Velika Srbija

БРОЈ 18*2.

ВЖЛИКА СРБИЈА

СТРАМА 3.

л,ен>а, да би победвла. У народу влада огромно незадовољство, јер се од њега сзакога дана трахе нозе жртве, а никакво побољшан,е нпје учињено у рђзаој орга-

низвција псхране становништва.» Ова петиција потписује се у целој Саксонској и упутпће се потом немачкој злади.

ДНЕ 8 НЕ 8 ЕСТМ НоВИ захтеви јаБСЗН^Ка. за војску у Тесалију. Грчка агенцнја јавља да је ге-; Француско талнјанзке патроле перал Бустије пссетио јуче грч- ( пепресгано крстаре по улицама ког краља и поднео следеће за- у ГТиреу. хте , зс: Емглеска признајз побвисазезници траже да се т Р ан-; 8 спортују сво трупе из Лариса уј . Атвну и да се пренесе сав ратни ј А Т11ие јављају да је енглематеријал који је тамо концен- '| ски консул у Канеји посетио Цитрисан као п да се изврши општа! Г 53110 ' 4003 глави0г гувернера острдеиобилЕзацнја војске. ва К Г ига гг сзјавво му је да је »Патрис» тврди да ће влада П Р ИМИ0 нало! од своје владе, да усвојпти захтсве спла споразума.; п Р Езна провизорну владу. Антнвенизелистичка штампа на 'М»Ш38КТа ПатрОсЗ. против јавља да је краљ одбпо ј , н Ј Ј * Из Атине ЈављаЈу да је шеф извршење нових захтева спора- ј Ж андармерије Зимвракакас, оргазума. ј низовао једну мешовпту фргнцу• ско-грчку патропу која ће крстаГрчио ДруШГВО у Дмерици. јр ИТН по улицама у Атинп свако Јавл.ају из 1 Бујорка да је грчка после подне. кОлонија у Америци основала . "" """""" г=једно друштво које ће провпзорну |Т владу помагати у фвнансиском јја|||* погледу. Г. Вснизслос је изабрап за почасног председника ' —...... Ј За станови»!Ш~вп у Офанзива на Соми ЈбрМвНСкЗЈ. Париз, 9. октобра. Пз Женеве јагл.ају да је пред- А ааассва А>внција а саоаседник друштва за помоћ посгра-. штава: далим Јерменнма, г. Фзвр, примко • Јучерашњи даи обележен суму од 2040 франака од г ђе Ма- 7« са дв:с аајна усиеха на каснјан нз Солуна. Ова ће се Соми. На северу, аоследњи сума одмах испослати сиротном Двлсви села Сајизела заузетч Ј’ерченском стзповништву. Г -У за неколико лшнута. На јуту близу Мезонета и Вио.■* НајЗОр на фрОКТу. \шо, на сектору иремг) Перо■ Према вестима из Жеиезе Кај- ни Французи су ародрли иза зср је прекјуче у пратњи крон - немачке арве лииије, ко]а је принповој обишао лео нсмачких иречпла аристуа левој с бали трупа, које су се бориле пред С оме. Верденом. ; Французи сада доминирају иотауно реком пред аредфаАмгр на за Францу38. ђима Сен Еатеголда и оако У Вашимгтону осиодгно је друш-' љевоју село Бар.ге с југа и са тво за помагање француске скро- севара. ■Заузеб.е Сајч — Саји чади. Досад је од пралога при ■ зела врло је важно. Немци купљеиа огромна сума. Предви- С у лишени јаке потаорне тач-

ш 'шт 1519 ЈшУУ 1Л

ђени трошкови за помоћ доствжу огромну цифру од 8<Х) милиона франакаПочас.а сабља. Јављају из Атине да је приац Валдомар синовац Кајаера, отпутовао за Царигран да преда Султану Мехмеду V, од стране Виљема II, почдсну сабљу. Сазезикци у Старој Грчкој. Шеф контроле забранио је да се одашиљу животне нааиркице

ке. Франиуске труае нааадају шуму Сен-Пјер Васт. која је оикољена са зааади и јута. У&иђајупи оаасност, која ирети свој шуми Немци су доеукли тешку артиљери ју, која се налазила у утврђењу Во, измсђу Моасена и Манакура. На румунеком фронту Лондон, 9. окт. »Ра терова Агенција* добнла је следећв телеграм од свог до-

писника у Букурешту: ‘Непријатељ је наставио нападе на целом фронту Карпата, али Ј’е свуд сдбпјен са великим губнтцима. До јуче су аусгро-кемачке труг.е имале као цел. све превоје Ердеља и Карпата, чаје би им заузеће омогућило да пађу слабу тачку за напад, У областц Предеала неоЈгијатељски напгди су особито јакв, пошто се непрпјатељ нада да посдре у суседаи иредео богат петролеумом. Аустро Пемци преносе садг, како пзгледа, глгвке напоре у прсдео сев. од Молдавије, гао и долпну Труш-, али без изгледај на усзех, пошто оба ова пре ела румунске трупе одлично браке. Немцц су развилп жестоко артиљ. бомбардовање у прг-делу Орпаве, на крајњем југу тога фровта. Румунски народ има селкко поуздање у главну команду, које је веома појачано долзском француске мисије на челу са (енералом Бертело. Важна нонфбренција Парнз, 9. октобра. Јуче је у Булоау ка моР}< одржана важиа конферовцијз, на којој еу доаачно регулизаиа пв'гкн,д о будућој акцвјЦ Савевиака на Истоку. У конфзренцији еу учестаовали зишо Фјјбнцугках и еаглескЕх миниМеђу овима еу бала г. Брпјан предсвднгк француске владе, г. Рибо минп«тар финанс-вјж, генерал Рск миниетар војна, г. Буржоа миниетар без портфеја, г. Ллказ адмнралисвм фран цуске флоте, г. Тома ««инчсуар муницаје, генералпеим Жофр, генерали Маргери-г п Г1ол, г. Аскват и егр Едвард Греј, генерал Роб ртеоп шеф енглеског гевер»л штабз и генврал Д'.глас Хејг врховаи командаат братанске зојске. Овој конферанцнји придаје се врло звлвка важност. (Радео). Француска мисија на ругкунеком фронту Букурешт, 9. октобра. Од прекјуче француека војнз масвја налљаи ег г.а руиуееком фровту. Њ;нч утгсци су вало повољни обносно отпора румунгкгх труаа. Напади ка граиичко пр|?.80Је изгледа, осујећен« су. Рвмунгка иојека аавак

ла се на нгмачку рат пу мгтоду и покззујо велику силину у сзојнм противазпадгма. Румунски генералштаб је евЈвзм спо.лојан и сматра да се раваотежа енага успоставља постазено у кораот румунеклх трупд. У јвдној даевној наредби клђеној код јвдног намачаог заробљрнлка, ген&Р&л Фалквнхајм признајв храброст румунгкв неша дејв и силну жезтину н,е

них напада- Ол привнајв и високу вредносг румунскв артиљерије. (Радио). Негдачнапротив Норвзшке Лондон, 9. окт. Јав.тају из Христијанвје: Раздражење Немачке против Норвешке узима све веће размере услед наредбе иорвегаке владе, којом се забрањује улазак сумарена у норвешке воде н првстанпшта. Берлпнска влада сздала је .нзлог своме представнику у Христијанпјп, да екергпчно протествује против тога. (Радио.)

Српсн^ званнчан нзвештај

Солун, 9. октобра У таку јучерашњег дана није било важнијих догаАаја. Густа магла, инша и снег онели су артнљериску акцију. Заребљено је 15 бугарских војника.

штпј о њана преко Конфиаиа Берн. Добпо је једпу каЈту креко овог и Нев. Стзмепзоваћа. — Јова Алексић јавља Ј1епосави Радишвћкв, Краљ Малттипова 75, Всогрог, да је Милосав био пз Крфу п вре крагхсг вренена отишао у Мареељ ча неку дужноот. Маодраг је био у Солуну и про 20 данн ев»куаСан као болостан од иалнрије у Бон (Алжир — Франдуска) одакло ип се картон јазио. МаоДрага по ,чвно покагао п иослао ку још 50 фр. — Љубоиир Ј. Незвћ из Всл. Дренове, моли брата Благоја Т. Недића у Београду, Позорншна 28, да известа Љубацу у Дреноби п фамвлије остплих да смо здрввв: ја, Бора, Мдленко, Милорал, Мзлетд, Огњап, ЈБуба Вулзн, Моан Анђвв, Љубвчннн сестрвћи: Драгутин Лепкп п Јелин син, Илаја Трипковгћ са сзном, Љубомир Стојааозаћ д бпктааци, Момир Ратајац са синовама, Тика Фзлбнов и свн, Ми-

ПоЈмвају се сви прсдседннпи, кметови, деловеђе и остзлн оп штии. службенкпи да се без разлике сви јасе Владвним Коме сарима одмах. Онп, којн не ногу лично да се пријаве, нека се прајаво ннскено са назначењем где је са службсм и јелк са фамплијон зли без Фаиилаје, и у којој је ошптапп оа службом бго. Из каицелараје Вдадиних Конесара, 6, овтобра 1916 годипе Бр. 1641, Соаун. 3-3

I и ш т л

Саапштвљ* Гоеподан Милан Мишић начелник срески и Милутан Ко чановвћ Еач. среекз, да се одмах јаво Вдадингм Комесаринв. За Србију — СтааЕта Коруновић капетан I. кл. јазл»а сзоме оцу Петру Коруновићу у селу Глогов цу (иошта Јагодина), да јо са!лан Саплак, Живан Качаревгћ, браћом жив п здрап. Моли зајСава Димнтролин, Бора Јецгн, извештај шта јо са својпма кодјДрагутин Вучић, Љубче Ђорић, куће. (Јавпти се на адресу по- ] Мален Вучковић, Бошко ! ;Ћ° еи ћ. ште бр. 60. ; Па мога Саву јави мн да ла је — Владзпир ЖиванозиК ср. ] тамо - Пошаљн озај взвештај Љуначелник, шзаештаза с-воју же-; бгци и тражн од ње извештај ну Меланпју у Каажевпу, да је! па 430 ношља преко Срп. Црв. жив и здрав у СолЈну. Моди8а ;К Р ста У Жвневн на број псште XX. — Мвливоје Ј. Раковвћ чи

азветта] о њо] и детету вреко Срп. Црв. Крста у Жекевз, јср

{ч 2» О Н>ИМН.

до дапас немг. никанвог извош- Н0ВВЕк Срп. ород, Друштва и ј рез. арт. иеручвцк, и„пештава суар; гу Маднцу у Крагујевцу, сглр-с у »Праввеобзчно обра-

— Војаслав Баљозоввћ, исла- Да 1° нрочвтго Д а *, Г'о]и та јо Ц 2 Ј. пзсзр, вгвештава своју по- Ј родкку у Леоковцу, дп је жив п ззр»в у Солуну Мод® га взве

дсвао. Чбствта двојке Љубишу п Слзвку. Здраао је. Новац ПО' олао. Поздравља сзе.

За тим окреиу глгву у стрпну и опет заћута — Чујеш лк! Пвјаннце! Пробуап се! Ћаиоке! Млродеру! Отвори очи, кгд тп кажем! Оа мрдаше уснама: — А? уиита он- 3’ овом гвуку осетило се много што шта: н чуђење, и незадовол.ство, и мирис денатурата, који органнзам још наје осаојко. — Ја ћу тебе, најзад да бајем! Срамота јс да призкам, алн на мом лицу кије вио.е било ии једног знака по коме би се вадело да сам одрастао у Ентелвгептној породицп и да сам сада члан једног хуманог друштва. Срећом еиделе су ми се само ноге и по њама нико не би могао знати тачно да лл дрхтим од гнева или од салае изнснадне радости. — Ко је то? упата, најзад, кочијаш, подижући се н трљајући оча. — Шта хоћеш?

— Пењи сс иа седиште... IIроде један! — На седиштс? — зевну он — Шта на седвштс? — Не причај! Пењи се! — Не причај ? Ехе! Кхм... II а. Шта пе прнчај? Хоћу — и причам— Хоћеш взљда у кварз? Ајде! Жево! — 5’ кварт? А што. Можено и у каарт. Сасвим се био рссаппо. Завпо се у кафтан добро и испружио ноге. — Можедо и у кпарт, — понози он. — Зашто да не? Само мени је време да идем кући. Ту се чаша мога стрпљења препунила. Нс желећи да заклонин само главу а леђа и ноге да ми буду изложени разјареној стнхијн, стадох поред фнјакера и док ме киша прала к ветар шибао ја сам грозпо гфетао а фдио: — Тп си Немац, — викао сам ја. — Виљеаов пријатељ! Не, горп сн од Немца! Због вас је о вако у Русији! Ви нас водите у

пропаст! Би знате само џеп и нкшта внше. Робове! Вас се ништа не тиче шта други прежлв љује- Мародери и пљачкаши! За вас са.мо ваше ја, једно ја и ни шта вишс ке вреди! Где су грађаиске дужности, неТЈал.алци јед ни! Ви мислите о Гусмје! Би се брикете за н.еао добро! Хоћете папреда(ч! Где ти седиш? На дивану? А тде ти је место? На седишту! Знаш лв? Ти не знаш где живиш! У ово време свакп треба да је на своме месту! Не ссећаш? Кроз дебелу кожу твога кафтнна иигата не пробија? Никакве речв? Иикахав позив? Па своје место! — Хе! засмејао се он на је даниут. — По оваквоЈ’ киша на своје место!.... Он весело погледа на седиште а за тпм се обрати менв: — Чекај, ти велиш да ми не вршпмо своју дужност. Добро. А ко врши? За што нема шећера? Овса? Ти све на нас... А они горе? Је су ли бољи? А? Како ти млслиш, ко коме треба да служи

за пример? Образован илл нео брааован? Сад размислп, ко има право.... А што стојиш тамо и ккснеш? 5'ђи овамо код мене, да разговарамо. Ннкад! Ни за што на свету! взкнуо сам ја поносито, тресући капут који се бво већ наппо по де. — Седп сам! Испружи се тамо кзо господвн! А ја ћу постојати! Ми ћемо дворптп и капе скидатг! Сада ете вг господЧ Би... Је си чуо! Буци се на своје иесго или ћу те да., п пођсх на пред. Кочијат истури иапред чгзму. как заклон п ја се заустазнх. — То већ пнје лепо, — рекао је он, мвшући пквом. — Ја сам таиан хтео да пређем иа седи ште и да те возим, а тн се понашаш тако... То ннје право, брајко. — Но мила, добри, до ђавола, ајде да се помаримо... Хладна кнша, која ии падзшс за врдт, направила је од иене двпломату. Осмехнух се и пљеснувшн кочијаша по рамепу л

до душе мало усиљено рекох: — Ти си чсстнт човак, одавно ја то видим јасно. Он ес накашл.а и гегајући попе се иа своје место. Дуго је не што тра-жио н попрзвљао дек најзад ниЈе пошао. Целим путем је непрестано при чао нешто на рачун »господе«, али ме то ннје више дпрало. Алн сазнање да сам бко сав прохисао и да су моје нсЕе ципгле постале само бедна слика онвх њаних друга у излогу, то ме је узнемиравало, притпскивало мозак, унвштавало. Дошазшп до куће дао сам кочвјашу три рубљв а почео сам пзлазпти, он мп је по.чагао. — А шта је оно? Јели твоје? упита он показујући рукомдоле. Ја иоглсдзх, заврхтах и махнувши руком потрчах уз парадне степенице. Оно, што је кочијаш показавао бпло је ништа друго него ђоа од једне моје нове ципеле. С руског §