Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРбИЈА

БРС Ј 132

2А [РАТННХ *Р0НТОВА

Француски коминиие Париз, 9. окт. На 4'Г° !!Т У сев * од Соме одбпјена су три сиажна немачка протввнапада са огромним губицпма по непријател.а, који нас је хтео потиснути вз села Саји Сајизела. Јужно од Соме одбијенн су >кестоки напзди на наше нове положајс взмеђу Бијаша п Мезонета. Борба је бпла врло огорчепа у пределу шу.ме Влез, где су Не.мцн употребљаЕалп гапаљнве теч носги. Не.\[ци су одбијени на целом фронту са огромнмм губицпИа 110 НЛ 1 Х. У сбласти Шолка Французи су поствгла сјајан усппх. Заузелп смо гауме сев. од Шолна ко средиише раскрснпце, У току ове борбе заробљено је 23р војннка- Ип осталом фронту обичма ка- ИТбЛИЈЗНСКИ КОМИНИКв нонада. Авијатика.® — У борби са француским аеропланима 4 немачка апарата су јако оштећена и приморана да се спусте.

Јужно од Дорна Ватре пепри јатељ је предузсо офанзпву и напада јако наше трупе. Северно од срда Ллхун Телу.т наше су трупе преаузеле сфтнзиву и заузе.тс јеану серију непријатељскпх вв.сова, гаробпзши врло много војшгка и гапленпвши 4 митраљеза. У Персији, нашп одредн који су оперисзла код Биджара блигу кланца ДамЗорз, унвштнли су један велпкн транспортнп каравзн. Запленилн су велпки број коша и оружја. Иа фронту у Добруци, непријатељ је прсдузео офанзиву. Сви шегови нападп одбпјени су са знатнпм губитцнма по шега. 3’ Црном Мору, код Бссфора, један наи! сумарсн потопно је

једну турску лађу.

Претпрошле ноћа француске су сскадрнле бациле 41 гранату од 120 кг. иа станпце Ннноа п Шолна и на један воз између А-

пили п Шонн. Исте ноћи друге У слек Ј аког снега > У сселс С У ла

ескадрпле бациле су 79 фанзта од 120 кг. на немачке логоре у у облгсти Мезл и Слеза. Солунски фроит. — На фронту Струме, арт. борба се наставља, ала не тако интензпвна због рђавог времена. Еаглеска је флота бомбардовала бугарска утврђеша јужно од Тахинског језера. На завпјутку Црне Реке српскс су трупе поствгле нове угпехе код Чуке сев. од СкочЕвира. Према новпм извештајнма српске су трупе запленЕ.ле сд Бугара: 7 топова и велики ратнп матера- ј

Рнм, 9. окт. Снег и јака магла о.мели су операцпје иа фронту код Пасубпје. Цаше су трупе и поред овпх незгода, пмале успеха у зови Росте и заробплп 34 војнпка и 1 офицпрз- Па нсточнпм падпна.ма великог Лагазом, поред великих тешкоћа

опколе један Јак иепријатељски положај и на бајопет заузму. Непријатељске су снагс потпуно уништене. Само 18 војника који су ту заробљени могли су се спа сти смрти. Заплешен је великп ратни материјал. На ост?лом фронзу нашта значајније.

Румуиски коммнине Букурешт, 9. окг. 11а северном г северозападном фронту на сектору Брестили у долини Бистнтери наше су трупе потиснуле непријатеља ка грани(цк. Код Трачеса јака артиљерн-

јал.-Број заробљеника чзиоси 240-' ска сат р а од којпх су 24 немачка војникај Код Бвкача нашесутрупе оп и 1 официр. Иа крајњем лесом

колиле готово са свију страна кралу ]ака артиљериска борба | један непрнјатељски одред . За . Руеки КОМИНиКв |р°биле су 500 војника, заплениПетроград, 9. окт. Иа западном фронту северно > ~ г 0 г г {Тропуса бороа се наставља Заох Киселина води се огорчена, , 1Л , . -> ј робљено Је ту 104 воЈника и 1 официр и заплењена су 2 митра-

ле 2 топа, 5 митраљеза, муници( ју п ратпи материјал. У долини

борба. Северно од Куропатники непријатељ огорчено капзда нашс иоложаје ала без успеха. Непрнјатељ такође напада са јаким снагама на наше положаје јужно од Свшдтелники. Борба још траје.

љеза. У долини Пдула непријатељ је био одбијен претрпевши велике губитке. Наше трупе држе своЈ‘е положаје. НеприЈ‘атељ је нападао наше положаје између Ојтуза а Сланнка алз јс био од бијен.

5’ долнни Бизе-а наше су трупе биле приморане да се повуку ка Куза Сввнули. Код Табла Бузн з-зробљено је доста војаика и заплењена су три митраљеза Код Предслпна н Предеала водп се јака борба >’ клгнцу Бран јужно од ДрагОславска одбили суо жуч но пепрајатеља. С дсспе н с левс стрзне Олтз воде се јаке борбе. 3' долина Јула операције се шстазљају а код Оришве спт>ацпја је непромешена. Па јужном фроиту дуж Дунапа ооично гушкараше. .У Дсбру|.ш на целом фронту непрнјатељ селно напада. Ми смо били прпморзнп да се повуче.мо у ценгру а на десном крвлу. Румулсне оп-зрације Лондон, 9. окт. Вести, које се односе на румвнске операције врло су задовољавајуће. Покушзј ар.маје геиерала Фалкснхајна да форсвра румунске кланце у Буковини и у 'близпни Оршаве са сви.м су пропали. Румунска је војска дала отасра на целом фроиту и з-здр жала у дслини све дефанзивае лини је. Код Клаца блнзу Предеала, јужно од Брашсва, румунске су трупе потиспуве нспријаге.ља на север. Борбз у Галицији Лондоп, 9. окт. Водп се огсрчепа борба на аустро-немачком фроиту северно од Халича у Галицији. Аусгро Немца јављају да су у тој области имали знатних успсха. Јављају међутим из Петрограда да је железничка пруга коЈ‘а вде из Зпдаозова под. јаком вагром руске зртиљерије и да је саобраћзј негфијатељски тзмеђу Халича н Лавова прекинут. Ауетро-немачка офанзива Агина, 9. окт. На сектору код Оршаве Аустрс-Немци јако бомбардују румунске положаје. Оаи врше огорчене насаде на положаје код Велепруша и северно од Молдавије али без икакве наде на успех. Румунп се свуда победопосно с.дупиру.

Канада и рат II паше чстаоце веронктно ће интерееозати шта све даје Еа нада за овај рат; 2сО.0СО обученит војнака већ ој' прешдн океан а боре са на

француском фрокту, сто хкљада еад ге нсжбзЈУ и предузете су мере да се војна снага Кг.надс нодигне до пола милиона л.уди. Ала Кавада учестсује у ркту н на другл вг.чин. За прошлу бу џетску годнпу, која се завршава 31. иарта, у Енглееву је уибзево пхмирвгца п другах нотре бз зт 463,000 000 долвра. два пута вв.гпе нсго до рата. Нзкоз аа Руевју унекао со нет п та, за Француску десет — и аа II талају иетннест пута впше, по штс* је бдо пре ргта. Ове цифре ноказују Значај у. чешса Каиад» у рату. Зд нослздље две године КаЕад?. је зззезла иаиврпдда е робс, зв рат нотребзо, у доларлиа: за Еаглеску 238 милаар. 500 мул. > Фраиц. 11| 2 > 36 ,, » Руспју 1К „ 6>Х „ „ Пгалају 1з 4 ., 10Х *а Белгију, Србнју, Јапан к Порттгалвју омигиар .' п по мил. Двкдз извоз Канадо у еаве? пачке земље пролази ва опа две годане оуму од4 милејарде фравака. &

уи 7 уациЈа у — Француски атагае код грчког крзља —

Ф Е Љ Т О Н

ском љуозвљу.

Атикз, 9. окт. Нетачпо јо да је генсрад Бускије, војни втате фравцуеког поеланства у Атвви,тражЕо предају ратног матерзјзла и да је краљ то одбно г.ао што то јављају сграна доиисниди и лзст „Иеон Асга“. Грчкв је краљ јуче цриаио у аудијенвију гекерала Бускија. Цвљ обсг прпјсма је да се сбјаснД краљу како су савезнзцн разумеди да се његови -предлоза учиљени сер Епиоту, односно прснсса зојске у Тесалију н односво распуштања класа регервиата, изврше. Гснерал Бускије јо тражио од суверена да се сасезпнцказ да право да контролашу прспос мушшиЈ'е а рагног материјала, којч ће се концеатрасвти у Тесалвјр, да би знали дз је цео транснорт нзвршен. Ге.черал је завршао своју мисвју: „чренесите ратнн матерајал онамо где жедитс, оаио ми треба да контролишомо тај нреноо“. Оза је игјава изненадала краља којл је миелпо да цронеее на терзјал 68* икакве коитроле. Краљ ее је нгљЈТЕо е Н8Ј'авво штовашд као сада. Колико мр-

да су ове мере прегузетене да сз ссигура безбедност Сарајепе воЈ’ски него да га оот.твв без одбрапбсних средотава прстпв Веннгелоса. Пггледа да је краљ усзојио предлот геперала Бусхпјн. СатуацЈЈт је постала врло криТИЧнВ. Данас ће миниотар предсезнак Лћмброо раднтн са краљем да бд донела јгдну одлуку но 'хом пвтању.

под кжшом

Прошавши Мвхак.-Фвску улицу ' жње! Колико исврене злобе бс

јобвшао сзм сквер п упутио се јаше у моме погледу'

I Пнжињерској, нисам пи праметао ’

Погледах око себе и вмдех да Трг

Рим, 9. 'окт. После једце потребне паузе, наше су трупе могле победоносно постићп оно што су желеле. Заузеће јпко утврђеног положаја Деми-Дан код Пасубије Ј’е славан успех који еу вталнјанске трупе постнгле, нмајући у виду да је у тој области тај положај најглавнпји био. Деми Дан ј’с брдо коЈ’е г.ма 2.200 метара вксвне. С једне стране оно доманира истакнуте талијанске положаје а с друге аустријске утврђене линије. На брду је пепрајатељ илао доста топова и мнтраљеза. За време офанзиве неколико алпинсквх одреда успели су да се помоћу конопаца и пузашем, инсталврају на падинама брда и поред тога што је непријател. њих са врха ТЈ-као артиљеријом. Наше батерије почеше онда да јако бомбардују тај редут. Алпинци су опда на јуриш ззузели аустријске ровсве којц су сви били уништени од деЈства тсшке артиљерије. Наше су трупе одбиле три очајна протвв-напада. Заузеће дакле, положаја Дс-ми-Дана је од велике важностп за даље опергцнЈ‘с.

Протест сакеовсгот лапдтага •Минхнер Нојесте Нахрихтен" објавиле су једну петицпју саксонског ландтага уперену лротив канцелара. У шој се између осталога вели: «Са страхом и немнром врате сви патрноти спољну политику немачке владе. Ова политика,ко ја пре рзта ниЈ - е нмшта ваљала, сваког дана нам доноси разочареша веома опасна по царевину. «Што се тнче политике г анцеларсве она се сснива на надама, које се неће остварпта. Наша влада рачуна на рат' исцрпХладко размкшљаше овде тн нвшта не помаже. — Извошчак.. Тако ти Бога!... Кочијаш Ј’е дегао кров и спавао у колима. Затуривши главу,

! како се изнад аепе гомилају гу- . се иигде не могу склонити Тај дас иећу ннкад заборазити |мио кад мн ;.е калфа рекао ЦС.«уЛ сти облзци . Спремаласе огромна ! празан. Доле по улици јурила тешко је Д1!Са0 и гласом > рознос После седмодневног размиш- и нзашао сам ... радпс сав сре- ј кпг!1а> која кс је убрзо и ствгла .| С у нека чуда, то су бвле жен- ' ^ ћзн п поносит. ;д а ли ј е киша зкала сац ј а ( ске, које су дигле на главу сво- живот у асио купио нове ципелс или је то билој Ј е широке сукше. Тешке капљи руку.

љаша да ли да узмем летшиковтц ала шевро ципеле — реших се најзад на сво друго- Обишзо сам све магазене са обућом и уберио саи сс да је моја нога најчепзћа

Старс циг.еле поклонио сам не ком старом наставнгку гимназнје, који са сузним очима захзаљи ваи.е и обећа да ће се га мсне

у Русији и што је било за шу:стално молптж Богу. Пођох улп обуће све ј‘с распродато и најзад | цом- Пређох Невскп проспект коу једној радњи, случајзо се нађоше једке циисле за мене. Кал фа ми рече да их ј’с поручно

рачаЈући пажљпво и чувајуам се да какаг путеик случајно не скочи с трамваја нраво на моје нове

један немачкн подапик — Немац. цапеле и да их не згњечи својгм Осетввши добре плодозе, коЈ'е већ чизхама. Пз истог разлога клопоче доносати борба за унутра |нио сам се и сд аутомобила, квд, шњом немштином, ј'з се веома бн пролазили на тротоар. Кад сам

обрадовтх, навукох но 1 е цапеле, платвх (не сећам се колико сам платио, јер сам момента.тао оне-

аавлазао на пеко блато долазило

уверзвао свет да се у њему није Ја га ухзатих за

— ПробЈднте се... Еј! . Слушајте; Слушај! Прсбуди се! Ах,

са св;;м случајпо, тек сна на Је- ; Д е весело су одскакале сд кал дап пЈт пљусну без икакве при-; дрме и преговарали са камешем преме, као што се то оопчно де-. да их иропусте у своју тернто* ^ аво шава: гајнре силан ветор, који.рију. У овом бесном нападу кескиде многу капу п поваља је;ба на земљу ја сац јасно осетио ' !СП0 и ве *Р° 1 а У в * к м.-ло по улицама да псдсети људс како је краљ Лир одвста бно ка/КСМ почијашима *вп.* Алп је о осасности, која се приближује. Јврло песрећан. Али сам се одмах п Р овала ° оЛака спрала с мене Кад на једанпут севну муша ! горко насмејго. Какво упоређе- Лак еи Р 011С - чС цивтизације. кеобично силно, мепа истовреме-! ше.... Та Лир Ј - е био у старим У 1! Р ав ° нвсам могао познано са ј‘ош већом снлином севну | ципелама! ти сс ^ е > 101,1 га строгу аиаливу кроз главу мисао: ј Шга ј‘е то V Да не буимјам ? св °ј* х поступака овог тренутка — Ципеле! Нове цвпеие! Зар'Далеко у дну улице, као црн ме- 1!ИСам вмао довољцо времена.

дође крај' мојој маштв! Крај!

ма је да скинем цчпеде н да их ј Пигледах горе. Никад небо нипрнтЕСнем на труда са матерни- сам погледао са толгко пепо

хур, вида се фиЈ’акер. К њему! Осетввши туђу руку на своме Амах! На седишту се пе види тел У к ° 1! *Ј аш се мрдну. кочијаш. I — Кх, рекао је ои.