање настави: Е мој брат Карло, ја нпсам тгко тлуп као што мисле о менв о«и Немцн п Маџари. Најпосле зашто скосе борилп. зашто смо продавали толнко крвп- Треба п менп кешто за трајну успомеку на ове светле дане наше пстора је. Зар шје тако? Држава ће добвти земље и градове, Радославов п мшистри п славу п до

бр>е провизиоке, са право је да нешто добијс и Баја Гам.е, који је најваше радио н урадио да се г.рошири наше царство и да се унвшти српско краљевство. Зар није тако, де — кажн мп по душг, зар нема право Баја Тањо? А када му потврдсх да има у сзему ::раво, оп се толвко забо равн да поче критиковати и појсдинс мшшстре н државнике пз асговс, Стамбулопе, партије, тврдећн да су то највећн лоиовн, говорло ј‘е са доказнма, како је сса: и минпстар био сиромах чо вск и чиновник, а после — чим постане минпстар— ои је мнлвонар! А ја — видсш пријатељу,

ја обиђох с*у Евроиу продајући ружино масло, па опет не стекох мдлпоне и ако сам био трндссет годпна трговац, ем каки тргозац! Али нчје само ово. Ја се борим пунгх тридесет и осгм годана за наи:е народие интересе. Тукао сам Србе на Сливници, о томе причају чак и српскп исторнци, био са« комита по Тракији и Маћедопијм где сам поубајао без број Срба, Грка и Туракз, гга сам ишг.о у Европу, слала ме Ј'е држзва у разнс Јшснјс, писао сзм чламке по свима већим страним листовима брзнећп Бугароку, ако не веруЈ’еш а ш питај само Баја Нречека, па ћеш сазнатн све, па онда, пшао саму Русвју код мога пријатела Ламздорфа ради маћедонскот пигања ц он ма даде реч ; да ће се Маћедонија без кзпи крвн предати нама, али прерана смрт је омела све наше

планове. Па ондт, био сам добронољац у рату протиоу Турске, тукао сам се код Чорлу, Буланра, Димотике, а кад је пало Једрене, ја сам први ускочиоутур скн шанац и заробио Шукри Г1ашу.. Па и сзда сам показао да сам достој’пи потомак нашнх царева Есперуха, Крума и других. Уписао сам се у добровољце и бпо сам кОмандант једне чвгаве бригадс и где год сам се појавио. Србп су бежали да пх нигде пи сам стигао .. Ала што да ти причам кад ћс о свему томе да пнгае всторија... Ја сам га паж.љизо слушао и кад јс приметио да сам га добро схвагио и разумео, понуди ме да му нађем једног поштеног купца за његове старане. Јер, иасгавв Баја Гањл, држаои сан испослао до сада преко двеста саидука старина чија се вредност неда

оценити. То је и су» 1 Ш!е од теве, примегих, јер је то материјал којим не располаже нн један музеј на свету. Да, ади само Бугарска имас»ога Бај’а Гању, зар није тако? Да жи*еје мој лријатељ Баја Гање! (наста*и1,е се)

Е Херсеј

Б»рба ш Најмакчалану Борба још траје. Једивствен полет наших храбрих трупа почвње да разбвЈ’а офанзавлу акцију лепријатеља. Данас сам дошао да посматрам разоој догађаја више Горничева, на падпнама које се спуштају ка Кајмакчалану. Овде се налазпм, у срединн пспо*